Tuesday 20.08.2019.
Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Borovnica na bankovima – koji su načini zaštite od korova?

Borovnica na bankovima – koji su načini zaštite od korova?

Brojni su načini gajenja borovnice ali borovnica na bankovima zahteva poseban tretman. Borovnica je uspešno kročila na terene Srbije i sada je najperspektivnija voćna vrsta. Ukoliko nameravate da se upustite u gajenje borovnice prva je dilema – gajenje na bankovima ili u saksijama, vrećama? Ukoliko je gajite na bankovima čeka vas borba sa korovima, kako uskolisnih tako i širokolisnih, dugotrajnih korova.

Održavanje zemljišta u zasadima borovnice u rodu 

Održavanje zemljišta u zasadima borovnice u rodu se može izvoditi na više načina:

  • jalovi ugar (čista obrada),
  • primena herbicida,
  • zatravljivanje međurednog prostora
  • zastiranje gredica argotekstilom ili usitnjenom korom četinara
  • različite kombinacije – travni pokrivač+malč u redu ili travni pokrivač+malč u redu+herbicidi u trakama duž redova.

Koji način će se primeniti zavisi od brojnih faktora: raspoložive mehanizacije, količine vode za navodnjavanje, finansijskih mogućnosti i dr.

Borovnica na bankovima – zaštita

Jalovi ugar

Jalovi ugar ili čista obrada zemljišta je manje zastupljen način održavanja zemljišta. Primenjuje se samo u prvoj godini nakon sadnje, a zatim se u septembru vrši zasejavanje semena travnih smeša u međurednom prostoru sa ciljem formiranja travnjaka. Čista obrada podrazumeva redovno freziranje zemljišta u međurednom prostoru, dok se u redu izvodi okopavanje. Pre i tokom berbe plodova nije poželjno vršiti obradu da se plodovi ne bi otresali sa žbunova i bili prekriveni slojem prašine. U slučaju kiše otežano je kretanje radnika i mehanizacije u zasadu.

Herbicidi

Primena herbicida je česta i uobičajena mera, naročito za suzbijanje korova u trakama duž redova. Rano u proleće pred kretanje vegetacije koriste se zemljišni herbicidi za suzbijanje nicajućih korova iz semena. Zadržavaju dugo dejstvo (oko 6 meseci) pod uslovom da se zemljište ne obrađuje i ne ruši formirani zaštitni sloj, koji onemogućava nicanje korova. Tokom vegetacije mogu se primeniti i kontaktni neselektivni herbicidi i sistemični neselektivni herbicidi u trakama između malča i travnog pokrivača sa ciljem suzbijanja višegodišnjih korova. Oni se koriste sa primenom štitnika uz veliki oprez da  ne dođu u kontakt sa biljkama. Selektivni herbicidi sa sistemičnim dejstvom za suzbijanje uskolisnih korova mogu se koristiti u dozama od 0,5 do 1,5 l/ha tokom vegetacije jer ne oštećuju borovnicu, ali treba obratiti pažnju na karencu.

Malčiranje

Malčiranje zemljišta organskim materijalima ili agrotekstilom predstavlja najbolji način održavanja zemljišnog prostora unutar redova. Brojne su prednosti: sprečava se rast korova, čuva se vlaga u zoni korena i povećava unos organskih materija u zemljište pri raspadanju organskog malča. Primenom odgovarajućih malč materijala može se stabilizovati pH vrednost zemljišta. Malčiranje se obavlja u jesen ili rano u proleće tako što se organski materijal postavlja oko biljaka sa obe strane u pojasu širine 50 do 60 cm.

Malčiranje u sloju debljine 12-15 cm na površini zemljišta u zasadu borovnice održava zemljište rashlađenim (svežim), pomaže u konzer-viranju zemljišne vlage, dodaje organsku materiju u zemljište,poboljšava njegovu strukturu i otežava širenje jednogodišnjih korova. Međutim, malč materijal je manje efikasan protiv višegodišnjih korova, pa se u njihovom slučaju mogu koristiti odgovarajući herbicidi, ali se mora voditi računa da ne dođu u kontakt sa biljkom. Koren borovnice ima tendenciju da raste kako u zemljištu tako i u malču. Kako se sloj malča raspada, velika masa korena može biti izložena na površinu, što može imati za posledicu stres za biljke (visoke temperature) ili čak izmrzavanje dela korenovog sistema.

Sloj malča se mora održavati dodavanjem novih 5-7 cm malča svake ili svake druge godine, u zoni 90-120 cm široke trake ispod biljaka. Piljevina četinara se najčešće koristi kao malč,ali se mogu koristiti i drugi materijali poput borovih iglica, sečke, izlomljene ili mlevene borove kore,…Malč od piljevine raspada se svakih 2,5 cm do 3 cm tokom godine pa se iz tog razloga mora redovno dodavati. Sveža piljevina može vezati mnogo azota zbog čega zahteva povećane količine azotnog đubriva. Najbolje je koristiti delimično raspadnutu piljevinu, odnosno ako je moguće nabaviti zalihe piljevine jednu godinu ranije pre vremena primene. Ukoliko se usitnjena piljevina koristi sama kao malč može doći do formiranja pokorice na površini gredice što će sprečiti prodiranje vode i hraniva koja se dodaju putem sistema za navodnjavanje. Preporuka je koristiti kombinacije više malč materijala, na primer borove iglice i piljevina, sečka i piljevina, borova kora i piljevina.

Na početku zime u zasadu borovnice važno je izvući plitke brazde sa strane gredica nakon čega sledi posipanje malč materijala-malčiranje. Kod odabira malč materijala važno je voditi računa da se on na površini ne sabija, odnosno ne formira pokoricu. Zbog toga se, slama i lišće listopadnog drveća ne preporučuju kao malč materijal, jer imaju tendenciju da se sabijaju, NE dopuštajući prodiranje vode.

Međuredni prostor u zasadima

Međuredni prostor u zasadima borovnice održava se u sistemu trava malč i kosi se redovno tokom cele godine. Pored malčiranja redni prostor u zasadima borovnice održava se tako što se na kraju vegetacije sa obe strane gredica izvuku plitke brazde čime se raspadnuti malč materijal premešta u zonu korena i čuva ga od izmrzavanja tokom zime, s obzirom da se nalazi blizu površine zemljišta.

Agrotekstil

Primena agrotekstila je takođe zastupljena, naročito pri gajenju borovnice na gredicama. Za zastiranje gredica se koristi agrotekstil širine 140 cm, a njegove ivice se fiksiraju nabacivanjem sloja zemlje. Prednosti agrotekstila su: duga trajnost i polupropustljivost za vodu, usled čega na visokim temperaturama ne dolazi do uparavanja (što je slučaj sa polietilenskim folijama).

Zastiranje unutar rednog prostora se najčešće kombinuje sa zatravljivanjem međurednog prostora.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl.inž. Ivana Gligorijević

Pročitaj i ...

drugi život ožegotine na plodovima sorte vinove loze sorte stonog

Ožegotine na plodovima smanjuju prihode u voćnjaku

Čuvajte plodove od ožegotina, ne radite radikalnu zelenu rezidbu voćaka.