Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Silažu i njen kvalitet možete oceniti okom i rukom

Silažu i njen kvalitet možete oceniti okom i rukom

Silaža kvalitet – Za sprovođenje ovog metoda nisu potrebne skupe i komplikovane hemijske analize, već se osobine kao što su miris, boja i struktura utvrđuju čulima mirisa, vida i dodira. Da bi se pristupilo organoleptičkoj oceni silaže važno je prvo utvrditi moguće prisustvo plesni u silaži, a zatim zastupljenost zemlje ili peska u silaži što direktno ukazuje i na nepoželjna svojstva posmatrane silaže.

Plesnivost je negativna pojava i javlja se kao posledica prisustva vazduha, tačnije kiseonika u pripremljenoj silaži. Plesni se uobičajeno pojavljaju na površinskim delovima i onim mestima koja su u kontaktu sa vazduhom ili prlikom izuzimanja silaže za potrebe ishrane, pa se ovaj sloj odbacuje ili odstranjuje. Problem nastaje kada se plesni jave i u dubljim slojevima silirane mase, što je prouzrokovano uglavnom čestim otvaranjem silo objekta a može se reći i nepravilnim izuzimanjem silo mase. Ovako široko raprostranjene plesni mogu biti uzročnici niza bolesti koje se nazivaju zajedničkim imenom mikoze i mikotoksikoze, a čiji su izazivači različite gljivice.

Ukoliko je silirana masa zagađena većom količinom zemlje, onda je za očekivati da se u dubljim slojevima javi klostridijum buternog vrenja, ali i uzročnik opasne bolesti listerioze. Njen uzročnik je bakterija Listeria monocytogenes, a predstavlja bolest iz grupe zoonoza i može se prenositi u oba smera, tačnije sa životinje na čoveka i obrnuto. Ređe se u silo-masi mogu pronaći i ostaci leševa pojedinih glodara što može izazvati pojavu i širenje botulizma, čiji je uzročnik Clostridium botulinum. Ona predstavlja retku bolest, ali vrlo opasnu jer gotovo izvesno dovodi do smrti životinja.

Silaža i njen kvalitet 

Organoleptičkim pregledom može utvrditi postojanje i raznih drugih, neželjenih materija i predmeta iz okolne sredine, unešenih prilikom pripremanja silaže ili nepravilnim rukovanjem silo masom. Najčešće to mogu biti delovi najlona, komadi metalne i izolir žice, metalni opiljci sl. Osobine kao što su boja, miris i struktura veoma su bitne za organoleptički pregled jer se uključuju u odgovarajuće metode za ocenu kvaliteta silaže.

Izgled silaže

Boja silaže uslovljena je uglavnom izborom, vrstom i kvalitetom siliranog materijala. Kada se silira cela bijlka kukuruza, silaža poprima žutozelenu boju, dok se jasno žuta boja silaže javlja ukoliko se silira vlažno zrno ili klip kukuruza. Silaže lucerke i trava treba da imaju maslinastozelenu boju, a prilikom dobro obavljenog siliranja, glava i lišća šećerne repe očekuje se da silo-masa dobije mrku boju.

Odstupanje od navedenih boja ukazuje da je prilikom siliranja došlo do manjih ili većih nepravilnosti. Ukoliko se javlja tamnija boja silaže to ukazuje na visoku temperaturu prilikom siliranja. S druge strane prekisele silaže imaju bledozelenu ili često žutozelenu boju.

Miris silaže

Bitan faktor za ocenu kvaliteta silaže svakako je i miris silirane mase. Miris se najbolje procenjuje uz njeno prethodno trljanje prstima ili između dlanova, čime se svi prisutni mirisi pojačavaju. Miris kvalitetne silaže ne zadržava se dugo na dlanovima, već posle nekoliko minuta ispari, dok se miris loše pripremljene silaže, (najčešće prouzrokovana većom koncentracijom buterne kiseline), ostaje dugo i teže isparava.

Kvalitetna silaža treba da ima blago nakiseo i aromatičan miris koji podseća na miris kiselog povrća (kupusa, krastavca, paradajza). Pripremljena senaža ili jače provenuta silaža, imaju izraženiji miris u odnosu na normalo pripremljenu silažu i aromom podseća na seno.

Ukoliko se javi oštriji, kiseo miris, to jasno ukazuje na veće prisustvo sirćetne kiseline, što ima za posledicu smanjeno konzumiranje silaže.

Težak i oštar miris siguran je indikator prisustva buterne kiseline. Njeno prisustvo u silaži može biti u većem obimu i tada se silaža NE SME koristiti za ishranu stoke. Kada je buterna kiselina manje zastupljena, važno je pridržavati se pravila da se muznim kravama ne daje pred mužu, a steonim grlima nikako u periodu od 15 dana pre i posle teljenja.

Postoje i takve silaže gde je proces fermentacije na visokim temperaturama uticao na poseban aromatičan miris, koji podseća na miris raženog hleba i karakterističan je za karamelisane silaže. Ovako pripremljene silaže imaju bitne nedostatke koji su vezani za slabu svarljivost prisutnih proteina i značajan nedostatak karotina.

Dragoljub Krajnović, dipl.inž.

Pročitaj i ...

organska proizvodnja angus rasa krave organska stočarska

Angus rasa – ekstenzivan uzgoj uz ekonomsku dobit

Rasa koja je pravi izbor za uzgoj je Angus. Dobro podnosi uslove na pašnjacima i daje meso odličnog kvaliteta.

Leave a Reply