Thursday 14.11.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Vinograd – humifikacija zemljišta pre sadnje

Vinograd – humifikacija zemljišta pre sadnje

Vreme je sadnje ali pre toga za vinograd humifikacija zemljišta predstavlja nužan uslov. Za vinovu lozu se obično kaže da nije veliki probirač zemljišta. Ipak, prijem, porast i razvoj kalemova i rodnost vinograda, između ostalog, u velikoj meri zavise od pravilno pripremljenog zemljišta. Pre privođenja zemljišta kulturi vinove loze, treba uraditi agrohemijsku analizu. U uzorku se određuje ph, sadržaj CaCO3, humus, sadržaj N, P i K. Na osnovu rezultata vrši se meliorativno đubrenje zemljišta na kome se želi podići vinograd (humifikacija, popravka pH, korigovanje sadržaja mikro i makro elemenata i sl…).

Humifikacijom se sadržaj organske materije u zemljištu dovodi na nivo oko 3% što je optimalno za vinovu lozu. To se sprovodi unošenjem dobro zgorelog stajnjaka, treseta, komposta glistenjaka, gajenjem i zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje.

Pročitajte i : Lozne sorte i podloge odredjuju uspeh u vinogradu

Za povećanje sadržaja humusa u zemljištu za 1% do dubine zemljišta 30 cm potrebno je dodati 40 – 60 t/ha stajnjaka. Ovu količinu stajnjaka može zameniti 3-4 puta manja količina treseta. Stajnjak sadrži oko 20% organske materije dok je treset znatno bogatiji i sadrži do 80%. Količina organske materije u biljkama za zelenišno đubrenje iznosi prosečno do 15%. Osim uz primenu organskih đubriva, obogaćivanje zemljišta biogenim elementima se postiže i unošenjem mineralnih đubriva pre, ili za vreme rigolovanja.

Pri čemu meliorativnim đubrenjem u jesenjem periodu azot NE treba dodavatipa se u cilju toga koriste kompleksna mineralna đubriva kod kojih je prvi broj 0 ili što manji (0 : 20: 30, 8: 16 : 24, 8 : 4 : 24 i sl.). Količine su oko 500- 600 kg/ha. U toku vegetacije potrebno je nađubriti azotnim đubrivima, obično u dva navrata.

Vinograd – humifikacija zemljišta pre sadnje

Posle đubrenja, zemljište se duboko obrađuje, rigoluje. Rastresita i plodna zemlja prenosi se na dubinu, gde će se razvijati najveća masa korena vinove loze. Dubina rigolovanja je različita. U hladnijim predelima, na težim zemljištima treba rigolovati na 60-80 cm. U toplijim krajevima, na lakim, kamenito – šljunkovitim i peskovitim zemljištima potrebno je nešto dublje rigolovanje, na 80-100 cm.

Kada se vinova loza sadi u jesen, zemljište se rigoluje u julu, najkasnije sredinom avgusta. Za sadnju loznih kalemova u proleće agrotehnička mera rigolovanja zemljišta se obavlja od avgusta do kraja septembra. Tokom leta tj. zime zemljište je izloženo dejstvu ekstremno visokih tj. niskih temperatura, što odlično utiče na stvaranje mrvićaste strukture.

Treba voditi računa da se rigolovanje ne vrši kada je zemljište previše suvo (izbacuju se velike grudve koje se teško usitnjavaju) ili vlažno, kao ni smrznuto (dolazi do narušavanja vodno-vazdušnih osobina zemljišta). Nakon rigolovanja priprema zemljišta se nastavlja tanjiranjem i freziranjem.

Sneška Novković

PSSS Kragujevac

Pročitaj i ...

novosadski salon festival srpskih prokupac vinarija kovačević vino je

Festival srpskih vina Lazarevac, 9. novembar 2019.

Vina su najlepša u prijatnom društvu. Priliku imate već 9. novembra 2019. u Lazarevcu - Festival srpskih vina.