Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Odgoj prasadi je najvažnija faza u tovljenju svinja

Odgoj prasadi je najvažnija faza u tovljenju svinja

Kada stignu na svet nastaje najvažniji period za odgoj prasadi i to je jedna od najkritičnih, a ekonomsko gledano i najvažnija faza u svinjarskoj proizvodnji. Propusti načinjeni u ovaj periodu ne mogu se nadoknaditi u sledećem periodu. Da bismo dobili što veći broj kvalitetnih prasadi po leglu, trebamo obratiti pažnju na ishranu i negu krmače, naročito u drugoj polovini suprasnosti pa do četvrte nedelje posle prašenja. Osnovni cilj je da da dovoljno kvalitetnog mleka za prasad i da što manje smanji telesnu masu. U suprotnom, njeno naredno leglo će biti manje i slabijeg kvaliteta. Da bismo izbegli veće gubitke telesne težine i problem sa plodnosti, treba normirati dnevni obrok na osnovu produktivne potrebe. Svinji sa 12 prasadi potrebna je dnevna količina hrane oko osam kilograma (osnova 1,5-2 kg + 0,5-0,6 kg po prasadi).

Prasad u periodu od rođenja pa do prelaska u tovilišta su najosetljivija i tada doživljavaju najveće promene i stresove. Stresni agensi u odgoju prasadi svrstani su u nekoliko grupa:

  • I grupa – toplota (hladnoća), promaja, neodgovarajuća svetlost, hladan pod, vazduh i sl.
  • II grupa – prenaseljenost, formiranje nove grupe, preseljavanje i sl.
  • III grupa – veterinarske intervencije (kastriranje, aplikacija lekova, uzimanje krvi i sl.)
  • IV grupa – nepravilna i nekvalitetna ishrana.

Iz ovih razloga su naročito prvi dani po rođenju i posle zalučenja veoma značajni u svinjarskoj proizvodnji.

Odgoj prasadi je najvažnija faza u tovljenju svinja

Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko perioda:

  • odgoj prasad na sisi (0-4 nedelje uzrasti),
  • odgoj zalučene prasadi(4-6,7 nedelje uzrasta), i
  • završni (7-10,11 nedelje uzrasta).

ISV  SUBOTICA

Predstarter G 511-9231 prilagođen je potrebama probavnog sistema mlade prasadi.

  • Odabrana kombinacija vitamina i aktivnih materija koja povećava otpornost i pomaže u procesu razmene materije
  • Visoko raspoloživi mineralni sastojci niskog stepena vezanja kiselina
  • Visok udeo esencijalnih aminokiselina u cilju optimalizacije kvaliteta proteina i smanjenja ukupne količine proteina
  • Specijalni proizvodi prehrambene industrije ukusni su nosioci energije visoke svarljivosti.

Najkritičniji period u odgoju prasadi je tokom prašenja i u prvih nekoliko dana nakon prašenja. Od ukupnog uginuća u odgoju i tovu, čak 80% gubitka nastaje u ovom vremenskom periodu. Najčešći uzroci uginuća prasadi su: prignječenje, gladovanje prasadi, mala telesna masa pri porodu, zarazne bolesti (proliv, upala pluća, i sl.) i zakržljala prasad

Preduslovi za zdravu prasad

Prasilište treba biti prostorno dobro očišćeno i dezinfikovano, krmača obično oprasi onoliko prasadi koliko ima sisa. Po rođenju prasad treba očistiti, naročito nos i usta zbog prodora vazduha do pluća. Pupčana vrpca se najčešće sama prekine, ako nije, onda je sami presecamo na 4-5 cm od stomaka uz dezinfekciju jodom. Treba im omogućiti da što pre posisaju majčino mleko-kolostrum, samim tim unose prve količine antitela kojim formiraju pasivni imunitet (otpornost na spoljašne uticaje), a kasnije na osnovu pasivnog grade aktivni imunitet.

Početkom prašenja kolostrum sadrži najviše antitela, vremenom taj broj se brzo smanjuje tako da za šest sati ima upola manje količine antitela u sebi. Isto tako smanjuje se sposobnost sluzokože tankog creva novooprašene prasadi za usvajanje antitela iz kolostruma.

Ukoliko krmača oprasi više prasadi od sise, višak se podmeće krmači koja se prasila u isti dan, ali tek kad popije majčino mleko. Ukoliko za to ne postoji mogućnost onda se puštaju da sisaju u dve grupe i to 7-8 puta dnevno. Po pravilu slabija se doje na prve sise jer one imaju više mleka (zbog ujednačenja). Prvog dana života seku im se zubi (očnjaci) a može i rep.

Zbog nedostatka vitamin i gvožđa u mleku, prasad se vitaminiziraju drugog ili trećeg dana (fedeks, AD3E, evitaselen isl.). U prvoj nedelji se obeležavaju, a kastriranje se uglavnom vrši 2-3 nedelje nakon prašenja a može i  5-7  dana po rođenju ukoliko testisi nemaju neku anomaliju. U boksu je neophodno postaviti pojilicu kako bi se prasad navikla da piju vodu.

Osnovna hrana u prve dve nedelje za prasad je mleko koje zadovoljava njihove potrebe u energiju i hranljive materije. Od 8 – 9 dana uzrasta daje im se predstarter u tragovima (manja količina), kako bi hrana uvek bila sveža i čista.

Novooprasena prasad nemaju svoju termoregulaciju, zato dodatnim zagrevanjem treba obezbediti temperaturu u prasilištu oko 32 C. Odbijanje prasadi je izuzetno stresno i ostavlja posledice. Cilj je neutralisati posledice i smanjiti stres.

Prasad treba odbiti sa 28 dana starosti (25-32 dana), sa 6 i više kilograma (prosek 7-8 kg). Prasad nakon odbijanja treba još 2-3 dana da koriste predstarter. U vreme odbijanja su naviknuta da kozumiraju krmne smeše. U periodu od 4-6 nedelje uzrasta koriste starter, a u periodu od 7-11,12 nedelje grover za ishranu. Ovaj period karakteriše veoma intezivan prirast u kratkom vremenskom periodu uz mali utošak hrane po jedinici prirasta. Brzi prirast (za 50-55 dana prasad uvećaju svoju masu za 4-5 puta) iziskuje visokokvalitetne krmne smeše hranjiva biljnog i mineralnog porekla.

Odgoj prasadi može biti

  • jednofazni
  • dvofazni.

Jednofazni odgoj prasadi je je manje raširen, celokupni odgoj se odvija u boksevima za prašenje, iz kojih se samo izvodi svinja. To je za prasad povoljnije, naročito u zdravstveno pogledu. Međutim zbog cene koštanja bokseva za prašenje jednofazni odgoj postaje skuplji i manje prihvatljiv za širu praksu.

Dvofazni je standardniji i zastupljeniji. Prasad se po zalučenju (posle 4 nedelja) odnose u posebne prostorije koje su podešene za grupni odgoj. Ovde se formiraju grupe sa 30-40 prasadi na osnovu veličine i pola, sa ciljem da te grupe budu ujednačenije. Boksevi za odgoj mogu biti sa rešetkastom i punom podlogom. Odgoj sa prostirkom (duboka prostirka) je manje zastupljen uglavnom na gazdinstvima gde ima dosta prostirke i više radne snage. Rešetkast može biti potpun i delimično rešetkast. Najpovoljniji je boks sa delimično rešetkastim podom, gde puni deo ima podno grejanje, gde izvor toplote može biti električna energija ili topla voda. Rešetkasti podovi su najrašireniji u uglavnom su od PVC materijala. Ovakvi podovi su topli, dugotrajni i lako se čiste. Postoje još i podovi od betona, žica i sl.

Srđan Zafirović

Pročitaj i ...

romanovska ovca

Romanovska rasa ovaca za puno jagnjadi

Romanovska rasa ovaca je izuzetno tražena zbog velike plodnosti (jagnjenja velikog broja jagnjadi), kvalitetnog mesa i cenjene kože.