Saturday 24.08.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Grinje vinove loze u mladim lastarima

Grinje vinove loze u mladim lastarima

Česta pojava na vinovoj lozi su grinje vinove loze. Jedna od njih je Eriophyes vitis, erinozna grinja vinove loze koja prezimi kao imago u ljuspicama pupoljaka. Imago je crvolikog oblika, bledožute boje, veoma mali, dobro vidljiv pod uvećanjem. Ima tri generacije godišnje. Prva generacija se razvija od sredine aprila do druge polovine juna, a druga od druge polovine juna do prve polovine avgusta. Treća generacija se razvija od početka avgusta do kraja septembra.

Grinje počinju aktivnost kada je temperatura oko 15ºC – 16ºC. Sa otvaranjem pupoljaka i pojavom listova, grinje odlaze na naličje listova gde se hrane sišući sokove. Na licu lista dolazi do pojave bradavičastih ispupčenja, gala, temnozelene boje. Na naličju ovih listova su udubljenja u kojima su grinje prekrivene vunastom prevlakom koja je beličaste boje. Na jednom listu može biti veći broj gala. Pri jačem napadu dolazi do sušenja lišća.

Tretman treba obaviti odmah po kretanju vegetacije, u vreme otvaranja pupoljaka kada grinje počinju sa ishranom. Naredni tretman (zavisno od intenziteta napada) za 10 – 15 dana. Za suzbijanje grinja koristi se neki od preparata kao što su preparati na bazi bifentrina, abamektina, buprofezina, fenazakvina.

PSSS Leskovac
Bojana Karapandžić, dipl. ing. polj.

PREPORUKA: Tretmanima u fazi razvoja 3-5 lista, kada su lastari porasta 5-10 cm i kasnije kada su lastari porasta 20-30 cm značajno se redukuje reprodukcioni potencijal grinje i eliminiše mogućnost kalamiteta tokom vegetacije. Efikasno suzbijanje eriofidnih grinja postiže se primenom akaricida ABASTATE uz dodatak pomoćnog sredstava NU FILM 17.

Grinje vinove loze u mladim lastarima

Lozne grinje šiškarice i crveni voćni pauk

Dolazak proleća za vinogradare predstavlja početak intenzivne zaštite vinograda od štetočina i bolesti. Da bismo izvršili zaštitu vinove loze optimalno, što je svakako u interesu vinogradara, moramo napad štetočina ili bolesti uočiti odmah na početku i moramo ispravno odrediti i prepoznati uzročnika napada. Dakle, vinogradar će svojim svakodnevnim posetama vinogradu i posmatranjem razvoja vinove loze pravovremeno uočiti nepoželjne promene.

Da bismo olakšali vinogradarima kako bi na vreme uočili promene na vinovoj lozi, opisaćemo promene koje uzrokuju najčešće štetočine na početku vegetacije. To su

  • lozine grinje šiškarice (uzročnik erinoze (Eryophies vitis) i
  • uzročnik akarinoze (Phyllocoptes vitis i Epitrimerus vitis)), i
  • crveni voćni pauk (Panonychus ulmi).

Ove štetočine izazivaju promene i uzrokuju štete na pupoljcima i lišću vinove loze.

Lozine grinje šiškarice

Lozine grinje šiškarice, uzročnici akarinoze i erinoze, iz godine u godinu sve agresivnije napadaju vinovu lozu. Ova vrsta grinja ne nanosi veće štete vinovoj lozi, osim u slučaju jakog napada, za razliku od grinja uzročnika akarinoze, te na njih moramo obratiti posebnu pažnju.

Lozina grinja – uzročnik “akarinoza”

Pupoljci posmeđe, lastari su skraćenih internodija, često dvostruki, slabo napreduju u odnosu na ne napadnute, listići se deformišu, smežuraju, i savijaju. Na većem lišću vide se zvezdolika mesta napada koja ispadaju, pa je list rupičast na više mesta. Ovo su karakteristični pokazatelji – simptomi akarinoze. Štete su najveće u proleće, naročito ako hladnije vreme uspori rast mladica. Grinje prezimljavaju u pupoljku pa ga najčešće i napadaju. Treća i četvrta generacija grinja napada kasnije leti, pa napadnuti list poprima tamniju boju zbog brojnih mesta uboda. Ponekad su tačkice napada ljubičastog odsjaja.

Lozina grinja – “erinoza” (Eryophies vitis) – Na licu lišća se pojavljuju bradvice, a na naličju ulegnuća ispunjena vunastom prevlakom. Prevlaka je najčešće beličasta, naročito na početku napada, a kasnije kod nekih sorti rđasta ili ljubičasta. Bela prevlaka se NE sme tumačiti kao peronospora, što se često događa, jer napad peronospore na lišću ne uzrokuje nabrekline na licu lista, nasuprot vunaste prevlake na naličju lista. U nabreklini se tkivo lista suši, pa dolazi do jake deformacije lista, a ponekad i do odumiranja delova lista. Nabrekline su ispunjene sitnim grinjama beličaste boje, a vunasta prevlaka je puna kolonijom grinja. Uzročnik erinoze ima godišnje do 7 generacija, u jednom pupoljku u vreme zime može se naći i stotinak grinja, a na jednom listu u vreme vegetacije i više stotina grinja. Grinja prezimljava u pupoljku, pa pri velikoj brojnosti izaziva deformaciju izboja i odumiranje pupoljaka.

“Crveni pauk” (Panpnycus ulmi)

Na lišću se pojavljuju žućkaste tačkice, koje ubrzo prelaze u ljubičasto-crvenkastu ili ljubičasto-smeđu boju. Ove se pege spajaju, list se deformiše i kasnije suši. Kasniji napad uzrokuje svetliju boju lišća koje žuti i suši se. Ponekad posmeđi i otpadne. Na kori se primećuju crvene tačkice. To su nakupine zimskih jaja crvenog pauka. Koncentrisane su najčešće uz pupoljke i kolenca, a najviše ih ima na dvogodišnjem drvetu, manje na jednogodišnjem, a najmanje na starijem drvetu. Larve su narandžaste, kasnije crvene boje. Odrasli su crvene boje, dugi do 0,4 mm, pa su vidljivi i golim okom. Zadržavaju se na naličju lista u finoj paučini.

Letnja jaja polažu na naličju lista uz nerve, svetlocrvene su boje a ponekad su i bezbojna. Zaštita se vrši insekticidima iz grupe akaricida. Akaricidi su hemijska sredstva namenjena isključivo u preventivnoj i kurativnoj zaštiti protiv lozinih grinja šiškarica i crvenog pauka.

Budući da lozine grinje šiškarice prezime kao odrasli oblici, zimsko prskanje čokota je vrlo bitno. Sa zaštitom se počinje u fenofazi zimskog pupoljka, a kasnija tretiranja preporučujemo u fenofazi lista. Zbog skrivenog načina života u pupoljku ili pod korom, čokote treba temeljno prskati, uz trošak mnogo tečnosti u vreme otvaranja pupoljaka.

Napomene:

Zbog prisutnosti grinja u pupoljku, one se mogu prenositi zaraženim sadnim materijalom ili prilikom kalemljenja (zaražena plemka). Pored hemijske zaštite, populaciju (brojnost) grinja mogu regulisati i prirodni neprijatelji, posebno predatorske grinje.

Savetodavac      
Slavica   Stojkić

Literatura: “Poljoprivredna entomologija”, 1999. godina

Pročitaj i ...

podsticaji za vinarstvo konkurs

Vinarstvo konkurs u AP Vojvodina – do 9. septembra 2019.

Još jedna šansa za dalji razvoj vinarstvo konkurs u vrednosti 15 miliona dinara.