Wednesday 21.08.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Visina stabla čokota određuje kvalitet i prinos

Visina stabla čokota određuje kvalitet i prinos

sadnja vinove pegavost lozne podloge rojatska kordunica vinograd podizanje

Kada formirate uzgojni oblik vinove loze, visina stabla čokota utiče na prinos i kvalitet grozda Opredeljenje – odgovarajuća visina stabla čokota u poznatim ekološkim uslovima podrazumeva uzimanje u obzir više činilaca, od kojih svaki na svoj način preko stabla utiče na ispoljavanje vegetativne snage i potencijala čokota, a preko elemenata rodnosti na prinos i kvalitet grožđa. Najvažniji činioci koji utiču na opredeljenje pri izboru visine stabla čokota su:

  • godišnji raspored toplote i vlage,
  • zemljište i njegove karakteristike,
  • osobine sorte i lozne podloge,
  • tehnološki postupci u proizvodnji grožđa

Toplotni uslovi

Toplotni uslovi u fenofazi mirovanja, kao i temperaturne sume i njihov mesečni raspored u toku vegetacije imaju veći uticaj na određivanje visine stabla čokota nego vlažnost, odnosno količina i raspored padavina, a naročito u uslovima u kojima je vlažnost moguće regulisati navodnjavanjem.

Kretanje najpre vršnog okca, a zatim ostalih po redu ispod njega, do osnove na neorezanom jednogodišnjem lastaru svakog proleća, našlo je objašnjenje u činjenici da ono prima najviše vode. U njemu vlada i najveći osmotski pritisak koji je utoliko veći ukoliko je koncentracija ćelijskog soka u tkivima okca veća. Rezidbom se svako okce na lastaru može dovesti u vršni položaj. Okca pri osnovi lastara neće se u proleće uopšte razviti ako ne dobiju dovoljnu količinu vode. Ako se ne razviju u narednoj godini, s vremenom se mogu pretvoriti u pritajena – spavajuća okca na starom drvetu. Poznato je da svake godine, bez obzira na sortu, oblik čokota i rezidbu, jedan broj okaca NE krene. Manji ili veći procenat okaca koja u proleće ne krenu, a nisu izmrzla, niti su biološki, fizički ili hemijski oštećena, može se objasniti i nedovoljnim vodosnabdevanjem čokota u fazi kretanja okaca.

Visina stabla čokota određuje kvalitet i prinos

S obzirom da način rezidbe i visina stabla utiču na ispoljavanje veće ili manje bujnosti, a preko nje i na rodnost lastara, logično je pretpostaviti da se taj uticaj ispoljava u boljem ili gorem vodosnabdevanju, pa se u vezi sa tom pretpostavkom i postavlja pitanje kakvo je vodosnabdevanje okaca i lastara pri kratkoj, a kakvo pri dugoj rezidbi?

Odgovor na ovo pitanje nađen je kroz Poasejev fizički zakon o kretanju vode kroz kapilarne cevi. Po ovom zakonu količina vode koja protiče kroz cevi obrnuto je proporcionalna dužini, a upravno proporcionalna širini cevi. Zbog većeg prečnika, a manje dužine sprovodnih sudova, lastari na kondiru su bujniji nego lastari na luku, a u pogledu rodnosti, u proseku su manje rodni nego lastari na luku. Dakle, sa gledišta obezbeđenja rodnosti, kod iste sorte i u istim uslovima, prednost ima duga i mešovita rezidba, nad kratkom rezidbom.

Zemljišni uslovi

Zemljišni uslovi – Slabo plodna, laka, rastresita i propusna zemljišta sa mnogo peska, šljunka i kamena su po pravilu toplija i suvlja. Ona lako primaju i otpuštaju toplotu i vlagu. Nasuprot njima, plodna, a naročito teška i zbijena zemljišta sa mnogo čestica gline su hladnija i vlažnija. Ona sporo primaju i otpuštaju toplotu i vlagu. Stablo čokota, na slabo plodnim i suvljim zemljištima, ako se ne navodnjavaju, treba da je niže, a rezidba kraća.

Stablo čokota, na plodnijim i vlažnijim zemljištima, može biti i visoko, na kojem se primenjuje duža rezidba. Slabo bujnim loznim podlogama i gajenim sortama odgovara nisko stablo i kraća rezidba, a bujnim podlogama i gajenim sortama visoko stablo i duža rezidba.

karlovački uzgojni oblik regeneracija vinove vinograd prašenje mašinsko orezivanje protektivni prihrana v
Visina stabla čokota odlučuje o prinosu.

U tehnologiji proizvodnje grožđa, savremena mehanizacija uslovljava organizaciju i širinu puteva i staza, razmak sađenja čokota, povećanje visine stabla,tj.od niskog ka srednje visokom i visokom itd.

Prednost i nedostaci visokog nad niskim stablom ispoljavaju se na sledeći način:

  • sa povećanjem visine stabla kasni kretanje okaca u proleće za 3-5 dana, cvetanje za 5-7 dana, fiziološka zrelost grožđa za 10-14 dana, a produžava se i vegetacioni period za nekoliko dana
  • sa povećanjem visine stabla, povećava se procenat krenulih okaca, opada broj nerodnih, a povećava se broj rodnih lastara, kako na kondirima, tako i na lukovima
  • isto tako, povećava se i broj grozdova po rodnom lastaru na kondiru i na luku. Dakle, povećava se koeficijent rodnosti i nerodnosti i to zbog smanjenja broja okaca koja nisu krenula i nerodnih lastara na čokotu
  • povećava se i prosečna masa grozda, što naravno doprinosi povećanju prinosa grožđa po rodnom lastaru i čokotu. (kod 80 ispitivanih sorata povećanje prinosa grožđa je uslovljeno povećanjem prosečne mase grozda)
  • sa povećanjem visine stabla, kod sorata rane i srednje pozne epohe sazrevanja, sadržaj šećera u širi se smanjuje za 0,5- 1,5% , a kod sorata pozne i vrlo pozne epohe sazrevanja 1,5-3% pa i više. Smanjenje sadržaja šećera zakonomerno se odražava na usporeno sazrevanje bobica. Smanjuje se količina bojenih materija u pokožici bobica, pokožici i soku bobica kod sorti bojadisera, procenat alkohola i ekstrakta u vinu.
  • sa porastom visine stabla čokota opada prosečna dužina lastara, a sa njom i vegetativni potencijal.
  • lisna površina čokota sa niskim stablom intenzivnije asimilira toplotu nego nego čokota sa visokim stablom, što je vezano za temperaturnu sumu na 5-20 cm nad zemljom koja je za ceo vegetacioni period veća za 400-800 ºC, nego kod visokih kordunica, merena na 80-150 cm
  • -sa gledišta mogućeg izmrzavanja okaca i lastara u fazi mirovanja, veoma je značajan podatak da je temperatura vazduha zimi, merena na visini od 200 cm veća za 2ºC nego na 50 cm.

Vladan Trandafilović, dipl.ing.

spec. ampelografije

Pročitaj i ...

defolijacija vinove loza mikrobioloska bojadiser sorta PEPELJASTI GROŽDJANI POSEBNE sorte

Defolijacija vinove loze – oprez pri visokim temperaturama

U savremenom vinogradarstvu redovno se primenjuje defolijacija u cilju povećanja kvaliteta grožđa. Treba je obaviti 20-30 dana pre berbe grožđa.