Wednesday 23.10.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Šampanjci ulepšavaju naše srećne trenutke

Šampanjci ulepšavaju naše srećne trenutke

Poseban užitak za ljubitelje vina su šampanjci, za specijalne prilike u našim životima. Vina bez kojih najlepši trenuci nikada ne bi bili isti. Pritisak u boci ugljen dioksida kod dobrog penušavog vina je između 4 i 5 atmosfera, a penušavci imaju prijatan, rezak, pre svega osvežavajući ukus, zbog čega su omiljeni. Bez njih se proslave i dobro raspoloženje modernog sveta odavno ne mogu zamisliti.

Šampanjac za sreću

Postoji vino, omiljeno širom sveta, bez kog se ne mogu zamisliti svečani trenuci, a ona najveća veselja “po difoltu” moraju, uglavnom na svom početku, da počnu otvaranjem boce. A u samom ritualnom otvaranju, kvalitetnim sadržajem se smatra ako polovina vina, u vidu pene, izađe iz boce, pa čak malo i “zalije” prisutne! To su naravno penušavci, vina koja u sebi imaju određen procent ugljen dioksida, nastalog sekundarnom fermentacijom u bocama. Iako ih mnogi potrošači, pa čak i proizvođači zovu šampanjcima, ovde treba naglasiti da ime “Šampanjac” može da ponese samo vino nastalo u francuskoj pokrajini Šampanja, a sva ostala vina sa određenim sadržajem ugljen dioksida su penušavci.

Specifična tehnologija

Šampanjci – Tehnološki postupak se, u grubim crtama, može razgraničiti u pet faza.

Prva je, naravno, proizvodnja osnovnog vina, u kom uglavnom dominiraju Chardonnay i Pinot Noir, tu je nekada i Pinot Meunier…

U sledećoj fazi treba dobro pripremiti vinski kvasac i šećerni sirup, koji se dodaje vinu. Na osnovu količine ugljen dioksida koju proizvođač želi da dobije u vinu zavisi količina i sastav sirupa, tačnije radmana CO2 koji nastaje vrenjem šećera. I tu do izražaja dolaze one slatke male tajne vinskih majstora, jer kvalitet budućeg penušavca nastaje kao plod kompleksnog niza radnji, gde samo oni najbolji znaju kad , kako i šta dodati, u kojoj količini…. No, kada je to urađeno, u bocama nastaje naknadna fermentacija, koja treba da se odvija u stabilnim uslovima, bez temperaturnih oscilacija, mahom u podrumima pri temperaturi od 10 do 12 stepeni Celzijusa. U ovakvim uslovima, CO2 se više rastvara i bolje vezuje, dajući bolje karakteristike vinskom penušavcu.

Vrenje u bocama počinje nakon dva do tri dana, a to pod navedenim temperaturama može potrajati i pet do šest meseci. Kad se vrenje završi, boce se hlade, i spušta se talog sa boka u grlo boce, a one se zbog toga postavljaju na kose police, poput krova na kući. Talog se postepeno spušta da ne bi izazvao zamućenje, a taloženje obično traje mesec i po do dva, u hladnom podrumu. Bocama se menja položaj, a za ovaj posao su potrebni vični, dobro obučeni radnici, baš kao i u fazi degoržiranja, a to je izbacivanje taloga iz grla boce. To je verovatno najosetljiviji momenat u spravljanju penušavaca, te je kod njega potrebno vrhunsko majstorstvo i preciznost. Pre izbacivanja taloga, boce se hlade na nula stepeni, a kada se talog odstrani, bocu treba brzo začepiti.

Šampanjci ulepšavaju naše srećne trenutke

Pritisak u boci ugljen dioksida kod dobrog penušavog vina je između 4 i 5 atmosfera, a penušavci imaju prijatan, rezak, pre svega osvežavajući ukus, zbog čega su omiljeni. A kad u nekoj lepoj prigodi, kada je veselje na vrhuncu, iz boce poteče penušavi sadržaj koji završi i u čašama, sve je spremno da se nazdravi, a dobro raspoloženje nastavi.

Istorija udovica

Ova specifična vina imaju zanimljivu istoriju, prepunu (očekivano) različitih verzija sa primesama legendi. Sve je počelo pre neka tri veka, ali jedna od interesantnijih istorijskih pretpostavki je svakako ona po kojoj su za razvoj i popularnost penušavaca najzaslužnije udovice Šampanje, naročito one s početka 19. veka! Po toj verziji, pomalo bizarnoj iz perspektive jačeg pola, neke žene su, nakon smrti svojih muževa koji su (naravno) bili apsolutne gazde zasada i proizvodnje vina, ne želeći da raskrčme započeto i stečeno, preuzimale posao. Neke su se, očigledno, u tome odlično snašle, poput udovice Barb-Nikol Kliko, rođene Ponsarden, po kojoj je dobio ime jedan od najčuvenijih šampanjaca na svetu. I druge dame u crnini, delom inspirisane takođe udovicom – britanskom kraljicom Viktorijom (inače velikom ljubiteljkom penušavaca), bile su hrabre, pametne i snalažljive, poput udovice Pomeri. Ona je, smatra se, rodonačelnica suvog šampanjca, jer pre nje penušavci su bili sa po 250 ili 300 grama šećera po litru, te su bili poput džema i(li) marmelade. Kada su sujetni muškarci videli kako žene uspešno rade posao sa penušavim vinima, i oni su zapeli “iz petinih žila”, a zdrava konkurencija je u narednim decenijama počela da čini svoje: penušavci su počeli da se spravljaju širom sveta, bili su sve bolji i ukusniji i mnogi su našli svoje mesto na tržištu.

Zemljište, klima i ostali faktori širom sveta gde se vinova loza uzgaja, dali su različite “šmekove” penušavim vinima, a na balkanskim prostorima izuzetne, vrlo kvalitetne penušavce iznedrio je kruševački Rubin. Ako ste u prilici, ne propustite da probate Rose i Belo penušavo vino Vronsky.

Brut penušavo Rose vino, sa 11 odsto alkohola, spravljeno je do sorte Pinot Noir sa Rubinovih plantaža, sa tradicionalnom metodom sekundarne fermentacije u boci. Ovo prefinjeno vino ima kompleksne arome sa notama začina i crvenog voća, jednom rečju sjajan sklad svežine i slasti, jedinstveno, vrlo inspirativno, jer kad se oslobode iskričavi mehurići prirodnog ugljen dioksida, a prijatni ukusi počnu da dodiruju nepca, lagano kreće elegancija, lepota, pravi hedonizam…

Isti je osećaj kada se konzumira Belo penušavo vino Vronsky, brut vino proizvedeno od Rubinovog Chardonnay-a. Ovo vino ima 11 odsto alkohola, puno je voćnih mirisa protkanih notama oraha, lešnika i pe?enog badema, s izuzetnom punoćom ukusa i razigranim mehurićima, što je rezultat dugogodišnjeg odležavanja i nege vina na talogu kvaščevih ćelija. Svežina izbija pri svakom gutljaju, a preporučuje se kao aperitiv uz sve vrste sireva, jagode, te kikiriki, badem, lešnik… Najbolje je servirati ga pri temperaturi od 6-8 stepeni C.

izvor:Vino&Fino

Pročitaj i ...

gvozdeno vino aromatizovana vina

Aromatizovana vina za prave hedoniste, kako ih proizvoditi?

Bermet je čuven u celom svetu, možete i Vi proizvesti svoj bermet. Kako?