Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Sočna hraniva u ishrani prasadi i svinja

Sočna hraniva u ishrani prasadi i svinja

Tokom tova svinja ili kada su krmače suprasne potrebno je dodavati sočna hraniva u ishranu. U ovu grupu spadaju: zeleni biljni delovi, krompir, repa, mrkva, cvekla, bundeve, čičoka, silaža itd. Sva ova hraniva odlikuju se velikim sadržajem vode (70.92%), priličnom količinom ugljenih hidrata (skroba i šećera), malim sadržajem belančevina, masti i mineralnih materija. Ona su lako svarljiva i bogata u vitaminima A, B i C. Pošto ova hraniva sva gazdinstva mogu da proizvode u prilično velikim količinama tona u ishrani svinja, naročito priplodnih, igraju izvanredno veliku ulogu.

Zeleni biljni delovi su vrlo dobro hranivo za svinje, naročito za mlada i priplodna grla. Njih treba za ovu svrhu koristiti u prvom redu dok su biljke mlade, jer je tada njihova hranljiva vrednost najveća čim ostare biljni delovi se zdrvene i svinje ih onda teško mogu iskoristiti za svoju ishranu. Izuzetak od toga čini detelina, lucerka i esparzeta, koje svinje mogu iskoristiti za ishranu i kad se mlade pokose i osuše kao seno.

Sočna hraniva u ishrani prasadi, svinja

Od naročito velikog značaja za ishranu svinja su kod nas mlada crvena detelina (narod je zove trojka, trogotka) kao i sve druge vrste detelina (bela, švedska i inkarnatska) i lucerka, bilo da se daju svinjama nakošene u svežem stanju ili da ih svinje pasu. Za ovu svrhu najbolje je upotrebljavati ih pre cvetanja.

I svaka druga dobra paša na livadi ili pašnjaku, kao i mnogi drugi zeleni biljni delovi, naročito otpaci raznog povrća i zrelog voća su dobra hraniva za svinje. Dobra paša i dovoljne količine ukusne zelene hrane mogu za pojedine kategorije svinja (odraslija nazimad i priplodne krmače koje ne doje prasad) u toku leta i jeseni da budu skoro jedina hrana, jer u njima ima dovoljno hranljivih sastojaka za pravilan razvoj i održavanje njihovog organizma u priplodnoj kondiciji.

Zeleni biljni delovi dejstvuju vrlo povoljno na pravilan razvitak svinjskog organizma i na varenje hrane. Oni sadrže pored ostalih hranljivih sastojaka koje svinja može lako da iskoristi i razne vrste vitamina koji su, kao što je rečeno, neophodni za pravilan razvoj i dobro zdravlje svinja. Stoga u toku leta i jeseni svinjama treba davati što više zelenih hraniva, naročito onih koja se ne mogu osusiti i sačuvati za zimu, kao što su: vreže od bundeva, lišće stočne i šećerne repe, razno povrće koje se ne može prodati i potrošiti, otpaci od povrća, crvljivo voće itd.

Paša je za svinje, naročito za mlada priplodna grla, od izvanredno velikog značaja. Danas se upravo ne može ni zamisliti uspešno odgajivanje svinja bez njihovog držanja na paši. Na njoj se mlada i priplodna grla, pored toga što se hrane zelenim biljnim delovima, koje svinje lako vare i dobro iskorišćavaju, kreću na slobodnom i čistom vazduhu. Ovo kretanje neobično povoljno utiče na razviće i rad pojedinih važnih organa (srce, pluća, jetru i td.), mišića, na povećanje apetita, a naročito povoljno utiču na zdravlje životinja.

Kod krmača ispaša i kretanje na pašnjaku utiču povoljno i na povećanje mlečnosti i na dužu upotrebljivost za priplod. Isto tako nerastovi koji se drže na paši bolje bukare, daju bolju prasad i veći broj i duže ostaju sposobni i upotrebljivi za priplod. S toga je držanje svinja na paši (izuzev onih koje su stavljene u tov), kad god to vremenske prilike dozvoljavaju, izvanredno korisno. Čak i na sasvim mlade prasiće jedan do dva sata dnevnog kretanja na paši zajedno sa krmačom utiče vrlo povoljno na njihov porast i zdravlje. Na paši svinje su izložene blagotvornom dejstvu sunčanih zrakova koji povoljno deluju ne samo na zdravlje životinje već i na promet mineralnih materija u životinjskom organizmu, naročito kalcijuma i fosfora.

Pašu treba koristiti ne samo za grla koja su namenjena za priplod već i za ona koja su namenjena za tovljenje. Sve do stavljanja u tov, ishrana i kretanje na paši koriste, jer se takva grla docnije brže i lakše tove. Sem toga, ishrana na paši je najjeftinija.

Sočna hraniva u ishrani

Krompir je dobro hranivo za svinje, naročito za tovljenje. Sadrži oko 20% skroba koga svinje dobro vare i iskorištavaju. On ima gorak ukus koji se nalazi u ljuskama a koji se kuvanjem ili zaparivanjem u brzoparnim kazanima za zaparivanje krompira može odstraniti. Za ishranu starijih svinja može se u manjim količinama upotrebiti i svež krompir koji treba dobro oprati od zemlje. Najbolje je davati ga ukuvanog ili zaparenog.

Repa stočna, postrna (turneps) polušećerna i šećerna, mrkva, cvekla i bundeve su dobra hraniva za svinje naročito u toku zime kad nema drugih sočnih hraniva. Radi velikog sadržaja vode njihova hraniva vrednost nije velika ali i pored toga velikog značaja za ishranu, naročito priplodnih svinja, utiču povoljno na varenje ostalih hraniva, a prema ispitivanjima akademika Kulagina utiču i na povećanje plodnosti krmača. Treba ih davati svinjama u svežem stanju, dobro očišćene; odnosno oprane, dok je postrnu repu i bundeve dobro prethodno prokuvati.

Čičoka je biljka koja po izgledu stabla i liči na suncokret, a po krtolama koje obrazuje u zemlji slicna je kompiru. Ove krtole su dobra hraniva za svinje. mogu se davati svinjama izvađene ili ih svinje riju i vade i jedu.

Čičoka se sadi po ritovima i drugim zemljištima koja se ne mogu iskoristiti za drugu svrhu. Jednom posađena godinama se sama razmnožava jer svinje nikad ne uspeju da povade sve krtole. Svinje je mogu koristiti u toku cele godine kad god nema velikog snega.

Silaža dobro spremljene u prvom redu od zelenih leptirastih biljaka (lucerke Deteline, soje grahorice, graška itd), bundeva i kuvanog krompira je dobra hrana za svinje. Silaža od kukuruza, suncokreta, sudanske trave, sirka dolazi u pogledu vrednosti za ishranu svinja iza silaže od leptirastih biljaka. Svinje se moraju postepeno navikavati na ishranu silažom. Posle hranjenja silažom korita treba dobro očistiti, oprati i osušiti.

odgoj prasadi

Pošto silaža sadrži dosta kiseline, treba svinjama dok se hrane silažom davati oko 20 grama stočne krede dnevno na glavu radi neutralisanja kiseline u želudcu. Silaža je bogata u vitaminima i lako svarljivim hranljivim materijama. Ona povoljno utiče na varenje hrane. Zbog ovoga silaža je u manjim količinama dobro hranivo za sve kategorije svinja, a naročito za suprasne krmače i one koje doje prasad. Suprasnim krmačama pri kraju bremenitosti treba davati samo male količine prokuvane silaže.

Svinjama se mogu davati sledeće količine sočnih hraniva dnevno na glavu:

  • suprasnim koje doje prasad i drugim krmačama repe, cvekle, mrkve i bundeva do 8 kg, krompira čičoke silaže do 4 kg, a u drugoj polovini bremenitosti repe i krompira do 6 kg, silaže do 3 kg dnevno na glavu
  • odraslim svinjama u tovu repe do 10 kg, krompira do 16 kg, silaže do 4 kg, a silaže od krompira do 10 kg
  • nerastovima repe do 5 kg, krompira do 4 kg a silaže do 2 kg a prasićima do 2 meseca 0,4 kg repe, i 0,3 krompira, do 4 meseca 2 i 1 kg a starijim do 6 kg. repe, 3 kg krompira i 1 kg. silaže.

U grupu sočnih hraniva mogu se ubrajati i razni fabrički otpaci koji sadrže mnogo vode kao što su: sirovi rezanci, džibra, sirovi pivarski treber.

PSSSS Prokuplje

Pročitaj i ...

pesak prostirka metabolizam krava

Ketoza kod krava muzara i kako je sprečiti

Kako da smanjite mogućnost pojave ketoze kod krava muzara? Pročitajte savete stručnjaka.