Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Prokupac autohtona sorta Srbije ponovo na sceni, osvaja se Evropa

Prokupac autohtona sorta Srbije ponovo na sceni, osvaja se Evropa

Mnogo je sorti vinove loze, ali neke su nam milije poput vina prokupac, autohtone sorte Srbije. Tokom 70-ih godina prošloga veka Prokupac je bio zastupljen na više od 60% površine pod vinogradima Srbije. Posle svih ratnih i poratnih godina došla je moda Šardonea. Sada se Prokupac vraća na velika vrata – novi trend među ljubiteljima vina je da se piju autohtona vina koja karakterišu podneblje sa kojega dolaze (terroir).

Daje laka roze vina koja se mogu probati kratko vreme posle berbe i procesa prerade, ali uz adekvatnu tehnologiju i odležavanjem u drvenim buradima hrasta kitnjaka nudi bogastvo ukusa koja se mogu meriti sa svetskim sortama. Zato se podižu novi zasadi prokupca u Srbiji. Vreme je sadnje, probajte kako se ova sorta razvija u Vašem kraju i postanite ponosni vinogradar domaće sorte Prokupac.

Neki od zaljubljenika u prokupac su ga različito nazivali. Sinonimi: Prokupka, Crnka, Niševka, Kameničarka,  Rskavac, Nikodimka, (Srbija), Zarčin (Bugarska), Skopsko crno (Makedonija), Majski čorni (Ruska Federacija)

Poreklo:

Prokupac – Autohtona je sorta Srbije.

Rasprostranjenost:

Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini. Masovno se gaji u Makedoniji, u manjem obimu u Bugarskoj i sporadično u Ruskoj federaciji.

Ekološko geografska pripadnost:

Proles pontica (convarietas pontica)

Bujnost – razvija veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima.

Vrh mladog lastara – crvenkasto zelene boje, jako maljav.

Zreo lastar – je srednje debljine ili debeo, sa kratkim ili srednje duga?kim internodijama ljubi – ?aste boje. Boja kore lastara je crvenkasta.

Odrasli list – srednje veličine ili veliki, ceo ili trodelan. Peteljkin sinus je oblika slova „V“. Lice lista je glatko, golo a naličje maljavo. List je tamno zelene boje a u jesen dobija crvenkastu boju. Nervi na licu lista su crvenkasti. Zupci su krupni. Peteljka lista je srednje dužine, crvenkasta.

Cvet – morfološki i funkcionalno hermafroditan.

Grozd – srednje veličine, ređe veliki, cilindrično kupastog oblika, srednje zbijen. Peteljka grozda je kratka i zeljasta.

Bobica – srednje veličine, okrugla ili blago pljosnata sa debelom pokožicom, tamnoplave boje, sa mnogim tačkicamai posuta obilnim pepeljkom i izraženim pupkom.

Agrobiološke karakteristike:

organsko vinogradarstvo faze razvoja cvetanje vinove loze vinograd posle

Epoha sazrevanja – grožđe sazreva između III i IV epohe. Veoma pozna sorta sa dugom vegetacijom.

Oplodnja – normalna i redovna.

Koeficient rodnosti – 1.3 – 1.6.

Prinos grožđa – veoma prinosna sorta. Prinosi grožđa prokupac variraju 15.000 do 20.000 kg/ha.

Rezidba – odgovara mu kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2 – 3 okaca.

Uzgojni oblici – svi na kojima se može primeniti kratka rezidba. U starim vinogradima gaji se uz kolac ili bez njega, jer to omogućuju čvrsti i uspravni lastari.

Tipovi zemljišta – najbolje rezultate daje na suvim, propusnim, rastresitim, kamenito šljunkovitim, umereno plodnim i toplim zemljištima.

Otpornost prema kriptogamskim bolestima – srednje je otporna prema pepelnici, a veoma osetljiva na plamenjaču. Prema sivoj plesni ima izraženu otpornost.

Otpornost prema niskim temperaturama – srednje je otporna na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na – 16 C.

Afinitet prema loznim podlogama – od loznih podloga preporučuju se: Berlandieri X Riparia kober 5 BB, Teleki 8 B, Š X B 41B, SO4, Rupestris du Lot i dr.

Važnije uvološke karakteristike:

Sastav grožđa (g):

Masa grozda – 130 – 300

Broj bobica u grozdu – 80 – 120

Masa bobica – 90 – 193

Masa šepurine – 4.10 – 6.69

Sastav bobice (g)

Masa pokožice – 6.53 – 10.40

Masa semenki – 4.87 – 6.40

Masa mesa – 85.20 – 181.94

Struktura grozda (%)

Šepurina – 2.45 – 4.72

Pokožica – 3.38 – 8.17

Semenke –2.52 – 4.59

Meso – 70.30 – 90.75

Skelet – 6.73 – 10.37

Tvrdi ostatak (šepurina, pokožice i semenke) – 9.25 – 19.30

Strukturni pokazatelj (odnos mesa prema tvrdom ostatku) – 4.12 – 9.81

Važnije tehnološke i organoleptičke karakteristike šire i vina

vino od

Karakteristike šire – šira je bezbojna, a pri jačem ceđenju rozikaste boje. Prijatnog je mirisa i ukusa. Sadrži 18 – 22 % šećera i 6 – 8 g/l ukupnih kiselina.

Karakteristike vina prokupac – vino je harmonično, pitko, svetlocrveno, neutralnog mirisa. Od grožđa ove vrste se proizvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.

Varijacije i klonovi

Avramov (1991) navodi da je izdvojeno nekoliko veoma interesantnih klonova.

Privredni značaj sorte

Grožđe se koristi za spravljanje ružičastih i crvenih vina različitih kvalitetnih kategorija, stonih i kvalitetnih, zatim za kupažiranje, za proizvodnju lozovače i vinjaka. Poznata su ružičasta vina: Rubinova Ružica, Župska Ružica, Navipova Ružica, Jagodinska Ružica, Vlasotinačka Ružica i dr. Prokupac je privredno veoma značajna sorta za centralnu Srbiju, Kosovo i Metohiju i Makedoniju.

PSS Srbija

Pročitaj i ...

maceracija kvalitet grožđe u hladnjače vinograd visoki prinosi promene na grožđu prinos grožđa

Maceracija – specifičan postupak obrade groždja

Maceracija podrazumeva veoma složen proces u toku kojeg sastojci čvrstih delova grožđa prelaze u širu odnosno u vino i to samo pod određenim uslovima.