Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Deficit minerala sprečava brzi prirast svinja

Deficit minerala sprečava brzi prirast svinja

Tokom uzgoja životinja česta je pojava deficit minerala. Od svih domaćih životinja najveća je verovatnoća za pojavu deficita u mineralnim materijama kod svinja. Ovo je zbog toga što se svinje uglavnom hrane sa zrnom žitarica i sporednim proizvodima njihove prerade, koji su relativno siromašni u mineralnim materijama, a najčešće kalcijumu. Pored toga, kosti svinja podnose znatno veće opterećenje u odnosu na njihovu veličinu, od bilo koje druge vrste domaćih životinja. Uz sve to, svinje se hrane za maksimalnu brzinu porasta i isporuku na tržište pre postizanja pune zrelosti, a i ulaze u reprodukciju u mlađoj fazi od ostalih vrsta domaćih životinja.

Svinje imaju potrebe za najmanje 13 različitih mineralnih elemenata: kalcijum, fosfor, hlor, bakar, jod, gvožđe, magnezijum, mangan, kalijum, selen, natrijum, sumpor i cink. Potreban je i kobalt za sintezu vitamina B12. Svinje mogu zahtevati i prisustvo drugih mikroelemenata, kao što su arsen, bor, brom, kadmijum, hrom, fluor, olovo, litijum, molidben, nikl, silicijum, kalaj i vanadijum, za koje je dokazano da imaju određenu fiziološku ulogu u jedne ili više vrsta životinja. Međutim, ovi elementi su potrebni u tako malim količinama, da njihov značaj u ishrani svinja još nije dokazan.

Deficit minerala sprečava brzi prirast svinja

svinje smeštaj svinja kuga svinja sočna hranivaFosfor je vezan za metabolizam kalcijuma, tako da nivo fosfora u obroku svinja utiče na njihove potrebe u kalcijumu. Optimalan odnos Ca:P u obroku svinja je između 1:1 i 2:1. Kada je odnos uži od 1:1, čak i kada je nivo kalcijuma u obroku blizu adekvatnog, može doći do pojave simptoma deficita u kalcijumu. Apsorpcija kalcijuma iz crevnog trakta je povoljna u prisustvu vitamina D, dok je ova smanjena u prisustvu velikih količina masti u hrani. Debalans Ca:P (odnos uži od 1:2) dovodi do prekomerne reapsorpcije kostiju.

Deficit kalcijuma u hrani suprasnih krmača može dovesti do spontanih fraktura dugih kostiju, zatim porođajne pareze ili šepavosti. U suprasnih krmača fetus (plod) je delimično zaštićen pomoću transfera labilnih depoa kalcijuma majke kroz placentu.

Deficit fosfora u hrani mladih svinja dovodi do pojave klasičnog rahitisa. Biljni izvori fosfora se loše koriste u organizmu svinja. Zbog toga, kada je ukupan fosfor obezbeđen sa zrnima žitarica i određenom količinom proteinskog hraniva, deficit u fosforu se može pojaviti ukoliko nije dodat neki od izvora fosfora visoke biodostupnosti. Di- i monokalcijum fosfat i fosforna kiselina su izvanredne biodostupnosti. Koštano brašno i drugi neorganski izvori fosfora su lošije biodostupnosti.

Dodavanje cinka obroku svinja ima za cilj preveniranje lezija na koži (parakeratoza). Većina hraniva za svinje sadrže ograničene količine cinka. Deficit u cinku može se ubrzati sa obrocima bogatim u kalcijumu. Fitinska kiselina prisutna u biljkama, depresivno deluje na apsorpciju cinka, i tako povećava broj slučajeva parakeratoze. Zato su potrebe svinja u cinku veće pri ishrani isključivo sa biljnim hranivima.

Predstarter G 511-9231

premixPredstarter G 511-9231 prilagođen je potrebama probavnog sistema mlade prasadi.

– Odabrana kombinacija vitamina i aktivnih materija koja povećava otpornost i pomaže u procesu razmene materije

– Visoko raspoloživi mineralni sastojci niskog stepena vezanja kiselina

– Visok udeo esencijalnih aminokiselina u cilju optimalizacije kvaliteta proteina i smanjenja ukupne količine proteina

– Specijalni proizvodi prehrambene idustrije ukusni su nosioci energije visoke svarljivosti.

24000 Subotica, Otmara Majera br. 20, Tel/fax: +381 24 410 0027

www.isv.rs   


e-mail: office@isv.rs

Posledice nedostatka minerala

Anemija predstavlja ozbiljan problem u prasadi u periodu mlečne ishrane, pošto mleko krmača sadrži veoma male količine gvožđa. Do ovoga dolazi zato što je u svinja transfer gvožđa kroz placentu do fetusa ograničen. Oralno davanje gvožđa može biti u formi tableta ili dreniranjem, mada je efikasniji način davanja gvožđa pomoću intramuskularnih injekcija kompleksa gvožđa i dekstrina. Dodavanjem 150 mg gvožđa prasadima starim 2-3 dana, dok se druga injekcija daje u starosti prasadi od oko 3 nedelje, obezbeđuju se deponovanje dovoljnih količina gvožđa u telesnim tkivima za normalnu sintezu hemoglobina, sve dok se sa konzumiranjem suve hrane ne obezbedi adekvatno snabdevanje gvožđa. Prosečne potrebe Na i Cl (natrijuma i hlora) u obroku svinja iznose 0,10 i 0,13%, a što se u potpunosti obezbeđuje sa 0,40% soli (NaCl) u obroku. Obična hraniva za svinje ne sadrže značajne količine Na i Cl, tako da se praktično svim obrocima svinja mora dodavati so. Nedostatak soli u obroku svinja izaziva anoreksiju, mišićnu slabost i izopačen apetit. Ako je u obroku svinja prisutno 2% soli, a u isto vreme ograničen pristup životinja vodi, može doći do pojave proliva.

Nedostatak joda u obrocima svinja se manifestuje rađanjem prasadi bez dlake, slabih ili mrtvih. Dodavanjem obroku svinja u porastu i odraslih svinja 0,4% jodirane soli, koja sadrži 0,007% joda prevenira sve simptome deficita i omogućava normalnu funkciju tiroideje. Jod u formi Nal i Kl je visoke biodostupnosti, ali se iz ovih jod lako gubi isparavanjem. Kalcijum i kalijum jodat su slabije forme u mineralnim premiksima i kompletnim smešama koncentrata.

Jakšić Kosovka dipl.ing. polj.

Pročitaj i ...

valjevo duvan ishrana svinja stigla je afrička

Stigla je afrička kuga svinja i kod nas – kažu nalazi

Afrička kuga svinja je stigla u Srbiju i može naneti veliku ekonomsku štetu uzgajivačima.

Leave a Reply