Saturday 20.04.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » SLAČICA donosi zdravlje i ekonomsku dobit

SLAČICA donosi zdravlje i ekonomsku dobit

SLAČICA  donosi zdravlje  Seme slačice je siromašno kalorijama i holesterinom, dok jes druge strane bogato proteinima i mineralima uključujuć?i kalcijum, magnezijum, kalijum i niacin (vitamin B3).

Seme crne i bele slačice ima sličan hemijski sastav: 30-40 % masnog ulja, nešto manji sadržaj proteina, sluzi, enzim mirozin, etarsko ulje i dr. Ipak, najvažniji sastojak bele slačice je glikozid sinalbin, a crne sinigrin koji daju ljut ukus semenu. Najviše se koristi kao začin za mnoga jela, posebno za meso, kobasice i salatne prelive. Takođe je često sastojak u majonezu, senfu, raznim sosovima i kiselim krastavcima. Slačica obezbeđuje aromu i viskozitet sosovima i pomaže emulziji ulja umajonezu i sirćetu. U komercijalnoj upotrebi se obi?no kombinuje bela slačica zbog ljutine sa crnom zbog arome, dok žutu boju daje kurkuma.

 Osim što su je koristili kao začin, seme slačice je našlo široku primenu i u medicini. Seme slačice je u medicinu prvi uveo Hipokrat. Stari Grci suje koristili protivdigestivnih poremećaja, za izazivanje salivacije i povraćanja, dok se čaj od bele slačicekoristio za ispiranje grla kod upala.

 Seme bele slačice odnosno njeno ulje se koristi u medicini za unutrašnju ispoljašnju upotrebu, protiv kancera, nadutosti abdomena, slezine i materice. Za seme sesmatra da ima svojstva kao: dijaforetik, diuretik, emetik, ekspektorans, iritans i stimu- lans.

 Narodni lekari preporučuju slačicu protiv alopecije, epilepsije, ujeda zmije, zubobolje, upale pluća i porebrice. Slačica se takođe preporučuje kao sastojak čaja protiv štucanja, dok se brašno slačice smatra antiseptikom.

Svi delovi slačice sadrže glikozinolate koji rastvoreni u zemljištu u toksična sumporna jedinjenja imaju insekticidna, nematocidnai fungicidna svojstva. Osim toga uzgajanjem slačice poboljšava se fizička struktura iplodnost zemljišta.

 Cvetovi slačice su izuzetno bogati nektarom, pa se ova biljka smatra pogodnom za pčelarenje.

 MORFOLOŠKE I FIZIOLOŠKE ODLIKE

 Bela i crna slačica su jednogodišnje zeljaste biljke. Korenov sistem je vretenast ivelike usisne moći, što slačicu čini tolerantnom prema različitim tipovima zemljišta. Kod obe vrste slačice stablo je uspravno i razgranato, obraslo oštrimmaljama, s tim da je kodcrne u gornjem delu stablo golo. Odrasla biljka bele slačice dostiže visinu od 0,8 m do 1,5m, dok crna slačica može da naraste i do 2 m.

 Listovi su različitog oblika, maljavi, a po obodu krupno nazubljeni.Svi listovi crne slačice imaju dršku, dok su kod bele gornji sitniji sedeći. Pri vrhu stabla crne slačice nalazese listovi izduženo eliptičnog oblika, plavičasto zelene boje. Cvetovi su sitni, žuti,sakupljeni u grozdaste cvasti. U agroekološkim uslovima južnog Banata period cvetanja jeod maja pa sve do kraja juna. Obe vrste slačice su strano oplodne, oprašivanje se obavljavetrom i insektima, najčešće pčelama. Oprašeni cvetovi tokom prvih 15 dana periodacvetanja formiraju većinu semena. Duži period cvetanja obezbeđuje veći potencijalrodnosti. Plod je ljuska nepravilnog cilindričnog oblika, maljava. Seme bele slačice je oko 2mm u prečniku, bledožute boje, bez mirisa, ali ljutog ukusa,u plodu obično ima 4 do 8semena. Seme crne slačice je oko 1 mm u prečniku, boje tamno braon do crne, u plodu je10 do 12 semena.

SLAČICA  donosi zdravlje  

 USLOVI USPEVANJA

Obe vrste slačice su biljke brzog rasta i razvića, biljke dugog dana koje preferiraju umerene klimatske prilike sa prosečnom količinom padavina (3). Otporne su prema visokim tempe-raturama, premda izrazito vreli dani tokom perioda cvetanja i zrenja, mogu negativno uticati na količinu i kvalitet semena.

 Biljke slačice zahtevaju visok sadržaj hraniva u zemljištu, sa posebnim naglaskom na azotu, uspevaju najbolje na relativno teškim peskovito-glinovitim i dobro ocednim zemljištima.Od tipo va zemljišta na kojima se slačica do sada uzgajala u južnom Banatu najzastupljeniji su černozemi. U našim agroekološkim uslovima, slačica kroz 7-10 dana nakon setve dolazi u fazu nicanja, posle čega se prilično sporo razvija i raste. Pod povoljnim klimatskim uslovima, zemlju ?e prekriti kroz 4-5 nedelja. Pet nedelja nakon nicanja, biljka počinje sa formiranjem cvetnih pupoljaka. Sedam do deset dana kasnije počinje period cvetanja koji će trajati duže pri niskim temperaturama i dobrim zalihama vode (do 30 dana).

Vegetacioni period obično traje 110-120 dana. Mlade biljke su otporne prema blagim mrazevima (do -6ºC) nakon nicanja, dok jaki mrazevi mogu uništiti usev (tºC < -6ºC).

 GAJENJE

 Slačicu (belu i crnu) kao jednogodišnju biljku obaveznotreba gajiti u plodoredu,posle repe, rahorice, pšenice i drugih strnih žita

 Ne sme se gajiti posle suncokreta, soje, kupusa, repice i drugih vrsta iz porodice krstašica

 Zemljište za setvu slačice mora biti kvalitetno pripremljeno, posteljica  čvrsta,prilično ravna, bez žetvenih ostataka i korova. Osnovnu obradu izvode ujesen, najčešće na 25-30 cm, da bi se istovremeno zadržala vlagau zemljištu blizu površinei uništili korovi. Poorana parcela ostaje preko zime do proleća, kada se obavlja predsetvena priprema.Veoma je važno da se predsetvena priprema i setva obave kvalitetno kako bi se obezbedilo ujednačeno klijanje semena i nicanje biljaka U procesu gajenja slačice stajsko đubrivo se nije unosilo pod prethodni usev, dok se mineralno đubrivo NPK 15:15:15 unosi u toku predsetvene pripreme u koli?ini 300-400kg/ha. Prihranjivanje azotom u toku vegetacije nijevršeno jer se ne smatra efikasnim ,osim toga nije moguće ni zbog međurednog razmaka.

Bela i crna slačica se proizvode isključivo direktnom setvom semena. Optimalno vreme setve u našim agroekološkim uslovima je kraj marta – početak aprila. Raniji rokovi setve od prethodno navedenih omogućavaju biljkama da iskoriste prolećnu vlagu u obrazovanju dovoljno snažnog habitusa pre nicanja korova i da izbegnu sušne periodetokom leta koji imaju negativan uticaj na razvoj cveta i formiranje semena. Takođe, ranija setva omogućava uspešniju zaštitu biljaka od štetočina izbegava se drugi napad larve repičine ose (Athalia colibri). Temperatura zemljišta treba da je bar 4-6°C na dubini od 2-3cm.

Seme je sitno i setva se obavlja vrstačnim sejalicama na dubinu 2-3 cm, međuredni razmak je obično 24 cm (zatvori se svaki drugi ulagač), ali su mišljenja oko ovog pitanja podeljena (12-50 cm).

 U “ZLATAR”-u iz Mramorka nakon višegodišnjeg iskustva smatrajuda su optimalne količine semena: 8-10 kg/ha semena bele slačice i 6-8 kg/ha semena crneslačina semena je nešto veća na lakim i manje plodnim zemljištima, kao i na onimgde je nicanje otežano. Dubinu setve povećati za 1 cm samo u slučaju izrazito suvog zemljišta. Ukoliko slačica slabo nikne, odluka o eventualnoj ponovnoj setvi ili usejavanju mora biti brzo doneta. Pedološke analize zemljišta moraju biti urađene kako bi se precizno odredile potrebe u hranivima. Zemljišta neutralne pH reakcije su optimalna za slačicu.

 ZAŠTITA USEVA

 Usev slačice (bele i crne) je u ranim fazama rasta i razvića slab kompetitor sakorovima koji mogu značajno smanjiti prinose. Seme nekih korova (posebno gorušice) je vrlo teško izdvojiti iz semena slačice, što može prouzrokovati velike gubitke pri doradi ili pak bitno smanjiti tržišnu vrednost dorađenog zrna.

Dobra zaštita od korova se bazira na kvalitetnoj predsetvenoj pripremi i plitkoj setvi koja omogućuje brzo i ujednačeno nicanje.

Slačica je osetljiva na herbicide koji se koriste protiv širokolisnih korova u žitnim usevima, kao što su 2,4-D, Banvel i MCPA. Stoga tretiranje ovim herbicidima mora biti izbegnuto. Trifluralin Treflan EC) je ozna?en za primenu u slačici za suzbijanje travnih (uskolisnih) i širokolisnih korova, međutim njime se ne može uništiti gorušica (divlja slačica). Primenjuje se inkorporacijom u zemljište neposredno pre setve. Doza primenjenog herbicida će varirati u zavisnosti od tipa zemljišta, sadržaja organskih materija i vrstakorova koji treba da budu suzbijeni.

 Važno je napomenuti da naši kooperanti do sada nisu primenjivali herbicide za suzbijanje korovskih vrsta u usevima bele i crne slačice. Takođe nije bilo moguće obavljati međuredno kultiviranje zbog međurednog razmaka od 24 cm. Odsustvo bilo kakvih mera usuzbijanju korova kod naših uzgajivača svakako utiče na smanjenje prinosa semena bele icrne slačice.

 Slačica je osetljiva na pojedine patogene gljiva i bakterija, među njima su najozbiljnije rak korena (Olpidium brassiceae Wort., Pythium debaryanum Hesse), plamenjača (Peronospora brassiceae Guam.), siva trulež korena i crna trulež (Xanthomonas campestrisDow.).

 Najefikasnije mere zaštite i prevencije od bolesti su praćenje istorije pojavljivanja bolesti, državanje plodoreda i kontrola biljaka domaćina patogena gljiva i bakterija na neobrađenim poljima i nepoljoprivrednim zemljištima, kao tretiranje semena. Veliki broj širokolisnih korova može poslužiti kao domaćin ili izvorinfekcije raznih bolesti.

 Slačicu treba sejati na istu parcelu tek nakon tri ili više godina. Naša iskustva nam govore da za ovih šest godina uzgajanja bele i crne slačice nismo trpeli ekonomski značajne štete zbog bolesti, iako posebne mere zaštite (osimplodoreda) nisu preduzimane. Insekti mogu prouzroko vati značajno umanjenje prinosa semena slačice i stoga uzgajivači treba da nadgledaju polja vrlo često kako bi izbegli veće štete. Larva repičine ose (Athalia colibri), repičin sjajnik (Meligethes aeneus) i buhač (Halticinae) su insekti koji nanose najveće štete usevima slačice .

 Toplo i sunčano vreme su naročito podesni za pojačanu aktivnost insekata, dok hladno i vlažno vreme usporava njihovu aktivnost i pogoduje rastu biljaka. Proizvođači slačice u južnom Banatu odlično znaju da najveća opasnost preti od repičine ose, čije larve za nekoliko dana mogu da unište ceo usev.Dužine su oko 1,5 cm,crne glave, a tela svetlo žute do zelene boje. Larve jedu listove, cvetove i zelene ljuske i ekstremno su aktivne pri dodiru. U našim uslovima se pokazalo da je napad ovog insekta neizostavan, najčešće u vreme cvetanja. U 2001. godini većina naših kooperanata je morala dva puta da vrši tretiranje protiv ovog insekta. Za uspeh zaštite od naročitog značaja je da tretman bude pravovremen.

 Za folijarno tretiranje se koriste Fenitrotion 50-EC (1,5-2 l/ha),Fastac 10% SC (0,12-0,14 l/ha) ili neki drugi odgovarajući insekticid. S obzirom natoksičnost pomenutih insekticida za pčele, pre tretiranja useva slačice pčelari se moraju upozoriti.

 ŽETVA, PRINOSI I SKLADIŠTENJE

 U južnom Banatu vreme žetve bele i crne slačice je obično u drugoj dekadi jula. Žanje se pre nego što ljuske potpuno sazru, a stablo počne da se suši. Pri mehanizovanoj žetvi slačice (bele i crne) kombajnom može doći do velikih gubitaka usled rastura kada je usev prezreo ili izrazito suv. Da bi se gubitak usled osipanja smanjio potrebno je smanjiti brzinu vitla i prepoloviti broj letvi sa prstima. Naši kooperanti nastoje da pri visokim temperaturama žetvu ne započinju suviše rano zbog visokog procenta vlage, ali ni suviše kasno kada je usev već potpuno suv.

 Kombajn treba da bude podešen tako da se semena potpuno ovršu pri najmanjoj mogu?oj brzini bubnja. Pažljivo podešavanje brzine bubnja i veli?ine zazora izme?u bubnja i podbubnja je veoma važno da bi se izbeglo lomljenje zrna. Brzina bubnja bi trebalo da varira tokom dana sa promenom sadržaja vlage useva.

 Jačinu vetra treba smanjiti toliko da gubitak zrna u slami bude minimalan, još uvek održavajući dovoljno jak vetar kako bi se dobilo ovršeno seme sa što manje primesa.

 Seme slačice se bezbedno skladišti sa procentom vlage ispod 9,5%. Naša praksa je pokazala da je i sa procenatom vlage do 11% takođe moguće sigurno skladištenje. Kada se suši veštačkim putem važno je da temperatura vazduha ne prelazi 60ºC. Mi smo do sada pribegavali veštačkom sušenju samo kada je rpocenat vlage semena slačice nakon žetve bio veći od 20%.

 autor:Slobodan Stokić

foto pixabay.com

SLAČICA  donosi zdravlje 

Pročitaj i ...

sumpor kaljenje azot pšenica sejalica bolesti pšenice vaši u pšenici količina n đubriva lema vlatanje pšenice pšenica tokom koliko azota

Lema žitna pijavica se pojavila u poljima

Proleće je bilo na početku toplije nego obično, lema žitna pijavica je napala pšenicu.

Leave a Reply