Wednesday 21.08.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Špalirni način gajenja ili klasični način

Špalirni način gajenja ili klasični način

Špalirni način gajenja ili … Savremeni uzgoj vinove loze podrazumeva špalirni način gajenja. Međutim, šta uraditi sa starim, vrednim vinogradom, gajenim na čokotu ? Moguće je prevesti takav vinograd na savremeni, špalirni način gajenja.

Prelazak od klasičnog na špalirni način uzgoja.

Radi se o prevođenju vinograda sa čokotima guste sadnje s niskim stablom na povišene forme i šparilno gajenje. Tu se ručni rad na obradi zemljišta, đubrenje i zaštita vinograda od parazita može zameniti mašinama, što znatno pojeftinjuju proizvodnju i dovodi do veće mogućnosti za blagovremeno izvođenje pojedinih mera u proizvodnji grožđa.

Špalirni način gajenja ili klasični način

karlovački uzgojni oblik regeneracija vinove vinograd prašenje mašinsko orezivanje protektivni prihrana vČokot se od niskog stabla u polu visoko prevodi na sledeći način: u srednji trs sa dva lastara orežemo na po 2 okca (kondira) i iz svakog okca se odgoji po jedan lastar. Gornji lastari će dati stabla i kordone kordunica, a donji će se rezati na kondir. Oni postaju rezervna loza za dopunski rod i da daju lozu za zamenu u slučaju oštećenja kordunica. Naredne, druge godine gornji lastari se savijaju i zavežu položeno za 1. red žice. Gornji savijeni dio je krak horizontalne kordunica. Dužina kraka je takva da se krakovi spoje s 2 susedna čokota. Da se ne preklapaju jedan preko drugog.

U slučaju proređenosti vinograda, ako neki trs nedostaje, kordoni se puštaju duže, tako da se iskoristi nastali prazan prostor na špaliru. Na ovim krakovima formira se kordunica s rodnim čvorovima 20-25 cm udaljenosti za kratku i 35-40 cm udaljenosti jedan krak od drugog kod mešovite rezidbe. Ostali lastari se tokom godine uklanjaju. Način daljnjeg rada na prevođenjeu niskog u poluvisoko stablo (trs) forme hizontalna kordunica vidi se iz shema po godinama formiranja od 1. do 5. godine od početka rada na rekonstrukciji čokota.

 

1. godina                             2. godina

3. godina                         4. godina

Imajući u vidu prednosti špalirno načina uzgoja u odnosu na klasično gajenje čokota, očigledna je prednost i potreba rekonstrukcije vinograda: manji utrošak ljudskog rada u nezi čokota za 3-4 puta, bolje je sazrevanje grožđa, te i mogućnosti dobivanja većeg i kvalitetnijeg roda, kroz mogućnosti provlačenja lastara kroz duple žice umesto vezivanja, koje nije potrebno, ili je svedeno na najmanje moguću meru

Špalirni način gajenja

Sanacija starih vinograda 

Posebnu pažnju treba obratiti starijinm vinogradima, koji posebnom negom nekih mera mogu dati mnogo više roda.

Obnova delova čokota

Stalna rezidba, mrazevi, grad, ozlede pri obradi i drugo dovode da čokot vinove loze dobije formu koja ne odgovara uslovima za uspešno gajenje. Kraci se izdužuju, kordoni se lome ili suše. Suše se, ili izdužuju rodni čvorovi. Često se i forma čokota mora menjati. Spuštanje krakova ima za zadatak formiranje novih krakova na jednom delu (donjem) postojećih čokota. Za razliku od stabala kod koga su lastari izravno ili bliže glavi čokota (stablo u formi glave), kod stabla u obliku čaše ostaju kraci na kojima su kondiri sa rodnim lastarima. Svake godine lastari na prošlogodišnjim kondira se režu na kondir. Tako se rodni kondira, pa i lastari, udaljuju od zemlje, usled produžavanja krakova, čime se otežava protok hrane iz korena izduživanjem krakova i ukrštanjem sprovodnih sudova.

Da bi se to otklonilo, preporučuje se ostavljanje jalovaka niže na kraku i njihovo rezanje na reznik okce, a iduće godine loza iz Reznika se reže na kondira sa izbacivanjem krakova više od ovog kondira. Time se krakovi skraćuju. Uglavljivanje krakova (čokota) se preporučuje za vinograde u kojima spuštanje krakova nije redovito vršeno.

Ostareli krakovi, sa velikim spletom čvorova, ukrštenim sudovima i dr., dovode do toga da je kroz njih veoma otežan prolaz hranjivih materija. Nameće se nužna potreba da se krakovi saseku do glave čokota. Od razvijenih jakih lastara, čiji je razvoj potenciran odbacivanjem krakova, izravno na glavi čokota treba, po kretanju i porastu, u dužinu 20-30 cm ostaviti 4-5, koji iduće godine treba da se režu na reznik, a kasnije na kondir. Time bi se obnovilo stablo, a idućih godina bi se dobio veći rod i jači lastari.

Napominje se da je moguće, da ne bi došlo do gubitka prinosa, ne vršiti uklanjanje svih krakova u istoj godini, već postupno – tokom nekoliko godina.

Špalirni način gajenja

Obnova oštećenog stabla se vrši kod površinskih ili visokih formi stabla. Kod ovih formi stablo može biti oštećeno (mrazevi, mehaničke ozlede i dr.). U tim slučajevima se oštećena stabla uklanjaju do zemlje ili do neoštećenog dela. Ispod preseka razviće se lastari (jalovaci). Ovisno o forme čokota ostavljaju se jedan lastar više od preporučenog broja za formiranje stabla, radi toga što neki od njih tokom godine može biti oštećen, te da ih i u tom slučaju na trsu ostane potreban broj. Od ovih lastara se formira novo stablo, ili nadoknađuje oštećeni deo stabla.

Obnova rodnih čvorova se vrši ako su zakržljali, izduženi ili oštećeni. Nastoji se da se pri njihovoj osnovi razvije jalovak, koji se reže na reznik, a zatim iz njega, iduće godine, razvijen lastar se reže na kondir.Taj kondir predstavlja začetak novog kraka. Na njemu se dalje vrši rezidba (kratka ili mešovita), a rodni lastari su bliže stablu.

PSSS Srbija

Pročitaj i ...

defolijacija vinove loza mikrobioloska bojadiser sorta PEPELJASTI GROŽDJANI POSEBNE sorte

Defolijacija vinove loze – oprez pri visokim temperaturama

U savremenom vinogradarstvu redovno se primenjuje defolijacija u cilju povećanja kvaliteta grožđa. Treba je obaviti 20-30 dana pre berbe grožđa.