Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Prasad dobra nega donosi veliki prirast ISV

Prasad dobra nega donosi veliki prirast ISV

Prasad dobra nega. Odgoj prasadi je jedna od najkritičnih, a ekonomsko gledano I najvažnija faza u svinjarsku proizvodnju. Propusti načinjeni u ovaj period nemogu se nadoknaditi u sledećem periodu. Da bi smo dobili što veći broj kvalitetnih prasadi po leglu,trebamo obratiti pažnju na ishranu I negu krmače naročito u drugoj polovini suprasnosti pa do četvrte nedelje posle prašenja. Osnovni cilj je da da dovoljno kvalitetnog mleka za prasad I da što manje smanji telesnu masu. U suprotno njeno naredno leglo će biti manje I slabijeg kvaliteta. Da bismo, izbegli veće gubitke telesne težine I problem sa plodnosti, trebamo normirati dnevni obrok na osnovu uzdružne I produktivne potrebe. Svinji sa 12 prasadi potrebna je dnevna količina hrane oko osam kilograma (osnova je 1,5-2 kg + 0,5-0,6 kg po prasetu).

Prasad u periodu od rođenja pa do prelaska u tovilišta su najosetljivija I tada doživljavaju najveće promene I stresove. Stresni agensi u odgoju prasadi svrstani su u nekoliko grupa:

I   grupa toplota (hladnoća),promaja, neodgovarajuća svetlost, hladan pod, vazduh I sl.

II   grupa prenaseljenost, formiranje nove grupe, preseljavanje isl.

III grupa veterinarske intervencije (kastriranje,aplikacija lekova,uzimanje krvi isl)

IV grupa nepravilna I nekvalitetna ishrana

Iz ovih razloga su naročito prvi dani po rođenju i posle zalučenja veoma značajni u svinjarsku proizvodnju.

Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko perioda:

  • odgoj prasad na sisi ( 0-4 nedelje uzrasti),
  • odgoj zalučene prasadi(4-6,7 nedelje uzrasta), i
  • završni (7-10,11 nedelje uzrasta).

Prasad dobra nega donosi veliki prirast

Najkritičniji period u odgoju prasadi je tokom prašenja i u prvih nekoliko dana nakon prašenja. Od ukupnog uginuća u odgoju i tovu, čak 80% gubitka nastaje u ovom vremenskom period. Najčešći uzroci uginuća prasadi su:

  • prignječenje,
  • gladovanje prasadi,
  • mala telesna masa pri porodu,
  • zarazne bolesti (proliv,upala pluća, i sl) i
  • zakržljala prasad.

Prasilište treba biti prostorno dobro očišćeno i dezinfikovano, krmača obićno oprasi onoliko prasadi koliko ima sisa. Po rođenju prasad treba očistiti naročito nos i usta zbog prodora vazduha do pluća. Pupčana vrpca se najčešće sama prekine, ako nije onda je sami presecamo na 4-5 cm od stomaka uz dezinfekciju jodom. Treba im omogućiti da što pre posisaju majčino mleko-kolostrum, samim tim unose prve količine antitela kojim formiraju pasivni imunitet (otpornost na spoljašne uticaje), a kasnije na osnovu pasivnog grade aktivni imunitet. Početkom prasenja kolostrum sadrži najviše antitela, vremenom taj broj se brzo smanjuje tako da za šest sati ima upola manje koliine antitela u sebi. Isto tako smanjuje se sposobnost sluzokože tankog creva novooprasene prasadi za usvajanje antitela iz kolostruma. Ukoliko krmača oprasi više prasadi od sise, višak se podmeće krmači koja se prasila u isti dan, ali tek kad popije majčino mleko. Ukoliko za to nepostoji mogućnost onda se puštaju da sisaju u dve grupe i to 7-8 puta dnevno. Po pravilu slabija se doje na prve sise jer one imaju više mleka(zbog ujedna?enja).

STARTER BOCM I 6122

 – Aktivira enzime potrebne za nesmetanu probavu hrane

  •  – Dobar start prasadi bez proliva
  •  – Obezbeđuje ujednačenu kiselinsku bazu
  •  – Veoma svarljiv
  •  Smeša sa premiksom 6122 3,5% primenjuje se kod prasadi nakon predstartera oko 40-og dana života pa sve do 25 kg telesne mase.
  •  – Specijalno pripremljene komponente (kuvane žitarice i full fat soja)
  •  – Zbog visokog sadržaja aminokiselina vitamina i mikroelemenata pozitivno utiče na imuni sistem prasadi
  •  – Visoka konzumacija hrane i visoki dnevni prirasti
  •  – Smanjuje stres nakon zalučenja
  • www.isv.rs                          e-mail: office@isv.rs
  • Prvog dana života seku im se zubi (očnjaci) a može i rep. Zbog nedostatka vitamin I gvožđa u mleku, prasad se vitaminiziraju drugog ili trećeg dana ( fedeks, AD3E, evitaselen isl.). U prvoj nedelji se obeležavaju, a kastriranje se uglavnom vrši 2-3 nedelje nakon prasenja a može I 5-7 dana po rođenju ukoliko testisi nemaju neku anomaliju. U boksu je neophodno postaviti pojilicu kako bi se prasad navikla da piju vodu. Osnovna hrana u prve dve nedelje za prasad je mleko koje zadovoljava njihove potrebe u energiju i hranjive materije. Od 8-9 dana uzrasta daje im se predstarter u tragovima ( manja količina), kako bi hrana uvek bila sveža i čista. Novooprašena prasad nemaju svoju termoregulaciju, zato dodatnim zagrevanjem treba obezbediti temperaturu u prasilištu oko 32 C. Odbijanje prasadi je izuzetno stresno i ostavlja posledice. Cilj je neutralisati posledice i smanjiti stres. Prasad treba odbiti sa 28 dana starosti (25-32dana), sa 6 i više kilograma (prosek 7-8kg). Prasad nakon odbijanje treba još 2-3 dana koristiti predstarter. Prasad su u vreme odbijanja naviknuta da kozumiraju krmne smeše. U periodu od 4-6 nedelje uzrasta koriste starter, a u periodu od 7-11,12 nedelje grover za ishranu. Ovaj period karakteriše veoma intezivan prirast u kratkom vremenskom periodu uz mali utošak hrane po jedinici prirasta. Brzi prirast (za 50-55 dana prasad uvećaju svoju masu za 4-5 puta) iziskuje visokokvalitetne krmne smeše hranjiva biljnog i mineralnog porekla.

Odgoj prasadi može biti jednofazni I dvofazni.

Jednofazni odgoj prasadi je je manje raširen, celokupni odgoj se odvija u boksevima za prašenje, iz kojih se samo izvodi svinja. To je za prasad povoljnije naročito u zdravstveno pogledu. Međutim zbog cene koštanja bokseva za prašenje jednofazni odgoj postaje skuplji manje prihvatljiv za širu praksu. Dvofazni je standardniji I zastupljeniji .

Prasad se po zalučenju (posle 4 nedelja) odnose u posebne prostorije koje su podešene za grupni odgoj. Ovde se formiraju grupe sa 30-40 prasadi na osnovu veličine I pola, sa ciljem da te grupe budu ujednačenije. Boksevi za odgoj mogu biti sa rešetkastom i punom podlogom. Odgoj sa prostirkom(duboka prostirka) je manje zastupljen uglavnom na gazdinstvima gde ima dosta prostirke I više radne snage. Rešetkast može biti potpun I delimično rešetkast. Najpovoljniji je boks sa delimično rešetkastim podom, gde puni deo ima podno grejanje, gde izvor toplote može biti električna energija ili topla voda. Rešetkasti podovi su najrašireniji u uglavnom su od PVC materijala. Ovakvi podovi su topli, dugotrajni I lako se čiste. Postoje još I podovi od betona, žica I sl.

Srđan Zafirović

foto pixabay.com

Prasad dobra nega

Pročitaj i ...

organska proizvodnja angus rasa krave organska stočarska

Angus rasa – ekstenzivan uzgoj uz ekonomsku dobit

Rasa koja je pravi izbor za uzgoj je Angus. Dobro podnosi uslove na pašnjacima i daje meso odličnog kvaliteta.