Saturday 14.12.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Poljoprivreda doprinosi, ali i ugrožava prirodu

Poljoprivreda doprinosi, ali i ugrožava prirodu

Tokom ciklusa proizvodnje, poljoprivreda doprinosi efektu “staklene bašte” i velikom utrošku energije. Velika poljoprivredna proizvodnja u SAD-u i zemljama EU doprinosi poboljšanju uslova života potrošačima, njihovom zdravlju, ali i utiče negativno na njih. Najvećih 20 proizvođača mesa i mleka doprinose efektu staklene bašte više nego naftne kompanije ili nego cele države – na primer Nemačka ili Kanada ili Australija.

Najviše doprinose efektu staklene bašte proizvođači mesa i mleka iz zemalja SAD, EU, Kanade, Australije, Brazila i Novog Zelanda. One učestvuju sa 43% ukupne emisije gasova iako u njima živi tek 15% ukupne svetske populacije. Sektori energetike i transporta su pod velikom pažnjom javnosti i čine napore da smanje svoj uticaj na efekte staklene bašte, dok proizvođači mesa i mleka će samo povećavati proizvodnju da bi zadovoljili tržište – znači povećaće svoj negativni uticaj na klimu naše planete.

Masovna proizvodnja mesa i mleka na drugoj strani vage doprinosi sve većem negativnom uticaju na povišenje temperature na planeti – mora se doći do kompromisa jer preterana potrošnja će izazvati “toplotni  šok” na planeti.

Poljoprivreda doprinosi

Velike subvencije koje se daju u zemljama EU za stočarstvo ne rešavaju  problem farmera – sve ih je više prezaduženih, bez mogućnosti investiranja uz sve veće troškove za ekološko zbrinjavanje otpada u procesu proizvodnje. Očekuje se nova transformacija poljprivredne politike EU – održivi sistem proizvodnje hrane.

Spominje se strategija kratkih lanaca snabdevanja (uštede u transportu, smanjenje broja posrednika u lancu, proizvođač dolazi do više sredstava većim učešćem u prodajnoj ceni), ali uz nove promene u preradi i distribuciji hrane idu i ogromni troškovi za transformaciju celokupnog sistema. To će morati platiti svi – nema jeftinog mesa, mleka…

hrana baciti

Još jedan primer kako se ” rasipa ” energija, rad i novac je da se tokom jedne godine u Evropi baci 50 miliona tona voća i povrća jer nije “dovoljno lepo” za prodaju. Supermarketi imaju svoje zahteve, potrošači takođe i tako 50 miliona tona voća i povrća ne može na tržište. Pokušava se da deo te hrane bude dato u humanitarne svrhe, supermarketi prave posebne “korpe voća i povrća” koje se prodaju po nižoj ceni, nudi se potrošačima već iseckano, prerađeno voće i povrće, ali  …

Poljoprivrednici i snabdevači marketa su prinuđeni uzgajati za 10 do 15% više voća i povrća jer znaju da će toliko biti odbačeno od tržišta, supermarketa i da to voće i povrće ne mogu prodati. Sve uloženo u njihovu proizvodnju se baca i još doprinosi daljem zagađenju prirodne okoline.

Da li će nam priroda uzvratiti udarac, možda je učestala suša i vrelina tokom leta opomena za sve nas?

 

Pročitaj i ...

kvalitet nije setva deklarisanog semena kvalitet zrna slab

Kvalitet zrna slab, koliko imamo zaražene pšenice?

Čeka se izveštaj nadležnih tela i objava o kvalitetu pšenice u silosima. Kakav je hleb koji jedemo svakodnevno?