Tuesday 10.12.2019.
Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Azijska voćna mušica u Srbiji – oprez!!!

Azijska voćna mušica u Srbiji – oprez!!!

U mnogim voćnjacima je nastavila svoj štetni let azijska voćna mušica, i zato je berba kupine i remotantnih sorti maline u opasnosti. Prognozno-izveštajna služba za zaštitu bilja javlja da je u Srbiji otkrivena voćna mušica, a zovu je još i azijska mušica i spada u invazivne i prava je napast za jagode, maline, kupine, borovnice, breskve, šljive, vinovu lozu i svo drugo voće. 

Evo i pojedinosti o ovoj mušici.

Na području Evrope u 2010. zabeležena je u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Voćna mušica ploda širi se trgovinom sadnog materijala i plodovima domaćina, kao i letom odraslih insekata. U nekim zasadima sekundarni efekti štete koje nanosi ova mušica su bili značajniji od same direktne zaraze (npr. učestalost truleži u grožđu).

Lutka je crvenkasto smeđe boje. Poseduje dve izrasline na kraju tela. Duga je 2–3 mm. Lutka se nalazi u plodu ili na plodu.

U idealnim uslovima štetočina može imati do 15 generacija, a njen životni ciklus može trajati 10 dana. Ženke aktivno traže plodove domaćina koji sazrevaju. Nazubljenom leglicom zarežu pokožicu ploda i odlažu u njih jaja. U plodovima u kojima su odložena jaja razvijaju se larve. Štetočina prezimljava kao imago na zaštićenim mestima, ali u povoljnim uslovima može biti aktivna celu godinu. Muve su aktivne iznad 10ºC. Preferira temperature od 20 do 30ºC. Poznata je kao štetočina voćnih plodova koji imaju tanku pokožicu. Vinska mušica ploda je pokretna štetočina koja se može lokalno širiti letom, ali na veće udaljenosti širi se putem trgovine zaraženih plodova. Zasad nije poznato širi li se putem sadnog materijala bez plodova.

Azijska voćna mušica u Srbiji – oprez!!!

U Italiji voćna mušica ploda uzrokovala je štetu u vrednosti od 416.801 evra. 2011. je prvi put u Španiji utvrđena šteta na jagodama, a na trešnjama, na nekim mestima i pojedinim varijetetima, zabeležena je i 100% šteta. U Francuskoj je ova štetočina na jagodama zabeležena prvi put 2010, a u 2011. već je zabeležena šteta na toj kulturi od 50 do 100%. Ova štetočina može pričinjavati prilično velike štete na voću neposredno pre berbe, ali i nakon toga. Nakon odlaganja jaja neposredno ispod pokožice bele larve se  ubušuju u plod i razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube na tržišnoj vrednosti. Vrlo brzo oštećeni plodovi propadaju na mestu gde se larve hrane. Na oštećene plodove naknadno se nasele i različiti sekundarni paraziti (gljive i bakterije), koji uzrokuju trulež.

PSSS Srbija

Savet PIS Srbija

U cilju kontrole populacije ove štetočine, kao i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima malina, kupina, bresaka, šljiva, borovnica i vinove loze  preporučuju se sledeće mere:

  • Postavljanje velikog broja klopki u cilju masovnog izlovljavanja i  redukovanja brojnosti odraslih jedinki. Klopke se postavljaju na ivične delove paracela i to na rastojanju od 2 do 3m, dok se unutar parcele postavljaju na rastojanju od 5m. Lovne klopke se mogu napraviti od plastičnih flaša na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora prečnika 4 mm (čime se omogućava ulazak mušica), kao i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina crnog vina (1,5 dl) i jabukovog sirćeta (1,5 dl), sa par kapi deterdženta. Klopke se prazne na svakih 7 dana i menja atraktant.
  • Potrebno je skratiti interval berbe plodova, time i njihovo brže sklanjanje sa parcele.
  • Sanitarne mere podrazumavaju uništavanje prezrelih i zaraženih plodova odlaganjem u burad koja ostaju zatvorena sedam dana. Važna je i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama, čime se sprečava mogućnost prenosa iz jednog u drugi region.
  • Održavanje higijene ivica parcela; uništavanje okolnog divljeg bilja, divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ove štetočine i mesta njenog umnožavanja.

Raspoložive mere kontrole moraju biti sprovedene na području celog regiona. Parcijalna kontrola pojedinih parcele daje slabije rezultate i ostavlja mogućnost umnožavanja štetočine.

Pročitaj i ...

medjukultura obrada zemljišta voćnjak dobre - voćnjaci biostimulatori

Djubrenje voćaka – važna mera za bogat rod voća

Berba nije kraj radova u voćnjaku, djubrenje je neophodno radi sledećeg roda u 2020. godini.