Wednesday 13.11.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Gajenje alternativnih ratarskih kultura je šansa za “male”

Gajenje alternativnih ratarskih kultura je šansa za “male”

Niske otkupne cene osnovnih gajenih vrsta može Vas podstaći na gajenje alternativnih ratarskih biljaka u cilju proizvodnje hrane sa dodatom vrednošću. Sve više “malih” proizvođača ne može da zadovolji tržište po ceni koju ostvaruju multinacionalne kompanije. Visoka produktivnost, upotreba skupih poljomašina, mali udeo neposrednog ljudskog rada obara cene proizvoda u poljoprivredi, zato oni koji imaju male površine treba da ponude nešto što “veliki” ne mogu.

Veoma je poučno pročitati tekst autora Milice Popadić, savetodavca za ratarstvo iz PSSSrbije.

Gajenje alternativnih ratarskih biljaka u cilju proizvodnje hrane sa dodatom vrednošću. Poljoprivredna proizvodnja kod nas počiva na porodičnim gazdinstvima, gde članovi gazdinstva imaju neravnomerno angažovanje u poljoprivrednim aktivnostima tokom godine, računajući čak i stalno zaposlene na gazdinstvu. Mnogim poljoprivrednicima, bilo vlasnicima gazdinstava, njihovim članovima kao i sezonskim i stalnim radnicima na gazdinstvu, poljoprivreda je povremena aktivnost, pored koje imaju i neke druge izvore prihoda.

Diverzifikacija prihoda gazdinstva je relativno nov pojam a predstavlja uvođenje novih aktivnosti, novih proizvoda i usluga kojima gazdinstva ostvaruju dodatni prihod. Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti okrenuta je ka kvalitetnim i sigurnim prehrambenim proizvodima, sa većom dodatom vrednošću, uključujući i neprehrambene proizvode i biomasu.

Gajenje alternativnih ratarskih biljaka 

Pod ovim pojmom može se podrazumevati i uvođenje nove aktivnosti ukulenijada erdevik kulen bez okviru same poljoprivrede kao što je prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, sa tova junadi na proizvodnju mleka i sl. Pored toga može značiti i proizvodnju novih proizvoda i uvođenje novih usluga povezanih s poljoprivredom i poljoprivrednim gazdinstvom kao što su prerada poljoprivrednih proizvoda na tradicionalan način, stvaranje proizvoda sa zaštićenim poreklom, seoski turizam, usluge mehanizacijom, prerada drveta i sl.

Jedan od vidova diverzifikacije prihoda gazdinstva je i gajenje alternativnih ratarskih biljaka. Mala i srednja poljoprivredna poljoprivredna gazdinstva suočena su s problemom nerentabilnosti, na prvom mestu zbog nemogućnosti za razvoj komercijalne poljoprivrede, vezane uz specijalizaciju u proizvodnji, a ako i imaju potrebne preduslove suočena su s velikom konkurencijom na tržištu. Jedno od mogućih rešenja za ovakvu situaciju je svakako diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje odnosno proširenje asortimana proizvoda i unošenje promena u postojećoj proizvodnji na poljoprivrednom gazdinstvu.

Alternativne ratarske biljke se u svetu i kod nas gaje na malim površinama ali imaju veliki značaj, kako u ishrani ljudi, domaćih i gajenih životinja tako i u raznim granama industrije, najčešće farmaceutskoj kao i u narodnoj medicini za proizvodnju pomoćnih lekovitih sredstava.

Klimatski uslovi naše zemlje pružaju mogućnost gajenja alternativnih biljaka i velika su šansa za male poljoprivredne proizvođače jer se, uz standardnu poljoprivrednu mehanizaciju i veće učešće ručnog rada, ove vrste mogu gajiti na manjim površinama i pružiti potpunije angažovanje svih članova domaćinstva. Uz malo veća ulaganja u primarnu preradu glavnog i sekundarnih proizvoda, poljoprivredni proizvođači su u mogućnosti da ostvare veću dobit nego pri gajenju standardnih ratarskih useva.

Pročitajte i: Spelta daje veći prihod

Alternativne ratarske biljke su posebno značajne za organsku proizvodnju jer većina vrsta pripada grupi biljaka koje je čovek gajio još na počecima ratarske proizvodnje tako da su se prilagodile različitim agroekološkim i zemljišnim uslovima. Imajući u vidu da na tržištu sve veći značaj ima prodaja zdravstveno bezbedne hrane, šansa za gajenje alternativnih biljaka je sve veća tako da doprinose diverzifikaciji i očuvanju agrobiodiverziteta.

Alternativne biljne vrste koje danas postaju sve značajnije u svetu i kod nas su pre svega žita:

  • durum pšenica,
  • spelta pšenica,
  • sirak šećerac,
  • sirak za zrno,
  • proso,
  • kukuruz tvrdunac,
  • kukuruz kokičar i
  • kukuruz šećerac.

Pored toga značajne su i pseudocerealije kao što su heljda, kinoa, divlji pirinač i štirovi, zatim leguminoze poput sočiva, nauta, lupina, kikirikija, vigne i boba.

Što se tiče uljanih biljaka, šansu kao vid alternativnog gajenja biljaka imaju bela slačica, mak, uljani lan, uljana tikva, šafranjika, ricinus i sezam, od korenasto-krtolastih čičoka, cikorija i slatki krompir, od tekstilnih konoplja, lan, kenafa i abutilon. Ipak pravi akcenat treba staviti na gajenje lekovitih biljaka kao što su menta, kamilica, lavanda, bela slačica, morač, bosiljak, neven, matičnjak, beli slez i ostale lekovite biljke.

Gajenje alternativnih biljaka pomaže smenu useva u plodoredu i svaka od tih biljaka ima svoje specifičnosti koje joj daju mogućnost da se uspešno uzgajaju na našim prostorima. I pored toga, što se sa niskim ulaganjima može ostvariti zadovoljavajući profit, poljoprivredni proizvođači koji se opredele za gajenje alternativnih biljaka, proizvodnju treba u početku da zasnivaju na manjim površinama, pa tek kada steknu lično iskustvo, mogu se upustiti u ozbiljniju proizvodnju.

Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo

PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

Pročitaj i ...

otkup kukuruza tržište kukuruz oplodnja koliki ambar za kukuruz zrna spremite kukuruz

Koliki ambar je potreban za spremanje roda kukuruza?

Spremate kukuruz u ambare? Kolike treba da su dimenzije za rod koji ste ubrali?