Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Vinograd – uticaj temperature na gajenje

Vinograd – uticaj temperature na gajenje

Ovih dana temperature vazduha i zemlje su izuzetno visoke, koliko to utiče  na vinograd tokom godine varira. Temperatura zemljišta i vazduha je najčešće klimatski faktor koji ima odlučujuću ulogu u određivanju pogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Temperatura pri kojoj određeni fiziološki proces najbrže teče naziva se optimalna temperatura.

Sa povećanjem temperature povećava se i intezitet fotosinteze, sa primetnim razlikama među sortama. Tako kod sorti kraćeg vegetacionog perioda intezitet fotosinteze raste do temperature 20 – 25°C kada dostiže maksimum, a potom nakon 30°C naglo pada, dok kod sorti sa dugim vegetacionim periodom intezitet fotosinteze dostiže maksimum na temperaturi 28 – 30°C , a naglo pada nakon 35°C.

Najintezivnije disanje vinove loze odvija se na temperaturama od 30°C do 40°C.
Sa povećanjem temperature povećava se i transpiracija kod vinove loze, a kao posledica povećane transpiracije dolazi do sagorevanja hlorofila, što se manifestuje žućenjem i opadanjem lišća.
Za početak rada korenovog sistema neophodne su temperature više od 10°C. Otuda se ova temperatura naziva biološkom nulom vinove loze. Idući ka severnoj zoni gajenja vinove loze, biološka nula ima vrednosti 7 – 10°C, a u južnoj zoni gajenja vrednosti su joj 10 – 12°C.

Vinograd uticaj temperature na gajenje

Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku godine odnosno vegetacije.
Na bazi potrebne sume aktivnih temperatura od kretanja okaca do pune zrelosti grožđa francuski naučnik Gasparen je za uslove juga Francuske, sve sorte podelio na sedam epoha sazrevanja:

 Epoha sazrevanjaSuma aktivnih temperatura u °C Datum sazrevanja
 I226413. jul
 II340025. avgust
 III35641. septembar
 IV413327. septembar
 V42382. oktobar
 VI439210. oktobar
 VII500031. oktobar

Temperature iznad 35°C negativno deluju na asimilaciju CO2, a time i na proces fotosinteze. Intenzivnije je disanje, potrošnja asimilativa i transpiracije. Visoke temperature obično su praćene niskom vlažnošću zemljišta i vazduha, pa u drastičnim slučajevima dovode do dehidratacije čitave biljke i njenog sušenja.
Najveće štete od niskih temperatura javljaju se u pozno proleće, ranu jesen i u toku zime (veće su šanse za oštećenjima na kraju nego na početku zime, što je posledica stanja u kome se nalazi organska materija u tkivima i organima vinove loze). Rani jesenji mrazevi izazivaju, zavisno od vremena javljanja, prevremeno opadanje lišća, izmrzavanje lastara, pucanje bobica.

Temperature od -15°C sredinom zime izazivaju izmrzavanje okaca, a veličina štete zavisi od sorte, pripremljenosti sorte za zimu i dr. Različite sorte ispoljavaju različitu otpornost na niske temperature, a razlike između najotpornijih i najosetljivijih sorti kreću se u opsegu od 5 do 10°C. Većina stonih sorti manje je otporna od vinskih sorti. Takođe, pojedina tkiva i organi vinove loze ispoljavaju različitu osetljivost na niske temperature.

Da bi vinova loza uspešno prezimela neophodno je da se obezbede sledeći uslovi:

  • blagovremeno  sazrevanje lastara i stupanje zimskih okaca u fiziološko mirovanje;
  • pravilno sazrevanje tkiva lastara i
  • pravilno kaljenje biljnog organizma.

Kao pokazatelj toplotnih karakteristika jednog područja najčešće se koristi termički koeficient koji se izračunava po formuli:

TK = ((T10 – T4 ) ÷ A) × 100

T10 – srednja mesečna temperatura meseca oktobra
T4 – srednja mesečna temperatura meseca aprila
A – godišnje kolebanje temperature vazduha

Vrednosti termičkog koeficienta veće od 15% označavaju karakteristike maritimne klime u kojima su toplotni uslovi povoljniji. Vrednosti manje od 15% sve do negativnih vrednosti označavaju karakteristike kontinentalne klime.

PSSS Jagodina
dipl. ing. Dejan Jocić

Pročitaj i ...

maceracija kvalitet grožđe u hladnjače vinograd visoki prinosi promene na grožđu prinos grožđa

Maceracija – specifičan postupak obrade groždja

Maceracija podrazumeva veoma složen proces u toku kojeg sastojci čvrstih delova grožđa prelaze u širu odnosno u vino i to samo pod određenim uslovima.