Wednesday 21.08.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Prekraćivanje mladih lastara je važna mera u vinogradu

Prekraćivanje mladih lastara je važna mera u vinogradu

Pravo je vreme da u vinogradu primenite prekraćivanje mladih lastara. Tako ćete povećati rod ove godine i obezbediti bolju osunčanost plodova tokom leta do jeseni, vremena berbe.

Kako pravilno izvesti ovu ampelotehničku meru opisao je Danko Petrović, dipl. ing. voćarstva.

Prekraćivanje mladih lastara je u stvari odstranjivanje vrhova sa nekoliko razvijenih listova. U zavisnosti od vremena i cilja obavljanja ove operacije prekraćivanje zelenih lastara se deli na pinsiranje i zalamanje.

Pinsiranje glavnih lastara

Pinsiranje glavnih lastara se izvodi u proleće kada se vizuelnim pregledom utvrdi mali broj cvasti po jednom čokotu. Ovom ampelotehničkom merom se inicira razvoj rodnih zaperaka koji nam obezbeđuju dodatni prinos u tekućoj godini. Pinsiranje glavnog lastara se obavlja 10 do 20 dana pre cvetanja, odstranjivanjem vrha lastara sa 2 do 3 kolenca, tako da na lastaru ostane bar 8 razvijenih listova. Pinsiranje nije redovna ampelotehnička mera i primenjuje se samo u situacijama ako je potencijalni prinos čokota jako mali.

Zalamanje glavnih lastara

Zalamanje glavnog lastara za razliku od pinsiranja je redovna ampelotehnička mera koja se obavezno obavlja svake godine i to bez obzira na sortu, uzgojni oblik ili namenu grožđa. Ako se ne bi izvelo zalamanje, na čokotu bi ostao veoma veliki broj listova koji zbog zasenjenosti ne bi mogli da vrše fotosintezu pa bi samim tim više pravili štetu neko što bi bili korisni. Sama mikro klima vinograda koji se ne bi zalomio bila bi mnogo nepovoljnija po čokot zbog povećane vlažnosti i temperature a samim tim i povećan rizik od pojave biljnih bolesti.

Zalamanje obuhvata sve lastare na čokotu, po pravilu se izvodi kada lastari dostignu određenu dužinu koja je različita kod pojedinih sorata i uzgojnih oblika. Uobičajeno je u praksi da se zalamanje izvodi kada lastari provučeni kroz zadnji par žica naslona svojim porastom dostignu toliku dužinu da više ne rastu vertikalno već padaju ka zemlji.

U zavisnosti od lokaliteta vreme zalamanje je druga polovina juna meseca, pa sve do polovine jula. Visina na koju se vinograd zalama obično je 15 – 20 cm iznad poslednjeg para žica na naslonu. Ovo je obično dovoljno dana na lastaru ostane 10 – 15 listova neophodnih za vršenje fotosinteze i ishranu grožđa. Međutim u starijim vinogradima u kojima se primenjuje mešovita rezidba može doći do izduživanja rodnih čvorova pa je u takvim situacijama neophodno izvršiti blaže zalamanje ostavljanjem dovoljne dužine lastara.

Zalamanje se može vršiti ručno ili mašinski. Ručno se zalamanje vrši na manjim površinama dok se na većim plantažama primenjuje mehanizovano zalamanje.

Pročitaj i ...

defolijacija vinove loza mikrobioloska bojadiser sorta PEPELJASTI GROŽDJANI POSEBNE sorte

Defolijacija vinove loze – oprez pri visokim temperaturama

U savremenom vinogradarstvu redovno se primenjuje defolijacija u cilju povećanja kvaliteta grožđa. Treba je obaviti 20-30 dana pre berbe grožđa.