Tuesday 18.06.2019.
Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Jagode gaje i bez zemlje – hidroponska proizvodnja jagode

Jagode gaje i bez zemlje – hidroponska proizvodnja jagode

Previše kiše nanosi veliku štetu jagodama, ali jagode gaje i bez zemlje zato je možda vreme da ih gajite u vodi, ali bez kiše. HIDROPONSKA PROIZVODNJA JAGODE – autor Tonić Dejan

Jagode se danas proizvode na razne načine – u zemlji na otvorenom, u niskim i visokim tunelima, hidroponija. Reč hidroponija potiče od grčkih reči „hydro“ (voda) i „ponos“ (rad), što bi se moglo prevesti kao rad/gajenje s vodom ili rad/gajenje na vodi ali u praksi je to u stvari gajenje u hranjivom rastvoru bez zemlje. Hidroponska proizvodnja jagode odvija se u zaštićenim prostorima (plastenici, staklenici) kako bi se što više kontrolisali uslovi proizvodnje: osvetljenje, temperatura, vlažnost vazduha, vlažnost substrata, prihrana, kontrola štetočina i bolesti. Ti prostori mogu biti grejani, povremeno grejani ili ne grejani.

Hidroponska proizvodnja jagode sve više dobija na značaju zabranom upotrebe metilbromida. Pošto su jagode izuzetno osetljive na bolesti korenovog sistema (Phytophtora, Verticillium, Rhizoctonia…) do početka ovog veka u svetu se metilbromid koristio za dezinfekciju zemljišta. Hidroponskom proizvodnjom izbegavamo upotrebu metilbromida i ostalih hemijskih načina dezinfekcije zemljišta.

Substrat za hidroponsku proizvodnju jagode

Ovde pre svega treba naglasiti da biljka može rasti u gotovo svemu, uz osnovni uslov da to „sve“ nije fitotoksično i da su biljci kroz to „sve“ dostupni voda i hranjivi elementi. Tako u hidroponiji koristimo substrate koji svojim svojstvima pozitivno deluju na rast i razvoj jagoda.

Substrati danas mogu biti različitog sastava: kamena vuna, treset, perlit, vermikulit, vulkanski pesak, kokosova vlakna, kao i njihove mešavine. Glavne karakteristike dobrog substrata za jagodu su poroznost (radi kiseonika), dobro zadržavanje i otpuštanje vode, sterilnost, povoljan vodo vazdušni odnos, pH 5,5-6,0, što manji sadržaj soli… Substrat može biti u rastresitom obliku za punjenje posuda za gajenje ili u vrećama koje su pripremljene za sadnju. Pripremljene posude odnosno vreće, postavljaju se u kanalice za drenažu.

Sistemi za hidroponsko gajenje jagoda

1. Kapilarni hidroponski način gajenja je najjednostavniji način hidroponskog gajenja kod kojeg se hranivi rastvor doprema iz rezervoara direktno u supstrat tj. hranjivu podlogu u kojoj biljka (jagoda) vegetira. Glavni nedostatak ovog načina gajenja je brzo otpuštanje hranjivog rastvora.

2. Kapajući ili drip sistem sastoji se od supstrata u koji se pumpom dovodi rastvor hranjivih soli do svake biljke posebno sa malom kapaljkom. Ovo je ujedno i najčešći način hidroponskog gajenja jagode. Postoje i drugi načini hidroponske proizvodnje (vodena kultura, sistemoseke i plime, tehnika hranjivog filma – NFT, aeroponsko gajenje), ali kod proizvodnje jagode kod nas oni nisu zastupljeni, već samo u pri proizvodnji pojedinih vrsta voća i povrća.

Fertirigacija

Poznato je da sam substrat brzo gubi vlagu, a time i hranjivi rastvor i ne mogu biljci pružiti potrebnu količinu hraniva kroz duži period, potrebno je sprovoditi učestalu fertirigaciju (navodnjavanje i prihrana istovremeno). Fertirigacija se provodi putem injektora – uređaja koji vrši mešanje hraniva i šalje rastvor putem cevi do kapaljke. Injektor uzima hraniva iz rezervoara. Rezervoar A većinom sadrži samo rastvor Ca soli i gvožđa (ne dodavati sulfate), rezervoar B sve ostale makro i mikroelemente, i rezervoar C azotnu kiselinu za regulaciju pH vrednosti.

Proračun rastvora određuje se prema sastavu sirove vode, sastavu drenaže i potrebama biljke, s posebnom pažnjom na pH i EC. Osnovni parametri rastvora za prihranu: Vode EC (elektroprovodljivost) ne veći od 0,6-0,7 mS/cm, gvožđe ispod 0,5 ppm, bez hlorida. Rastvor pH 5,5-6,0 i daje EC 1,5-1,6 mS/cm. Proces fertirigacije odvija se 2-15 puta dnevno u trajanju od 1 do 3 minuta, zavisno od potrebe biljke. Frekvenciju i dužinu trajanja određujemo količinom drenaže koja mora iznositi oko 30% dodatne količine rastvora.

Svetlost i temperature

Tu treba odmah napomenuti da se cela površina zemljišta pokriva belom folijom debljine 5-10 mikrona radi bolje refleksije svetlosti. Jagode ne vole previsoke temperature, idealni uslovi su dnevna tempertura od 22 do 26 C, a noćna oko 10 C. Količina svetla meri se integralom dnevnog osvetljenja (DLI). Idealna količina svetla je od 15-25 molaDLI, a minimum je 12.

Vlaga prostora

Vlagu vazduha trebalo bi održavati između 60-70% tokom dana i znatno višom, 90-95%, tokom noći barem tri sata kako bi se usporila transpiracija i sprečile ožegotine na vrhovima uzrokovane procesom usvajanja kalcijuma.

Izbor sorti i vreme sadnje

Hidroponska proizvodnja nam daje razne mogućnosti, pa tako izborom sorata i primenom novih tehnologija možemo programirati sam početak i dužinu berbe. Razlikujemo sorte 5 kratkog dana (Elsanta, Sonata, Clery, Joly…) ili prosto rečeno jednorađajuće i stalnorađajuće (mesečarke) sorte (Albion, San Andreas, Portola, Capri, Murano…) Sorte kratkog dana formiraju cvetove kada je dužina dana od 8-13 sati, i hladniji deo godine, dok produženjem iznad 13 sati zametanje prestaje. Oba tipa sorti mogu se saditi tokom cele godine, ali najbolji rezultati u našim klimatskim uslovima postižu se sadnjom biljke kratkog dana krajem avgusta – početkom septembra, zavisno od tipa sadnice.

Pročitaj i ...

visoki kvalitet pollino agrar konkurs za delta agrar skladištenje jabuka jabuke u silosi hladnjače

Silosi i hladnjače za čuvanje roda do boljih cena

Kako dobiti više za svoj trud - silosi i hladnjače za čuvanje proizvoda do viših cena.