Wednesday 26.06.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Gajenje uljane repice zahteva dobru pripremu

Gajenje uljane repice zahteva dobru pripremu

Gajenje uljane repice kao i svake druge ratarske ili povrtarske biljke ima svojih specifičnosti.Za njeno uspešno gajenje potrebno da se poznaju klimatsko – edafski činioci rejona kako bi se primenile odgovarajuće agrotehničke mere u cilju što boljeg iskorišćavanja genetičkog potencijala za prinos semena i sadržaj ulja u semenu.Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od nagomilavanja insekata (buvači, ose listarice, razne pipe, sjajnik, podgrizajuće sovice) kao i bolesti (alternaria, kupusna hernija, sclerotiniaitd). Ne treba je gajiti ni iza gorušice, suncokreta, soje, graška, mahunjača i deteline jer je podložna bolestima i insektima koji prezimljavaju u ostacima tih kultura.

Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta, zemlju bez korova i omogućuju dobro odsecanje plastice pri osnovnoj obradi,a to su rani krompir i rano povrće, a zatim dolaze strnine. U našim rejonima gajenja pšenica je najčešći predusev.Sama uljana repica je, s obzirom da rano napušta zemljište, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobra za strnine, a naročito ozimi ječam koji se seje nešto ranije.

Gajenje uljane repice zahteva dobru pripremu

Priprema zemljišta za setvu uljane repice počinje odmah posle skidanja pšenice – ljuštenjem strništa. Ova operacijaizvodi se na dubini od 13 – 15 cm i ima za cilj da se prekidom kapilarnih veza spreči isparavanje vode iz zemljišta kako bi ono u vreme osnovne obrade bilo što bliže optimalnoj, isprovocira klijanje semena korovskih biljaka i strnine kako bi se kasnije oranjem uništilo, kao i zaoravanje žetvenih ostataka da bi se blagovremeno razgradili.Od vremena i načina izvođenja osnovne obrade u velikoj meri zavisi prinos semena. Osnovna obrada zemljišta za uljanu repicu obavlja se na dubini od 20 – 30 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta.

Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obrađeno zemljište jer ima vretenast nerazgranat koren koji duboko prodire u zemljište, a ne formira ni adventivne korenove. Duboko oranje treba izvršiti najkasnije tri nedelje pre setve da bi se zemljište sleglo, a posle oranja obavezno zatvoriti brazde i poravnati površinu, jer se time olakšava predsetvena priprema. Predsetvenom pripremom pre svega treba uništiti mlade korovske biljke i klijala semena i dobiti sitno-mrvičastu struktu,jer je seme repice izuzetno sitno.

Blagovremena, pravilna i optimalna primena đubriva su osnovni preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uljana repica dobro reaguje na primenu i organskih i mineralnih đubriva. Ukupne potrebe repice, u toku vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3.000kg/ha su:

  • oko 210 kg, azota
  • 75 kg  fosfora i
  • oko 300 kg kalijuma.

Ukupne količine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi.

Primena azota je jedna od najvažnijih tehnoloških mera od koje u mnogome zavisi prinos i stabilnost proizvodnje uljane repice.

Od ukupne količine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a 2/3 u vreme prolećnog porasta. Primena prevelike količine azota u jesen utiče na prebujan rast pa se biljke slabije pripremaju za zimu. Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno seme. Optimalni rok setve u našim uslovima je 25 avgusa. do 15. septembra. Vremenom setve se podešava stepen razvijenosti biljke u kojem će najbolje prezimeti.

Na prinos semena se nepovoljno odražava i prerana i prekasna setva. Kod prerane setve razvije se u toku jeseni prebujan usev kod kojeg se izduži epikotil stabljike i takve biljke su neotporne na zimske nedaće. Međutim, još negativniji uticaj ima prekasna setva, kada biljke ulaze u zimu nedovoljno razvijene, s malo rezervnih materija u stabljici i korenu pa lakše izmrzavaju, sporije se regenerišu u proleće i kasne u porastu.

Repica se seje u redove sa međurednim razmakom 20-30 cm. Međutim, najčešći je razmak oko 25 cm jer se za setvu koriste sejačice za pšenicu gde se zatvara svaka druga lula.

Potrebna količina semena, zavisno od sorte, kreće se do 3 kg/ha i treba da obezbedi 60- 65 biljaka na m2 posle nicanja ili 50-55 biljaka na m2 u žetvi.

Dubina setve je 1,5-2,5 cm. S obzirom da se uljana repica seje krajem avgusta početkom septembra, primena herbicida može i da izostane, jer većina korovskih biljaka propada tokom jeseni usled izmrzavanja. U zavisnosti od predkulture može doći do klijanja I nicanja korovskih biljaka. U takvim uslovima gajena biljka može da zaostane u porastu i da tokom zime izmrzne zbog nedovoljne razvijenosti.

Najvažnija primena uljane repice je u: proizvodnji ulja, ishrani stoke i u novije vreme proizvodnji biodizela.Sadržaj ulja u smenu kreće se do 45%. Nusproizvodi su sačma i pogača, koje sadrže 20% belančevina i ugljenih hidrata, 8% ulja, mineralne materije, vitamine i druge korisne materije. Može se koristiti za zelenu krmu, u svežem stanju, ili kao silaža.Vredna je pčelinja paša. Pogodna je za zeleno đubrenje i idealna je „treća“ kultura, za razbijanje dvopoljnog plodoreda kukuruz – pšenica.

 Cvetković, dipl.ing.

foto pixabay.com

Gajenje uljane repice

Pročitaj i ...

vranilova trava lekovito bilje

Lekovito bilje je izvor zarade na manje hektara

Sa manje površine moguće je ostvariti viši prihod nego u ratarenju. Primer je iz Bavaništa.