Wednesday 13.11.2019.
Najnovije vesti
Početna » JABUKA » Japanska jabuka je otporna na mrazeve i puna zdravlja

Japanska jabuka je otporna na mrazeve i puna zdravlja

japanska jabuka

Japanska jabuka  – Obuhvata preko 200 subtropskih i tropskih, listopadnih ili zimzelenih žbunova i drveća od kojih većina ima jestive plodove. Naziv ovoga roda ima Latinsko poreklo i može se prevesti kao voće bogova. Poreklom je iz Kine, gde se gaji više od 2000 godina. U Indo-Malajskom regionu postoji mnogo vrsta ovoga roda, a kao voće gaji se u mnogim zemljama (Kina, Japan, Koreja, južni deo bivšeg SSSR-a, Iran, Izrael, Grčka, Turska, Italija, Španija, Brazil, Meksiko, Australija, Novi Zeland).

Kaki naraste 5-10 m, listopadno je drvo, dugovečno, u Kini postoje primerci starosti 400 – 500 godina, listovi su jajoliko izduženi, dužine 8-12 cm i širine 4-6 cm, sa naličja bledo zeleni, a sa lica tamnije zeleni, u jesen dobijaju crvenkastu boju. Cvetovi su u pazuhu listova na kratkim drškama, ženski cvetovi su krupni i pojedinačni, sa 4-delnom krunicom bele ili belo – žute boje, a muški sitni i u grupama. Postoje jednodomi i dvodomi varijeteti (stabla sa muškim i ženskim cvetovima na jednoj biljci ili odvojene biljke samo sa ženskim ili muškim cvetovima).

Japanska jabuka otporna na mrazeve i puna zdravlja

Plodovi su slični jabukama ili paradajzu, 80-500 grama, tamno žuti ili narandžasti, jestivi, sa tankom i sjajnom pokožicom, pepelastom navlakom i sa 1-8 semenki. Veoma je sladak, bogat vitaminom A, obiluje taninima i pektinima. Jede se kada potpuno sazri i omekša kao maslac (kada ugnjile slično kao mušmula).

japanska jabuka

Prepolovi se i meso se jede kašičicom. Biljke na kojima ženski cvetovi nisu oplođeni daju plodove bez semena (partenogeneza). Sazreva u jesen, a bere se nakon prvih mrazeva. Plodovi su bogati beta karotinom (provitamin A) i taninom koji daje opor ukus nedozrelim plodovima. Od devetnestog veka gaji se i u Evropi. Biljka je najlepša zimi, kada otpadnu listovi a na golim granama kao lampioni ostanu narandžasti plodovi.

Japanska jabuka je izuzetno bogata flavonoidima, a naročito kvercetionom što znači da smanjuje rizik od srčanog udara i bolesti srca za skoro 20 posto. Zahvaljujući tome štiti i organizam od štetnih uticaja radikala. Veoma je bogata i vitaminom C, pa jača imunitet, a pošto sadrži tri grama vlakana (to je preko 10 procenta dnevnih potreba), pomaže i u snižavanju nivoa holesterola. Obiluje i fruktozom, pa se preporučuje osobama koje imaju povišen šećer u krvi. Najbolji je onaj plod koji je pod rukom mekan. Od nje može da se pravi sok, džem, sirup ili voćna salata.

Uzgajanje japanske jabuke

Biljke zahtevaju dosta vlage u zemljištu, pa se preporučuje zalivanje svaki drugi dan, posebno mladih stabala (godišnja suma padavina 900-1200 mm).

Otpornost na zimu: Izdržavaju hladnoću od -15 do -18 stepeni, ali im smeta hladan vetar i prevlažno zemljište u toku zime za razliku od Diospyros lotus koje izdržavaju temperature do -20 i -25 stepeni.

Seme se seje odmah nakon vađenja iz ploda, na dubinu 1-2 cm, nakon nicanja treba odstraniti semenjaču koju biljka iznosi iznad površine zemlje kako bi se ponik mogao dalje razvijati. Mlade biljke brzo rastu i treba ih presađivati kako bi koren mogao da se normalno razvija. Na željenoj visini treba odstraniti vrh biljke kako bi se formirala krošnja. Voli sunčana mesta zaštićena od vetra i prihranu svake dve nedelje kompleksnim đubrivima.

Zimi se drži na prohladnom mestu (oko 5 stepeni), održavati vlažnost supstrata i orošavati biljke, pri starosti 2-3 godine u toplijim krajevima može se saditi na zaštićeno mesto u bašti. Prvo cvetanje je nakon 5-7 godina. Razmnožava se setvom semena, ožiljavanjem reznica, kalemljenjem.

Saveti – Za odstranjivanje oporog ukusa plodovi se mogu zamrznuti i nakon njihovog odmrzavanja nestaje oporost. Japanska jabuka ima dva puta više voćnih vlakana i neophodnih mikroelemenata od jabuke. Japanska jabuka bogata je antioksidantima, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i gvožđem, vitaminima A, C i P.  U narodnoj medicini koristi se za ublažavanje želudačnih tegoba, jača kardiovaskularni sistem i srčani mišić, umirujuće deluje na nervni sistem, ima baktericidno svojstvo, koristi se za ispiranje grla, umirenje kašlja i u kozmetičke svrhe. 

Ne napadaju je štetočine.  

Dragoljub Glišić, ing.polj.

Pročitaj i ...

maline malina zaštita

Malina sadnja samo zdravih, sigurnih sadnica

Sadite maline tokom jeseni jer će bolje "krenuti" na proleće. Dodajte im i naslon da imate manje bolesti u malinjaku.