Saturday 25.05.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Koje su to zarazne bolesti kod ovaca?

Koje su to zarazne bolesti kod ovaca?

Zarazne bolesti u ovčarskoj proizvodnji najčešće jesu šuga, zarazna šepavost i enterotoksemija. Mogu su pojaviti i Q-groznica, enzootski pobačaj ovaca, bruceloza ovaca (melitokokoza). Ostale bolesti mogu se biti posledica nepravilne hranidbe, npr. kisela i bazna indigestija, intoksikacije i druge.

Šuga ovaca

Uzročnici te bolesti jesu grinje, šugarci. Nekad je ova bolest nanosila velike štete ovčarskoj proizvodnji. Danas se češće pojavljuje kao posledica loših uslova držanja i loše preventive. Bolest se u uzgoj unosi kupovinom bolesnih, šugavih ovaca. Zbog loših uslova držanja bolesne životinje brzo prenose šugu na zdrave. Lošom hranidbom smanjuje se opšta otpornost ovaca pa one brže obolijevaju od ovaca u dobroj kondiciji.

Znakovi bolesti

Započinju učestalim češanjem ovaca o razne predmete, prepreke. Bolest se u početku pojavljuje na grebenu, a zatim se širi prema leđima i vratu, a nakon toga prema trbuhu. Razvojem bolesti opada vuna. Zbog jake invazije vuna potpuno otpadne. U blažim oblicima bolesti, pored svrbeži, kada šišamo ovce, na koži nalazimo otoke, nakupine prljave boje, koje, dok je ovca neošišana, ne uočavamo.
Bolest se najčešće javlja zimi i u rano proleće.

Preventivna zaštita

Sastoji se u kupanju ovaca u posebnim bazenima u vodenim otopinama kontaktnih akaricida, kao što su Gamacid, Scabitin, Alugan i dr. Pri kupanju potrebno je namočiti i glavu. Kupanje je potrebno ponoviti u razmaku 10 dana dva do tri puta. U novije vreme kao dobra zaštita koriste se Iverktin i Ivamek.
Objekti u kojima su boravile šugave životinje moraju se mehanički očistiti i oprati jednim od akaricida. Ako se ne provodi dezinfekcija objekta, mora se ostaviti prazan 2 meseca. U tom razdoblju šugarci uginu. Pravilnom hranidbom i adekvatnim uslovima držanja u stajama usporiće se širenje šuge u uzgoju.

Piroplazmoza

Uzročnici te bolesti jesu zaraženi krpelji koji se invadiraju sišući krv zaraženih životinja. U njima se paraziti također razmnažavaju. Ugrizom i sisanjem krvi zdravih ovaca istodobno u njih unose parazite.

Znakovi bolesti

Životinja ima povišenu temperaturu do 42 °C, prestaje jesti, izlučuje tamnosmeđu mokraću, žeđa, postaje anemična, a javlja se žutica. U težim oblicima bolest završava smrću u roku 7 dana. Pokatkad akutni oblik prelazi u hronični. Mlade životinje lakše obolijevaju nego starije i u njih je opo ravak od bolesti brži nego u starijih.

Preventiva zaštita 

Sastoji se u čišćenju životinja od krpelja te kupanju u akaricidima svaka 2 do 3 nedelje u vreme njihove invazije. Budući da se krpelji zimi zadržavaju u šikarama, potrebno je očistiti šikare oko pašnjaka. Životinje je potrebno u proleće napasivati podalje od šikara.

Zarazna šepavost

Kažemo da je zarazna šepavost bolest ovčara. Javlja se najčešće kao posledica loših uslova držanja i loše brige vlasnika o ovcama. U stado se obično unosi kupovinom bolesnih životinja.
Zdrave ovce mogu oboleti kada pasu na zaraženom pašnjaku ili prolaze zaraženim putem, borave u zaraženima stajama. Uzročnici bolesti jesu mikroorganizmi koji žive bez prisutnosti kiseonika. Mikroorganizmi uzrokuju propadanje papka, a time i šepavost.

Znakovi bolesti

Znakovi bolesti počinju pojavom crvenila kože u međupapčanom području, laganom oteklinom, a nakon toga se javlja nekrotička rana. Životinja počinje šepati. Kasnijim razvojem bolesti razara se papak, pa ovca neprekidno šepa, hoda praktično na tri noge.
Kada šepavost zahvati više nogu, životinja pase klečeći na prednjim nogama. Kasnije sve manje pase, više leži, počinje mršaviti.
Pri pregledu papka oseti se jaki neugodan miris. Pri otvaranju papka vidi se da je rožina odvojena od ostalog dela pa nema svoju funkciju. Bolest u kasnijoj fazi može toliko uznapredovati da se upala proširi do kosti, nastaje sepsa i životinja ugine.

Preventivna zaštita

Preventivna zaštita sastoji se ponajviše u držanju ovaca u adekvatnim uslovima. Ovce treba preterivati kroz bazen u kojem se nalazi 5-postotna otopina modre galice.
Treba organizovati pregonsko napasivanje s izmenom pregona svakih 10 do 15 dana. Čim se bolest pojavi, potrebno je odvojiti bolesne ovce od zdravih ovaca te započeti lečenje.

Lečenje bolesti

Lečenje se sastoji u odstranjivanju propalog dela papka. Tako očišćen papak treba oprati u otopini dezinficijensa, npr. u otopini Cetavlona ili u 10-postotnoj otopini formaldehida, a nakon toga papak poprskati antibiotskim Dermo sprejem.
Nakon toga životinju treba držati na suvoj stelji sve do ozdravljenja, a ako je potrebno, papak treba još nekoliko puta očistiti i nasprejati.

Enterotoksemija

Uzročnici bolesti jesu klostridije, bakterije koje žive u hrani, tlu i stelji. Razvijaju se kada se za to steknu povoljni uslovti, npr. smanjena otpornost organizma, prejedanje životinje. Najčešće se javlja u proleće, kad ovce isterujemo na ispašu sa zimske hranidbe bez prethodnog privikavanja. Bolest se često javlja u sisajuće jagnjadi u prvih nedelja dana života.

Znakovi bolesti

Bolest se javlja u perakutnom i akutnom obliku.
Perakutni oblik bolesti teško je uočiti zbog njenog brzog toka. Životinja normalno pase, jede, a drugo jutro može uginuti.
Akutni oblik nešto je blaži, traje 3 do 4 dana, ali i on obično završava uginućem. Za to vreme telesna je temperatura povišena (do 41,5 °C), bolesne životinje imaju proliv, ne jedu, nekontrolisano se kreću i imaju grčeve. Pokatkad je životinja pospana, uzbuđena, kreće se u krug, naleće na prepreke, diše ubrzano, plitko, a može imati obojenu mokraću. Ako životinja preživi, dugo ima živčane poremećaje, ređe ovce pobace.
Zbog brzog toka bolest se obično ne leči, nego se sprovodi preventiva, vakcinacija ovaca i jagnjadi sa Dizevakom.

Preventivna zaštita

Preventivna zaštita sastoji se u redovnom vakcinisanju životinja i postupnom privikavanju odnosno prelazu s jedne vrste hrane na drugu. Naročito treba paziti na prelaz sa zimskog, suvog obroka, na proletni obrok, kada se ovce puštaju na mladu, bujnu pašu.

Tretiranje bolesti

Tretiranje protiv enteroteksemije sprovodi se jednom do dva puta godišnje vakcinom Dizevak, 2 ml po životinji bez obzira na dob i telesnu masu.
Dvokratno tretiranje provodi se u nevakcinisanih životinja, a nakon toga dovoljna je jednokratna vakcinacija godišnje.

Prvo vakcinisanje potrebno je provesti krajem trećeg meseca gravidnosti, a drugo tri nedelje pre janjenja. Taj postupak vakcinacije preporučuje se zbog toga što janjad kolostrumom, tj. prvim mlekom sisanjem dobije antitela. Nakon toga dovoljna je jednokratna vakcinacija tekom godine, u jednakim vremenskim intervalima.

Ako je moguće, najbolje je životinje vakcinisati mesec dana pre janjenja.
Janjad od vakcinisanih ovaca vakciniše se u dobi od 2 meseca, a janjad nevakcinisanih ovaca u dobi od 4 nedelje. U područjima gdje se često pojavljuju dizenterija i enterotoksemija, preporučuje se dati dve doze godišnje.

Q-groznica

Ta je bolest u ovaca blage prirode. Međutim, pojava te bolesti bitna je zato što se prenosi sa životinje na čoveka pa je ubrajamo u zoonoze.
Uzročnik bolesti jest virus Coxillea burnetii, vrlo otporan u prirodi i na različite dezinficijense. Bolest je proširena u celom svetu.
Izvor zaraze jesu bolesne ovce i njihovi proizvodi, meso, mleko, sir, zatim mokraća, balega, posteljica i plodne vode, zaražena hrana, voda, predmeti i tlo na kojem borave bolesne životinje.
Izvor zaraze jesu krpelji koji sišu krv zareženih životinja te ugrizom prenose uzročnika na zdrave ovce. Osim ugrizom krpelja uzročnik ulazi u organizam životinja i čoveka putem disajnih organa, konzumiranjem zaražene hrane, povredama na koži, pri prirodnoj oplodnji i kroz sisni kanal. Čovek se najčešće zarazi pri janjenju i klanju bolesnih životinja, kada dolazi u direktni kontakt s posteljicom i plodnom vodom, odnosno zaraženom životinjom. Preboljenjem zaraze stiče se duži imunitet.

Znakovi bolesti

Znakovi ove zarazne bolesti u životinja često se uopšte ne zapažaju. Bolest je obično blage prirode i brzo prolazi. U težim slučajevima telesna se temperatura povisuje, životinja ne jede, potištena je, ima bistar iscedak iz nosa, pokatkada kašlje i dobije upalu pluća. Gravidne životinje pobacuju u drugoj polovini gravidnosti.
Bolest se dijagnosticira bakteriološkom pretragom i sereloškim pretragama krvi.

Preventivna zaštita

Preventivna zaštita obuhvata ponajpre vakcinaciju zdravih životinja protiv te bolesti. Potrebno je sprovesti redovnu serološku pretragu krvi na Q-groznicu te bolesne životinje isključiti iz rasploda. Pri kupnji ovaca potrebno ih je staviti u karantin, sprovesti serološku pretragu krvi na Q-groznicu, bolesne životinje treba isključiti iz rasploda.
Mleko ovaca sumnjivih na Q-groznicu potrebno je prokuvati pre upotrebe, a sir se može konzumirati 25 dana posle zrenja.
Kod bolesti kod čoveka vreme od ulaska uzročnika bolesti u organizam do pojave prvih znakova bolesti, traje 10 do 32 dana.
Opšte zdravstveno stanje organizma naglo se promeni. Javlja se visoka telesna temperatura, koja traje 3 do 5 dana, katkad i više nedelja. Čovek se jako znoji, ima glavobolje, smanjuje mu se apetit. Jedan od znakova bolesti jeste atipična upala pluća, moguća upala moždane ovojnice, u muškaraca javlja se upala nuzmuda, jako je povećana slezina, a u težim slučajevima javlja se i upala jetre.

 IZVOR:ZNANJE I ZEMLJA

Pročitaj i ...

krave goveda napajanje voda dnevne potrebe

Napajanje goveda sa čistom i zdravom vodom

Kvalitet i zdravstvena ispravnost vode je nužna za goveda i napajanje tokom celoga dana.