Tuesday 10.12.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Plamenjača i grinje u usevima soje

Plamenjača i grinje u usevima soje

Vlažno proleće i nagli skok temperatura tokom dana pogoduje da se javi bolest kod soja plamenjača (Peronospora manshurica). To je bolest koja se javlja gotovo svake godine na područjima na kojima se uzgaja soja u većem ili manjem intenzitetu. Simptome bolesti nalazimo najčešće na lišću, mahunama i semenu. Najčešće simptome nalazimo na licu lista u vidu žućkastih pega koje su oivičene klorotičnim rubom.

Pege su vrlo sitne 1 – 4 mm velike i razbacane po celoj plojci. U povoljnim uvetima za razvoj bolesti dolazi do spajanja pega, nekroze tkiva koje puca, tako da se može javiti i šupljikavost. Sa donje strane lista na mestu pega javljaju se sivkaste nakupine konidiofora i kognidija. Bolest se javlja početkom juna na prvim mladim listovima i širi se putem konidija na ostalo lišće. Osim na lišću, simptome nalazimo i na mahunama i semenu. U unutrašnjosti mahuna i na zaraženom semenu formira se beličasta prevlaka. Zaraženo seme je sitnije i na njemu se vide veće ili manje raspukline. Ukoliko se posadi takvo zaraženo seme, odmah nakon klijanja i nicanja dobijemo sistemično zaražene biljke koje zaostaju u rastu, a na prvim listovima uočavaju se svetlo zelenkasta.

Optimalni uslovi za razvoj bolesti su temperature 20 – 22°C i vlažno vreme. Bolest se prenosi putem zaraženog semena i biljnih ostataka. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama putem vetra.

Mere zaštite kojima možemo suzbijati plamenjaču soje su agrotehničke i hemijske.

Agrotehničke mere zaštite su:

  • plodored u kojem soja dolazi svake 3. ili 4. godine,
  • setva zdravog semena,
  • duboko zaoravanje sjetvenih ostataka
  • setva otpornijih sorata.

Soja plamenjača

Hemijske mere suzbijanja sprovode se najčešće na semenskim usevima. Procena za određivanje vremena suzbijanja obavlja se na osnovi pregleda parcele i to posebno u doba vlažnog proleća i leta (2 – 3 puta u početku vegetacije, u cvatnji i pred kraj vegetacije). Pregled se obavlja vizuelno, a osoba koja obavlja pregled kreće se dijagonalno kroz parcelu. Prema skalama takođe određujemo potrebu za suzbijanje plamenjače.

Faktori rizika koje uzimamo pri tome u obzir su:

  • klijavost semena,
  • vremenske prilike,
  • vidljivi simptomi,
  • plodosmena,
  • procena prinosa,
  • zakorovljenost i dr.

Svaki od tih faktora nosi određeni broj bodova. Ukupan zbir bodova određuje potrebu za suzbijanjem. Od fungicida kod nas se mogu koristiti oni na osnovi metalaksila (Ridomil gold MZ, Metalaxyl MZ i dr), a u svetu se koriste i fungicidi na osnovi azoksistrobina (Ouadris, Quo Vadis).

Grinje kao štetnike soje obično u većoj meri nalazimo u letnjem periodu kada imamo vrlo visoke temperature (25 – 30ºC) i suvo vreme koje pogoduje razvoju ovog štetnika. U takvim uslovima grinje razviju i više od 10 generacija.

SOJA – plamenjača i grinje u usevima

U literaturi se navodi da na soji dolazi obična koprivina grinja (Tetranycus urticae) ili atlanska grinja (Tetranycus atlanticus). Radi se o vrlo sitnim grinjama žućkaste boje jedva vidljive prostim okom. Štete čine sišući biljne sokove najčešće na naličju lista.

Na licu lista štete se vide u obliku sitnih sivkastih pegica. Kod jakog napada uništava se hlorofil, list dobija žutu pa crvenkastu boju, suši se i otpada. Sa donje strane lista kod jakog napada nalazimo paučinaste prevlake u kojima se mogu lupom primetiti grinje. Ukoliko se ne prati pojava ovog štetnika u povoljnim uslovima za njihov razvoj može doći do znatnog smanjenja prinosa.

Sa pregledom na prisutnost ovog štetnika treba krenuti čim porastu temperature. Kod pregleda parcele potrebno je obratiti pažnju na rubove parcela gde se štetnik obično prvo javlja i odatle se širi u unutrašnjost parcele no može se javiti i u unutrašnjosti parcele u oazama. Prilikom pregleda treba pogledati stupanj štete na listu kao i brojnost štetnika. Pravovremenim uočavanjem štetnika možete provesti suzbijanje samo na mestima njegove prve pojave i na taj način sprečiti širenje u parcelu, a pri tom smanjite uptrebu sredstava za zaštitu bilja.

Dozvolu za suzbijanje ovih štetnika kod nas imaju akaricidi (Mitac -20, Bye Bye, Tronic -20), dok se u svetu koriste i neki drugi akaricidi (Demitan SC , Ortus 5 SC i sl)

Jadranka Berić
dip.inž. agr. HPV

Pojava u Vojvodini

Mere zaštite kojima možemo suzbijati plamenjaču soje su agrotehničke i hemijske.

Od agrotehničkih mera primenjivati

  • plodored,
  • setvu zdravog semena i otpornih sorti, kao i
  • zaoravanje biljnih ostataka posle žetve kako bi se smanjio infekcioni potencijal.

Zaštita useva primenom fungicida u toku vegetacije se kod nas obično ne sprovodi, ali je ona moguća ako za to postoji potreba. U tom slučaju mogu se koristiti fungicidi na bazi metalaksila i azoksistrobina.

Prema savetu stručnjaka protiv grinja se koristi Abastate 0,75 lit/ha.

Pročitaj i ...

organsko đubrivo kalcizacija u zimu

Kalcizacija u zimu, bolji prinosi na leto

Hladno vreme je pravi trenutak da jeuradite, kalcizacija u zimu ima svoje prednosti.

Leave a Reply