Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Setva na vreme uljane repice donosi dobar prinos u leto

Setva na vreme uljane repice donosi dobar prinos u leto

Prošle godine suša je smanjila klijavost semena, ove sezone setva na vreme, uz malo kiše, može doneti dobre prinose. Cena na tržištima je oko 370 evra za tonu što uz prinos od 3 tone po hektaru donosi veoma dobar prihod.

Gajenje uljane repice kao i svake druge ratarske ili povrtarske biljke ima svoje specifičnosti. Za njeno uspešno gajenje potrebno da se poznaju klimatsko – edafski činioci rejona kako bi se primenile odgovarajuće agrotehničke mere u cilju što boljeg iskorišćavanja genetičkog potencijala za prinos semena i sadržaj ulja u semenu.

Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od nagomilavanja insekata (buvači, ose listarice, razne pipe, sjajnik, podgrizajuće sovice) kao i bolesti (alternaria, kupusna hernija, sclerotinia itd). Ne treba je gajiti ni iza gorušice, suncokreta, soje, graška, mahunjača i deteline jer je podložna bolestima i insektima koji prezimljavaju u ostacima tih kultura.

Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta, zemlju bez korova i omogućuju dobro odsecanje plastice pri osnovnoj obradi, a to su rani krompir i rano povrće, a zatim dolaze strnine.

U našim rejonima gajenje pšenice je najčešći predusev. Sama uljana repica je, s obzirom da rano napušta zemljište, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobra za strnine, a naročito ozimi ječam koji se seje nešto ranije.

Setva na vreme

Priprema zemljišta za setvu uljane repice počinje odmah posle skidanja pšenice – ljuštenjem strništa. Ova operacija izvodi se na dubini od 13 – 15 cm i ima za cilj da se prekidom kapilarnih veza spreči isparavanje vode iz zemljišta kako bi ono u vreme osnovne obrade bilo što bliže optimalnoj, isprovociralo klijanje semena korovskih biljaka i strnine kako bi se kasnije oranjem uništilo, kao i zaoravanje žetvenih ostataka da bi se blagovremeno razgradili. Od vremena i načina izvođenja osnovne obrade u velikoj meri zavisi prinos semena. Osnovna obrada zemljišta za uljanu repicu obavlja se na dubini od 20 – 30 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obrađeno zemljište jer ima vretenast nerazgranat koren koji duboko prodire u zemljište, a ne formira ni adventivne korenove.

Duboko oranje treba izvršiti najkasnije tri nedelje pre setve da bi se uljana repicazemljište sleglo, a posle oranja obavezno zatvoriti brazde i poravnati površinu, jer se time olakšava predsetvena priprema. Predsetvenom pripremom pre svega treba uništiti mlade korovske biljke i klijala semena i dobiti sitno -mrvičastu struktu, jer je seme repice izuzetno sitno.

Melioracija zemljišta

Blagovremena, pravilna i optimalna primena đubriva su osnovni preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uljana repica dobro reaguje na primenu i organskih i mineralnih đubriva. Ukupne potrebe repice, u toku vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3000kg/ha su: oko 210 kg, azota 75 kgfosfora i oko 300 kg kalijuma.

Ukupne količine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi.Primena azota je jedna od najvažnijih tehnoloških mera od koje u mnogome zavisi prinos i stabilnost proizvodnje uljane repice.

Od ukupne količine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a 2/3 u vreme prolećnog porasta. Primena prevelike količine azota u jesen utiče na prebujan rast pa se biljke slabije pripremaju za zimu.  Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno seme.

Najvažnija je setva na vreme

Optimalni rok setve u našim uslovima je od 25. avgusta do 15. septembra. Vremenom setve se podešava stepen razvijenosti biljke u kojem će najbolje prezimeti. Na prinos semena se nepovoljno odražava i prerana i prekasna setva. Kod prerane setve razvije se u toku jeseni prebujan usev kod kojeg se izduži epikotil stabljike i takve biljke su neotporne na zimske nedaće.

Međutim, još negativniji uticaj ima prekasna setva, kada biljke ulaze u zimu nedovoljno razvijene, s malo rezervnih materija u stabljici i korenu pa lakše izmrzavaju, sporije se regenerišu u proleće i kasne u porastu. Repica se seje u redove sa međurednim razmakom 20-30 cm. Međutim, najčešći je razmak oko 25 cm jer se za setvu koriste sejačice za pšenicu gde se zatvara svaka druga lula. Potrebna količina semena, zavisno od sorte, kreće se do 3 kg/ha i treba da obezbedi 60- 65 biljaka na m2 posle nicanja ili 50-55 biljaka na m2 u žetvi. Dubina setve je 1,5-2,5 cm.

S obzirom na to da se uljana repica seje krajem avgusta početkom septembra, primena herbicida može i da izostane, jer većina korovskih biljaka propada tokom jeseni usled izmrzavanja. U zavisnosti od predkulture može doći ipak do klijanja i nicanja korovskih biljaka. U takvim uslovima gajena biljka može da zaostane u porastu i da tokom zime izmrzne zbog nedovoljne razvijenosti.

Najvažnija primena uljane repice je u: proizvodnji ulja, ishrani stoke i u novije vreme proizvodnji biodizela. Sadržaj ulja u smenu kreće se do 45%. Nusproizvodi su sačma i pogača, koje sadrže 20% belančevina i ugljenih hidrata, 8% ulja, mineralne materije, vitamine i druge korisne materije. Može se koristiti za zelenu krmu, u svežem stanju, ili kao silaža. Vredna je pčelinja paša. Pogodna je za zeleno đubrenje i idealna je „treća“ kultura, za razbijanje dvopoljnog plodoreda kukuruz – pšenica.

S. Cvetković, dipl.ing

Pročitaj i ...

supstrat hemijski sastav zemljište daje

Zemljište daje ali morate ostaviti zemljište “živo”

Po jednom hektaru zemljišta u dubini od 5 – 20 cm nalazi se oko 10.000 kg raznih gljiva, bakterija, 4.200 kg glista i drugih beskičmenjaka, 1.000 kg algi...