Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Eska bolest vinove loze širom Evrope

Eska bolest vinove loze širom Evrope

Sve više temperature tokom leta, često i preko 40ºC dovode do toga da ESKA bolest vinove loze postane široko rasprostranjena, što brine vinogradare širom Evrope. Eska je kompleksna bolest vinove loze i veoma destruktivna. Smatra se  da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem. Phaemoniella chlamydospora, Stereum hirsutu i Phellinus ignirarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao uzročnici ove bolesti.

Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze.

Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni.

Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Prvi simptomi se javljaju posle cvetanja vinove loze, na listovima u osnovi lastara, a posle se šire naviše zahvatajući svo lišće. Kod belih sorti na lišću nastaju žućkaste, a kod crnih sorti crvenkaste pege.

Spajanjem nekrotičnih pega nastaju velike nekrotične zone između nerava i ivice lista. Lišće se suši i opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Bobice mogu zadržati turgor do kraja ili pucaju i suše se. Simptomi se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama. Na zeljastim organima simptomi se ne moraju obavezno ispoljiti svake godine.

Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova. To se najčešće dešava u toku toplijeg dela dana, pa se za nekoliko dana lišće i grozdovi sasuše. Na drvenastom tkivu stabla i krakova uočljive su nekroze koje su povezane sa velikim ranama. Na  poprečnom preseku stabla uočava se centralni, oštećeni deo. On ima svetlu boju i meke je konzistencije, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično prethodila jedna zona tamno obojenog drveta.

Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe. Pri orezivanju vinove loze ne treba praviti velike rane. Orezane delove treba izneti iz zasada i spaliti. Rezidu obavljati dezinfikovanim alatom, a rezove premazati kalemarskim voskom. Jačati biljke dobrom i pravilnom ishranom. Redovnim merama zaštite protiv ostalih bolesti vinove loze održava se dobra kondiciona stabilnost vinove loze. Pojava eske je veća u vinogradima koji su zapušteni.

Savetodavac za zaštitu bilja
Bojana Karapandžić, dipl. ing.

Pročitaj i ...

prekraćivanje mladih pepelnica bakar primena vinova loza plamenjača vinove loze zelena rezidba bagrina crvena

Vegetativno razmnožavanje – vinova loza

Vegetativno razmnožavanje se u praksi isključivo primenjuje kada je u pitanju komercijalna proizvodnja loznih kalemova.