Tuesday 10.12.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Korovi neprekidna borba sa njima na njivi

Korovi neprekidna borba sa njima na njivi

korovi zubača
Korovi nikad ne spavaju – zubača.

Manjak padavina će usporiti rast korova ali će prva kiša biti znak da korovi krenu u “krađu” vlage našim gajenim kulturama. Korovi brzo napreduju i veoma je važno na vreme ih suzbiti. Jedan od najupornijih predstavnika iz štetočine korovi je Zubača (Cynodon dactilon).

Zubača korov na njivi

Veoma rasprostranjen korov u okopavinama, višegodišnjim zasadima, strnim žitima. Masovno se nalazi  na parlozima, travnjacima, međama, utrinama i ruderalnim staništima. Rasprostranjena je u svim toplijim krajevima, odgovaraju joj laka, suva i rastresita zemljišta. U višegodišnjim zasadima i okopavinama obrazuje puzeću a u usevima gustog sklopa uspravnu formu. Ovo je višegodišnja korovska vrsta koja se razmnožava semenom i rizomom. Rizomi su veoma čvrsti i spratovno raspoređeni u zemljištu. Iz njih se razvija izdanak visine 10-50 cm i puzeći stolon dužine 1 m. Iz kolenca stolona se u povoljnim uslovima razvijaju vegetativni korenovi i plodni izdanci. Na jednom kolencu stabljike obično se razvijaju 2-3 lista koji su ravni, čvrsti i 2-4 mm široki. Kraći listovi su uspravni, a duži mogu biti povijeni. Jezičak je kratak i dlakav. Klas se grana u 3-7 delova dužine 2.5-5 cm. Seme je relativno krupno i eliptično.

Zbog izrazite vitalnosti i velike reproduktivne moći predstavlja ekonomski veoma štetnu korovsku vrstu koja se veoma teško suzbija. Za njeno suzbijanje u širokolisnim okopavinama mogu se koristiti preparati: Fokus ultra, Agil, Leopard, Galant super i dr. U višegodišnim zasadima starijim od 4 godine, strništima i nepoljoprivrednom zemljištu mogu se koristiti preparati na bazi glifosata.

Korovi neprekidna borba sa njima na njivi

Bročika na njivi sa strnim žitom

korovi

Bročika, lepuša (Galium aparine) je jednogodišnja zeljasta biljka, razmnožava se semenom. Jedna biljka može da proizvede 300-600 semenki, a u nekim slučajevima i do 1200. Stablo joj je rebrasto, poleglo ili puzeće, dužine 30-150 cm, sa kratkim dlakama i nadole savijenim bodljicama. Listovi su klinasto lancetasti, 6-9 u pršljenu, po obodu u srednjem nervu sa unazad savijenim bodljicama. Cvetovi su malobrojni u pazušnim cimoznim cvastima. Čašica skoro nedostaje a krunica bela ili zelenkasta, oko 2 mm u prečniku. Ovo je ranoprolećna vrsta koja klija i niče tokom jeseni i proleća, pri nešto višim temperaturama. Cveta i plodonosi od juna do oktobra.

Ovaj korov najveće probleme pravi u usevima strnih žita gde pored toga što koristi hranjive materije i vodu namenjene gajenoj kulturi značajno može da oteža i žetvu nagomilavajući se oko radnih tela kombajna. Za njeno suzbijanje u strninama mogu se koristiti preparati: Bonaca EC, Lancelot 450WG, Starane 250, Sekator, Arrat i dr. Na strništima i nepoljoprivrednom zemljštu se mogu koristiti preparati na bazi glifosata.

Nenad Ilić, dipl.ing

Divlji ovas kao korov na njivi

Avena fatua ili divlji ovas je jednogodišnja korovska biljka, koja se javlja u usevu gajenog ovsa. Može da se nađe i u drugim žitima i na okolnim mestima pored njiva. Izuzetno je važan korov, ukoliko se gaji semenski ovas, jer divlji ovas predstavlja karantinski korov koji ne bi trebao da se nađe u gajenom ovsu ni jedno zrno, jer se tada odbija kao semenski materijal. Razmnožava se semenom, a suzbija najčešće čišćenjem semena za setvu, uvođenjem plodoreda i merama hemijske zaštite.

divlji ovas korovi

Na našem području (širem području opštine Šabac), divlji ovas kao korovska biljka je najzastupljenija na području oko reke Kolubare, Tamnave, Save oko Šapca. Zbog nedovoljnog poznavanja štetnosti u usevu strnih žita, najčešći razlozi širenja ovog korova su setva u monokulturi, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena kao i primena herbicida za širokolisne korove.

Divlji ovas nanosi velike štete zbog neujednačenog klijanja, odnosno razvoj ovsa zaostaje za razvojem pšenice za jednu fazu, pa se štete ispoljavaju u kasnijem razvoju pšenice kada može biti kasno za upotrebu nekih herbicida. Divlji ovas nadrasta biljke strnih žita, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna, a broj može biti od 40 – 300 i više biljaka po m2.

 Divlji ovas se može uspešno suzbijati na sledeće načine:

  • determinacijom vrste
  • monitoringom i praćenjem štetnosti
  • upoznavanjem poljoprivrednika sa merama zaštite
  • setvom samo dorađenog semena
  • kompenzacijama troškova akcije mehaničkog suzbijanja (čupanje metlica)
  • strogom kontrolom semenskih useva
  • primenom herbicida

dipl.ing. Gordana Rehak

Glifosat protiv otpornih korova

Nekad se verovalo da će verovatno doći i to vreme, a sada korovi prete ne samo troškovno na način suzbijanja korova, ali i održive poljoprivredne prakse. Glifosat je poznat herbicid zbog svoje jedinstvene kombinacije visoke efikasnosti i niskog zagađenja okoline. On je bio glavni faktor koji omogućava širenje no-till poljoprivrede, zamenivši potrebu oranja zemljišta. No-till obrada smanjuje eroziju tla i povećava zdravlje i plodnost tla. Manje goriva je potrebno za obradu useva i smanjene emisije CO2. Ali on pruža stanište štetnika predatora i utočišta za divlje životinje.

Međutim, poljoprivrednici koji koriste glifosat često trebaju poslušati upozorenja stručnjaka i kolega poljoprivrednika koji su iskusili probleme otpornih korova na glifosat.

Više o glifosatu

Australijski profesor Steve Powles, direktor Western Australia herbicid Resistance inicijative i jedan od globalnih lidera u nauci o korovima, upozorio je: “… glifosat će biti u upotrebi na velikim delovima Severne Amerike i Južne Amerike – glifosat i glufozinat bili su jedini komercijalno uspešni neselektivni herbicidi u celoj istoriji zaštite industrije hemijskih useva. Glifosat je jedini trajni “ubijač” korova.

Predstavljen 1974. godine, glifosat je bez problema “lomio”otpornost korova do 1995. Prvi zabeležen slučaj otpornih korova je u gajenju ljulja rigidum u polju u Australiji, gdje je bio korišten glifosat više od 15 godina.

Od 2000. godine glifosat otporni korovi su se razvili i u glifosat tolerantnim kulturama, uključujući soju, pamuk, uljanu repicu i kukuruz, gde je glifosat često bio jedini herbicid koji se koristi.

Više od 50 miliona hektara neke od najbolje zemlje u svetu je zaraženo glifosat otpornim korovima, potencijalno pruža povod da je ovaj herbicid zastareo. A prema mišljenju agronoma i istraživača da bez promene u poljoprivrednoj praksi predviđaju da će svi ratarski usevi biti pogođeni do 2050. godine. Svih pet velikih globalnih zemalja izvoznika – SAD, Brazil, Argentina, Kanada i Australija – imaju problema otpornih korova na herbicide. Znači, glifosat nije rešenje za korove!

Pročitaj i ...

proizvodnja u svetu kvalitet uljane repice

Sejanje uljane repice više nije najbolji izbor poljoprivrednika?

Uljana repica ne donosi više tako siguran profit, šta učiniti za sledeću sezonu?

Leave a Reply