Tuesday 18.06.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Vinograd – koliko djubriva za rod od 10.000 kg/ha?

Vinograd – koliko djubriva za rod od 10.000 kg/ha?

Svi želimo da ostvarimo maksimalni prinos u vinogradu – koliko djubriva je potrebno da to i ostvarimo? Potrebe vinove loze za hranljivim materijama nisu podjednake u svim fazama rasta i razvića.

  • U periodu intezivnog porasta lastara i formiranje bobica, lozi najviše koristi azot.
  • Vinovoj lozi najviše koristi u periodu cvetanja i formiranja organa plodonošenja fosfor.
  • Najveće potrebe vinove loze u kalijumu i kalcijumu su u drugoj polovini vegetacije za vreme sazrevanja grožđa i zdrvenjavanja lastara.

Da bi vinova loza dobro koristila đubrenjem dodate hranljive elemente neophodno je ostvariti određene uslove. Znači, stvoriti povoljan režim temperature, vlage i vazduha. Za normalnu proizvodnju grožđa nivo hranljivih elemenata u zemljištu treba da bude sledeći:

  • humusa oko 3%,
  • azota 0,10 do 0,15%,
  • P2O5 15 do 25 mg,
  • K2O 25 do 40 mg na 100 gr. vazdušno suve zemlje.

Vinograd koliko djubriva za rod od 10.000 kg/ha?

Naša vinogradarska zemljišta obično sadrže 1,5 do 2% humusa, 0,06 do 0.08% azota, od 1 do 5 mg P2O5 i od 6 do 10 mg K2O. Ona su prema tome obično siromašna u hranljivim elementima.

Da bi praktično ustanovili potrebu služimo se sledećom računicom:

  • za nedostatak 1% humusa treba da se na površini 1 ha doda od 4 do 6 vagona dobro zgorelog stajnjaka;
  • za nedostatak 0,01% azota treba dodati 50 kg aktivnog azota;
  • za nedostatak 1 mg K2O treba dodati 15 do 20 kg K2O i za nedostatak 1 mg P2O5 treba dodati 30 kg P2O5.

Sve je ovo obračunato za srednje teško zemljište, površinu od 1 ha i dubinu od oko 35 cm.

Potrebnu količinu aktivne materije treba sada obračunati upotrebljenu količinu izabranog đubriva jer svako od ovih ima različiti sadržaj hranljivih materija. Ovaj način utvrđivanja ima posebno opravdanje pre podizanja vinograda i za vreme izvedene kontrole plodnosti zemljišta pri redovnoj proizvodnji grožđa. Prema planiranom prinosu obračun hranljivih elemenata vrši se tako što se za svaki 100 kg grožđa planira 1 kg aktivnog azota, 0,5 kg P2O5 i 1,2 kg K2O po 1 ha. Ako se radi o težim zemljištima fosfor i kalijum se dodaju u nešto većoj količini zbog slabije pokretljivosti.

To praktično znači da za prinos od 10.000 kg. /ha grožđa treba dodati

  • 100 kg azota,
  • 50 kg P2O5 i
  • 120 kg K2O.

Kod bujnijih i stonih sorti ove količine mogu biti i nešto veće a kod slabije bujnih i vinskih sorti nešto manje.

Glišić Dragoljub, dipl. inž.

Pročitaj i ...

vinograd nega Podloga kober 5bb sadnja vinove pegavost lozne podloge rojatska kordunica vinograd podizanje đubrenje vinograda vinograd zemljište kako postaviti

Vinograd nega prve godine nakon sadnje

Kako započnete tako ćete i brati - vinograd nega prve godin nakon sadnje.