Najnovije vesti
Početna » BOROVNICA » Uticaj grada na voćarske kulture – sanacija

Uticaj grada na voćarske kulture – sanacija

Ponovo nas vremenske prilike teraju u brigu – kiša, grad, kao da nema kraja zlim ćudima prirode. Kakav je uticaj grada na voćarske kulture i kako oporaviti zasade?

Oluja i grad kao prirodna pojava na našim prostorima dešavaju se vrlo često, pogotovu u godinama sa velikim temperaturnim kolebanjima. Nekada oni zahvataju manju ili veću teritoriju. Često se dešava da olujni vetar i grad učine štetu više puta na istoj teritoriji u toku jedne godine, dok ima područja koja su vrlo retko ili skoro nikada zahvaćena ovom pojavom.

Posledice od uticaja grada na poljoprivredne kulture mogu biti različite. Od minimalnih šteta do vrlo značajnih i teško nadoknadivih. Pored velike štete dešava se da započetu proizvodnju moramo odustaviti i preći na drugu. To je vrlo izraženo u voćarskoj proizvodnji. Ukoliko je mlad zasad bio izložen jakom udaru geada bolje ga je povaditi i zasnovati novi, nego proizvodnju nastaviti sa velikim oštećenjima na stablu i granama. Delimično oštećeni zasadi zahtevaju dodatna ulaganja u asanaciju (zaštitu, đubrenje, rezidbu) u cilju ozdravljenja i nastavka proizvodnje na njemu.

Načini borbe protiv ovih pojava su višestruki:

Izbor lokaliteta parcela i položaja koji su podložni manjem uticaju grada. Iz višegodišnjih meteoroloških podataka možemo saznati da li je neki lokalitet ili područje više izloženo uticaju olujnih vetrova i grada. Naravno takva područja treba izbeći pogotovu ako se radi o visoko akumulativnoj i skupoj proizvodnji u voćarstvu (jabuka, kruška, breskva, borovnica, malina, kupina)

Drugi način borbe protiv grada je je Protivgradna zaštita u smislu raketnog „razbijanja“ gradonosnih oblaka.To je skup mera i aktivnosti koje preduzima šira društvena zajednica za obezbeđenje svoje poljoprivredne proizvodnje. Ova zaštita pokazalo se da nije najpouzdanija i ne zavisi od samog proizvodjača. U velikoj zavisnosti je od finansijskih mogućnosti , organizacionih i tehničkih rešenja.

Treći način borbe protiv grada su razni vidovi protvgradnih mreža ikonkurs investicije rezidba korena podsecanje korena zastiranja koje proizvodjači sami postavljaju na svojim zasadima. U ovom slučaju imamo različitih rešenja. Od onih najeftinijih i najmanje efikasnih koje proizvodjači sami ugradjuju na svom zasadu, do onih vrlo skupih i vrlo efikasnih (profesionalnih) koje ugradjuju specijalizovane firme. Ovo rešenje je prihvatljivo za proizvodjače sa obezbeđenim početnim kapitalom i pomoći državnim subvencijama. Međutim, postoje primeri da i najbolje postavljena protivgradna mreža ima svojih manjkavosti (pojava rušenja celog sistema pod treretom leda ili snega itd. Protivgradne mreže su vrlo korisne zbog snižavanja visokih temperatura u zasadima , smanjenja prevelikog osunčavanja, zaštita od ptica i dr.

Četvrti način borbe protiv grada možemo pomenuti osiguranje proizvodnje kod osiguravajućih kuća. Ovo možemo smatrati kao način obeštećenja onih koji su oštećeni uticajem grada , tj“ pozajmicom“ od onih proizvodjača koji nisu oštećeni gradom, a osigurali su svoju proizvodnju. Opšta društvena šteta postoji i ona je nenadoknadiva. Takodje i ovaj način ima niz manjkavosti . Dosta je zavistan od „politike“ osiguravajućih kuća. Nepoznavanja obuhvaćenih rizika osiguranja i finansijskih obaveza proizvodjača. Vreme procene štetei procenat obeštećenja i drugih nesuglasica koje često postaju predmet sudskih sporova .

Uticaj grada na voćarske kulture

Ako nijednu od navedenih mera nismo primenili a grad je učinio štetu na našem zasadu neophodno je izvršiti sanaciju štete u meri kojoj je to moguće.

Uzavisnosti od voćne vrste pa čak i sorte, fenofaze u kojoj je grad pogodio voćnjak i stepena oštećenja moramo se opredeliti za mere koje ćemo preduzeti.

Kod drvenastih voćnih vrsta (jabuka, kruška, šljiva, breskva) najosetljiviji su mladi voćnjaci u uzgojnom periodu. Posledice grada mogu uticati na dalje formiranje uzgojnog oblika i zdravstveno stanje budućeg voćnjaka. Posledice se mogu sanirati rezidbom i upotrebom dezinficijenasa. Ako to ne uradimo imaćemo pojavu raka na granama i stablu voćaka, nepravilan oblik krune i ubrzano propadanje stabala.

Uticaj grada na voćne vrste

U rodnim voćnjacima najosetljiviji period je kod plodova veličine oraha do momenta berbe. Tu su mogući različiti stepeni oštećenja. Probem postoji u smanjenju kvaliteta plodova, umanjenju prinosa i ubrzanom propadanju (truleži) plodova. Takvi plodovi se teško prodaju ni na domaćem tržištu a o izvozu ni govora. Moguća je samo industrijska prerada. Da bi koliko je to moguće spasli preostao rod moramo izvršiti hitnu zaštitu pesticidima po preporuci stručne službe vodeći računa na stepen zrenja i karencu. Uz ovo prskanje mogu se dodati i dozvoljeni preparati za folijarnu prihranu .Ukoliko je došlo do preloma grana neophodna je i rezidba uz obaveznu dezinfekciju većih preseka. Oštećene zasade je potrebno dodatno prihraniti djubrivom u skladu sa analizom zemljišta .

Kod jagodastih voćnih vrsta (malina, kupina, borovnica) najosetljiviji period je vreme početka zrenja plodova do kraja berbe. Stepeni oštećenja u zavisnosti od inteziteta i veličine grada mogu biti različiti. Kod maline najveća šteta nastaje ako su pored ploda oštećeni ili uništeni mladi letorasti za rod u idućoj godini .Dešava se da oštećeni zasadi u sledećoj godini u slučaju jače suše dožive totalno propadanje (sušenje). Ako je zasad toliko oštećen u vreme berbe da se ne isplati dalje ga brati letorasti isprebijani najbolje je izvršiti rezidbu do osnove rodnih i mladih letorasta ( košenje) zasada. Takav zasad treba dodatno prihraniti đubrivom i ntenzivno navodnjavati, kasnije razrediti letoraste, kako bi oni stigli dokraja vegetacije da porastu na željenu visinu.

Kod manjih oštećenja zasada maline moramo rezidbom ukloniti sve oštećene mlade letoraste do osnove jer bi se oni samo izračvali i nebi bili kvalitetni za iduću godinu. Berbu bi morali vršiti probirno u dve klase. Neoštećene plodove u jednu gajbu a oštećene u drugu klasu. Nakon završene berbe stare izdanke ukloniti do osnove a pažnju posvetiti mladim izdancima za narednu godinu.

Andrija Radulović dipl.inž

 

Pročitaj i ...

uticaj klime

Uticaj klime na orah – cvetanje, plodnost i randman

Intenzivan sistem gajenja oraha donosi više od 5.000 kilograma ploda u berbi.