Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Najčešće bolesti u uzgoju ovaca

Najčešće bolesti u uzgoju ovaca

U tu skupinu ubrajamo bolesti protiv kojih ne provodimo preventivu, nego ih lečimo kada se pojave. Međutim, adekvatnim uslovima držanja ovaca, dobrim poznavanjem te pravilnim vođenjem ovčarske proizvodnje možemo ih svesti na odgovarajuće dopušteni nivo.

Najčešće bolesti u uzgoju jesu upala vimena ili mastitis, upala materice ili metritis, upala pluća ili bronhopneumonija, upala papaka ili panaricij, dizenterija ili griža janjadi, kisela indigestija i druge.

Upala mlečne žlezde ili mastitis kod ovaca

Uzročnici upale mogu biti razni mikroorganizmi, kao što su bakterije, klostridije, stafilokoke, streptokoke i drugi. Upale može prouzrokovati jedan ili više uzročnika. Mastitis se može pojaviti sporadično u pojedinim stadima, a u drugim stadima može oboljeti i do 30 % ovaca.
Znakovi bolesti, bez obzira na uzročnika, vrlo su slični.

Bolest počinje naglo i brzo se širi. Obično je zahvaćena samo jedna polovina vimena, ređe celo vime. Upaljena polovina vimena otekne, topla je i na opip bolna. Razvojem bolesti otok se širi prema trbuhu i unutrašnjoj strani zadnjih nogu.
Takvo vime poprima plavo crvenu do crnu boju. Iz vimena se kasnije cedi gnojan i krvav sadržaj neugodnog mirisa.

Opšte stanje životinje već je pojavom bolesti poremećeno. Ovca stoji i hoda raširenih zadnjih nogu, zaostaje za stadom. Prestaje da jede, telesna joj je temperatura povišena. Na vimenu se pojavljuju apscesi, koji kasnije pucaju. Iz apcesa izađe gnoj, a rane zarastu.

Lečenje, odnosno uspeh u lečenju, zavisi  o pravovremenom otkrivanju bolesti i pravilnom izboru leka. Veterinara treba pozvati odmah nakon što se pojave prvi znakovi bolesti. Veterinar će dati odgovarajuće antibiotike.
Preventivna zaštita obuhvata vakcinaciju zdravih životinja, čiste i prostrane objekte sa suvom i čistom steljom tekom janjenja, te odvajanje bolesnih od zdravih životinja.

Upala maternice ili endometritis

Uzorak bolesti javlja se kao posledica zaostajanja posteljice, odnosno njenih delova i plodnih eksuda ta nakon janjenja, odnosno pobačaja. Zaostali delovi posteljice u materici raspadaju se, razvijaju se mikroorganizmi koji uzrokuju upalu materice. Nakon janjenja, tj. tokom puerperija, kroz porođajni kanal spolja mogu ući mikroorganizmi koji uzrokuju upalu. Zato je ovcama nakon poroda potrebno osigurati čistu i suvu stelju.

Znakovi bolesti višestruki su. Kod bolesne životinje se javlja iscedak iz rodnice, naročito se to vidi ujutro, nakon dugog ležanja noću, životinja otežano hoda, nabada. Kada ustaje, stenje jer joj svaki pokret izaziva bol u materici. Prestaje jesti, telesna joj je temperatura povišena.

Lečenje je potrebno sprovesti što pre. Nakon što se pojave prvi znakovi bolesti potrebno je pozvati veterinara. Za lečenje se koriste tablete, koje se stavljaju životinji u maternicu, te odgovarajući antibiotik na bazi penicilina.
Preventivna zaštita obuhvata održavanje higijene u rodilištima i staji, uklanjanje posteljica i plodnih voda nakon janjenja, dezinfekciju objekta tokom godine.

Upala pluća ili pneumonija

Uzroci upale pluća mogu biti višestruki. Upala se javlja kao popratna pojava neke zarazne bolesti, parazi tarnih invazija. Loši ambijentalni uslovi, zagušljivi i nečisti objekti, puni amonijaka, prašine i vlage, uzrokuju nadražaje i oštećenja plućnog tkiva. Upalu može izazvati i nestručno zalevanje ovaca kada sadržaj uđe u bronhe umesto u jednjak.
U novo ojanjene janjadi može se javiti tzv. aspiracijska upala pluća, ako tokom teškog poroda janje povuče u pluća plodnu vodu. Ta upala obilno završava uginućem.

Znakovi bolesti jesu povećana telesna temperatura, 41°C, teško disanje, kaže se da životinja pumpa, a iz nosa joj se cedi gnojni iscedak, a životinja kašlje.

Lečenje je potrebno sprovesti što pre. Kada se uole primete prvi znakovi bolesti, potrebno je odmah pozvati veterinara, koji će započeti s odgovarajućom terapijom. Ako se upala pluća pojavila kao propratna pojava neke parazitarne ili zarazne bolesti, treba lečiti tu bolest, a njenim lečenjem lečiće se i upala pluća.

Preventiva zaštita ponajpe obuhvata osiguranje optimalnih uslova držanja, redovno tretiranje životinja protiv parazitarnih bolesti te vakcinaciju protiv zaraznih bolesti.

Kisela indigestija kod ovaca

Uzrok bolesti može biti preobilna hranidba krmivima bogatim lako probavljivim ugljenohidratima, kao što su celo i mleveno zrnje kukuruza, ječma, pšenice, trop, melasa, razno voće, šećerna repa i njeni rezanci, stona repa, krompir i ljuske od krompira, krmno brašno. Razvoju bolesti pogoduje nagli prelaz s jedne na drugu vrstu hrane, premali udeo suve materije u obroku, tj. sena. Kisela i pokvarena silaža i preobilna i dugotrajna hranidba silažom uz nedostatak sena takođe mogu uzrokovati kiselu indigestiju. Bolest se javlja kao posledica prejedanja navedenim krmivima, pogotovo u lakomih životinja.

Znakovi bolesti javljaju se nekoliko sati nakon konzumiranja odnosno prejedanja navedenom hranom. Bolesna životinja ne jede, škripi zubima, slini, disanje njoj je otežano, plitko i ubrzano. Prestaje preživati, često se javlja nadutost. U početku je baleganje normalno, nakon nekoliko sati balega postaje mekana, a zatim se javlja proliv neugodna mirisa, sivkaste boje. Životinja ne mokri, hoda ukočeno, počinje klecati, zadnji deo tela bude joj oduzet pa se zanosi. Teško bolesne životinje trajno leže ili neprestano stoje ukočeno, uznemirene su, pokazuju veliku žeđ. Pre smrti leže kao da su oduzete, grče se, stenju i guše se, a uginu 12 do 48 sati nakon pojave prvih znakova bolesti. Ako životinja ne ugine, oporavak je dug, traje do 7 dana i duže. Ako su ovce hranjene na poljima šećerne repe, može ih oboleti i do 70%, a uginuti i do 20%.

Lečenje treba započeti, odnosno pozvati veterinara čim se pojave prvi znakovi bolesti. Štetni sadržaj trebalo bi operativno odstraniti, isprati burag te uneti u njega 2l sluzi lanenog semena ili toplog sadržaja buraga zdrave ovce ili goveda. Zatim se daju lekovi, antibiotici, medicinski ugalj na usta i pekarski kvasac. Za neutralizaciju kiseline u vodi razmutimo 40 g po ovci amonijeva hidroksida i zalijemo je. Bolesnoj životinji moramo osigurati dovoljne količine zdrave, čiste i pitke vode.

Preventivna zaštita ponajpre obuhvata pravilnu hranidbu ovaca. Prelaz s jedne hrane na drugu mora biti postupan. Životinju treba 10 dana privikavati na novu krmu tako da joj se u početku daju male količine, a zatim se postupno povećavaju do punog obroka. Pre puštanja ovaca na ispašu treba im dati seno te ih napojiti.
Prva dva dana ispaša sme trajati po pola sata ujutro i posle podne, a nakon toga svaki se dan produžavati po 15 minuta.

Panaricij ili upala papaka

Uzrok bolesti jesu razne infekcije i mehaničke povrede. Obično se javlja na jednoj, ređe na dve noge ili više nogu. Ta bolest razlikuje se od zarazne šepavosti.

Znakovi bolesti su ti da ovca teško ustaje na nogu koja je upaljena. Kada ustane, šepa. Upaljeno je mesto crveno, oteklo, na opip bolno. Katkad se može javiti i gnojna upala, apsces, što može biti znak da je to mehanička povreda. Jačim razvojem bolesti upala se širi prema zglobu, a kasnije prema tetivama. Katkada može doći do izuvanja papka.

Lečenje se sastoji u davanju antibiotika na bazi penicilina, najčešće Benzapena dva do tri puta u razmaku dva dana u mišić. Kada se pojavi apsces, potrebno je gnoj istisnuti, ranu isprati jodom ili vodikovim peroksidom u dva do tri puta.

Preventivna zaštita sastoji se u držanju ovaca u adekvatnim uslovima. Zimi u stajama mora biti dovoljno stelje. Valja sprečavati ozleđivanje papaka, tj. mehaničkih ozleda.

Možete saznati OVDE sve o zaraznim bolestima ovaca (kao što su zarazna šepavost i šuga) i onim parazitnim (metastrongilidoza i metiljavost) OVDE.

Pročitaj i ...

organska proizvodnja angus rasa krave organska stočarska

Angus rasa – ekstenzivan uzgoj uz ekonomsku dobit

Rasa koja je pravi izbor za uzgoj je Angus. Dobro podnosi uslove na pašnjacima i daje meso odličnog kvaliteta.