Saturday 24.08.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Rase ovaca – Pirotska oplemenjena, Texel, Virtemberg

Rase ovaca – Pirotska oplemenjena, Texel, Virtemberg

rase ovaca
Rase ovaca – Pirotska oplemenjena, Texel, Virtemberg

Rase ovaca – Pirotska pramenka se oplemenjuje od 1954. godine francuskom merino arl rasom a kasnije i nema?kom merino-landsšaf rasom (virtemberška ovca). Od 1981. stvorena je nova rasa (pirotska oplemenjena ovca) koja se dalje me?usobno razmnožava i selekcionira radi iskoriš?avanja njenih novih odlika, ustaljenih dosadašnjim kombinacijama triju upotre- bljenih rasa ovaca u njenom stvaranju. Pirotska oplemenjena je tip brdske ovce, i znatno je krupnija i proizvo- dnija od materinske osnove. Okvir tela pirotske oplemenjene ovce je znatno ve?i od okvira autohtone pirotske pramenke.Masa tela ovaca sa završenim porastom iznosi prose?no oko 65-70 kg, to je više za oko 20 kg od pirotske pramenke gajene u istim uslovimaOvnovi imaju masu tela 80-110 kg., pa i 130 kg. Plodnost je u proseku oko 135-140%. Prinos vune u jednogodišnjem nastrigu je prose?no 3,4 kg, fino?a (22-26 mikrometara). Koli?ina mleka, oplemenjene populacije iznosi u periodu mle?nosti od 6 meseci oko 50 kg. Pirotska oplemenjena ovca je danas potpuno ustaljena u proizvodnim i reproduktivnim osobinama i znatno je proširena po Srbiji, tj. tamo gde su uslovi odgajivanja ovaca nešto malo poboljšani, u odnosu na nekadašnji potpuno ekstenzivan na?in gajenja, zbog njega tu potpuno zamenjuje svoj izvorni oblik-pirotsku pramenku, daju?i znatno ve?e prinose. Pirotska oplemenjena pored gajenja u ?istoj rasi na terenu ukršta sesa svrljiškom pramenkom kao i sa sjeni?kom oplemenjenom.

 PSSS Užice

Nebojša ?uri? dipl.ing.

 Rase ovaca – Pirotska oplemenjena, Texel, Virtemberg

TEXEL – je holandska mesnata rasa duge vune. Kao rasa formirana je u 19. veku u severnom delu Holandije. Za maj?insku osnovu uzete su doma?e ovce, a za o?insku engleski mesnati ovnovi. Dobijeno potomstvo selekcionisano je za proizvodnju mesa i vune. Na taj na?in stvorena je krupna ovca s izrazitim karakteristikama za proizvodnju mesa.Visina grebena ovnova je 75 do 82 cm, a ovaca 68 do 72 cm. Telesna masa ovnova kre?e se od 110 do 130 kg, a ovaca od 70 do 80 kg.

Plodnost je vrlo visoka. Na 100 ovaca dobije se 150 do 180 jagnjadi. Ovce su dobre mle?nosti. Jagnjad u uzrastu od 90 dana su 30 i više kg težine. Randman mesa je 55 do 60 %. Vuna je bele boje. Glava i donji delovi obrasli su kratkom dlakom bele boje. Prinos vune kod ovnova kre?e se od 8 do 11 kg, a kod ovaca od 5 do 6 kg.

dipl.ing Zoran Kozlina PSSS Šabac

 

RASE OVACAVIRTEMBERG / Ova rasa ovaca spada me?u najcenjenije rase postale pod uticajem merina. Nastala je u Zapadnoj Nema?koj u pokrajini Virtemberg, po kojoj je i dobila ime. Virteberška ovca postala je ukrštanjem doma?ih gruborunih ovaca sa merino ovnovima. Oplemenjivanje doma?ih ovaca zapo?eto je sa španskim merinom. U kasnijim fazama rada na stvaranju ove rase koriš?ene su francuske rase merino rambuje i merino prekos. Tako je, posle dugogodišnjeg rada (1786-1915. godine), stvorena virtemberška ovca kao tipi?na rasa za proizvodnju mesa i vune.

Merino virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije, živahnog temperamenta, smera proizvodnje meso-vuna, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena. Životinje imaju glavu srednje dužine i širine. Vrat im je srednje dug, bez kožnih nabora. Grudi su dosta široke i duboke. Trup je srednje dužine, ali tako?e dovoljno širok i dubok, a le?na linija je ravna. Muskulatura trupa je dobro razvijena.

Masa tela odraslih ovaca kre?e se od 70-75 kg, a ovnova 100-120 kg. Prose?na masa tela jagnjadi pri ro?enju iznosi oko 4,5 kg. Jagnjad, u uslovima intenzivnog tova, sa 90 dana postižu masu tela od oko 30 kg. Randman mesa kod ugojenih jagnjadi se kre?e od 52-56%, a može biti i do 60%. Kod odraslih ovaca randman mesa se kre?e od 47-48%.

Ovce su obrasle vunom bele boje, jedino su donji delovi nogu, glava i uši pokriveni belom dlakom. Runo je zatvoreno, sastavljeno iz cilindri?nih pramenova. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a u ovnova 6,5-8 kg. Prose?an randman vune je oko 50%. Debljina vunskih vlakana se kre?e od 24-30 mikrona (A i B sortiment).

Virtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proizvodnjom mleka. U laktaciji od 6 meseci ovce proizvedu sa mlekom koje posisa jagnje oko 150 litara mleka. Plodnost ovih ovaca je, tako?e, vrlo dobra. Od 100 ovaca u boljim zapatima dobije se 120-150 jagnjadi.

Zbog izvanredne gra?e tela, dobre proizvodnje, dobrog zdravlja i veoma dobre aklimatizacione sposobnosti, ova rasa je izvožena, a i danas se izvozi u mnoge zemlje sveta. Ova rasa imala je posebno veliki zna?aj za unapre?enje ov?arske proizvodnje u našoj zemlji jer je, pre svega, u?estvovala u stvaranju pirotske oplemenjene ovce. Osim toga, poslednjih godina bila je glavni meliorator i mnogih drugih sojeva pramenke u našoj zemlji pri ?emu su postignuti vrlo dobri rezultati.

PSSS Zaje?ar

Ne?eljko Pipovi?, dipl. ing.

Pročitaj i ...

kukuruz vlažnog zrna siliranje manje novca

Manje novca za spremanje hrane za stoku za zimu

Gnječenje žitarica je savremeni način spremanja hrane za stoku koja Vam štedi vreme, energiju i manje novca je potrebno za to.