Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Koza ishrana odlučuje o kvalitetu uzgoja

Koza ishrana odlučuje o kvalitetu uzgoja

Koza ishrana – Često se kaže da koze ne traže puno, jedu sve što je zeleno. Nije baš tako. Da bi koza dobro napredovala u razvoju, dala puno mleka zahteva i dobru, kvalitetnu hranu. Ako ih držite u štalskom načinu uzgoja zahtevi su još i veći. Uspešan uzgoj koza zahteva dobro poznavanje hraniva. Njihov izbor utiče na kvalitet i prirast životinja.

  • ZELENA HRANIVA – Mogu se koristiti kao paša ili kositi pa davati životinjama u staji. Najčešće se koriste u letnjem razdoblju ishrane.
  • LUCERKA – Od svih leguminoza lucerka je najbolja hrana za koze. Dobar je izvor belančevina i kalcijuma. U obroke za koze mora se uvoditi postepeno. Ne treba davati prevelike količine lucerke jer može izazvati nadun.
  • TRAVE – Koze bolje iskorišćavaju zelenu travu ako im se daje pokošena nego ako pasu. U napasivanju koze gaze i prljaju travu pa na pašnjaku ostaje puno neiskorišćene mase. Trave su vrlo ukusna i kvalitetna hrana ako se na vreme kose i spremaju. Kosidba se mora obaviti pre klasanja (u vlatanju). Trava tada sadrži najviše hranjivih materija. Trave se mogu sejati zajedno s detelinama kao travno-detelinske smeše, koje su takođe vrlo kvalitetna hrana za koze.

Koza ishrana odlučuje o kvalitetu uzgoja

KRMNO BILJE SA ORANICA

STOČNI SIRAK – Noviji hibridi su prilagođeni ishrani domaćih životinja;

  • sadrže mali udeo štetnih materija,
  • imaju mekšu i tanju stabljiku,
  • više lisne mase,
  • dobrog su porasta nakon košenja.

Pokošena masa krmnog sirka obično se nakon košenja ostavi da odleži nekoliko sati; za to vreme se količina štetnih materija smanji toliko da nije štetna za stoku pa se kozama može davati do 6 kg na dan; Stočni sirak daje velike prinose mase po jedinici površine i kvalitetna je zelena hrana za koze.

  • STOČNI GRAŠAK SA ŽITARICAMA – Daje velike prinose kvalitetne zelene mase, Žitarice su držač, a najčešće su to zob, ječam, pšenica i raž.
  • KUPUSNJAČE – Ne bi ih trebalo davati više od 1,5 kg na dan! Mogu se davati: KUPUS, KELJ, STOČNI KELJ, STOČNA REPA, ŠEĆERNA REPA, STOČNA ŠARGAREPA. Daju se nakon muže da mleko ne bi poprimilo miris.
  • DIVLJE BILJKE – Jestive grančice: JASEN, BREST, LESKA, VRBA, GLOG. Jestivi korovi: KOPRIVA. Treba izbegavati: DIVLJE TREŠNJE, BRESKVE, ŠLJIVE. Brst u ishrani koza treba koristiti samo izuzetno, za slabije produktivne životinje.
  •  SENAŽA – Senaža se neopravdano malo koristi u ishrani domaćih životinja, posebno u ishrani koza. Ona je izuzetno kvalitetno hranivo spremljeno od provenule mase trave ili detelinsko – travne smeše. Senaža za koze mora biti najboljeg kvaliteta, ugodnog mirisa i ukusa, bez plesni. Samo takva senaža najbolja je hrana za koze. Senaža koja se daje kozama mora biti dobro provenuta (35 – 45% suve materije). Prevlažna senaža nije za koze. Senaža je hranivo bogato belančevinama, kalcijumom i fosforom. Daje se kozama nakon muže da mleko ne bi poprimilo strane mirise. Maksimalna konzumacija senaže = 4,5 kg na dan po kozi.
  • SENO – Seno je dobro hranivo za preživare – sadrži sirova vlakna, celulozu i lignin. Mora biti prirodne zelenkaste boje i ugodnog mirisa. Ako je košeno do faze klasanja, sadrži više hranljivih materija. Koze više vole seno koje uz trave sadrži i malo “korova”. Najkvalitetnije je detelinsko seno i seno od mešavine detelina i trava. Ako je seno od mešavine detelina i trava, trebalo bi u mešavini biti barem 50 % detelina.
  • SENO KOPRIVE – Seno koprive vrlo je kvalitetno, ali i vrlo retko korišćeno seno.

Koza ishrana odlučuje o kvalitetu

  • SILAŽA – Silaža se takođe malo koristi u ishrani koza. Jedan od razloga za to jeste malo životinja u stadu, što onemogućava dovoljno brzo trošenje silaže iz silosa. Drugi je razlog strah da će silaža izazvati probavne smetnje kod koza. Imamo li kvalitetnu silažu, dobro spremljenu i čuvanu, a bez plesni, nema razloga da je ne koristimo u ishrani koza. Silažu u obroke koza treba uvoditi postepeno da bi se organi za varenje koze prilagodili ishrani tom vrstom hraniva. Dnevno se sme davati do 4 kg silaže po kozi. Kukuruzna silaža je hranivo bogato energijom, a siromašno proteinima, kalcijumom i fosforom. Daje se kozama nakon muže da mleko ne bi dobilo strane mirise.
  • SLAMA – Slama mora biti čista i zdrava. Sadrži puno suve materije i vlakana. Daje se uz ishranu velikom količinom koncentrovanih hraniva, ako nedostaje ostalih voluminoznih hraniva. Slama prema kvalitetu:  SLAMA ZOBI, PROSA, JEČMA, PŠENICE, RAŽI.

KONCENTROVANA HRANIVA

Koncentrovana hraniva dopunska su hraniva u ishrani preživara. Koncentrovana hraniva se daju krupno mlevena. Nemlevene žitarice prolaze kroz organe za varenje nesvarene. Ako su presitno mlevene, mogu izazvati acidozu u buragu.

Delimo ih na:

  • ENERGETSKA HRANIVA : kukuruz, ječam, zob, raž, pšenica
  • PROTEINSKA HRANIVA : uljane sačme i pogače – sojina, suncokretova, grašak, bob, pasulj, grahorica…
  • NUSPROIZVODI MLINARSKE INDUSTRIJE: MEKINJE (pšenične) STOČNO BRAŠNO.

Koncentrovana hraniva dajemo kozama u obliku SMEŠE više vrsta hraniva. Smešu možemo napraviti na gazdinstvu tako da u različitim procentima mešamo hraniva koja imamo ili se mogu kupovati već gotove koncentrovane smeše za pojedine kategorije životinja. Kupljene koncentrovane smeše sadrže izbalansirane količine pojedinih sastojaka i određen sadržaj pojedinih hranjivih materija, vitamina i minerala. Pri izradi smeša na sopstvenom gazdinstvu potrebno je paziti da u smeši bude dovoljno svih hranljivih materija.

Dipl.ing Zoran Kozlina

Pročitaj i ...

kukuruz za silažu siliranje kukuruza nove tehnologije inokulanti ta dve kulture

Dve kulture u jednoj silaži – zagarantovan uspeh

Kako spremiti silažu sa puno proteina? Dve kulture u jednoj silaži - kukuruz i soja.