Tuesday 10.12.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Spanać u plasteniku tokom zime

Spanać u plasteniku tokom zime

Uspešan uzgoj spanaća u plasteniku može biti lak ako se slede dobra uputstva pažljivo. Špinat (spanać) je jednogodišnja biljka kratke vegetacije (30-60 dana). Gaji se kao proletni, jesenji i ozimi usev i u zaštićenom prostoru pre, posle ili između neke druge povrtarske vrste. Veoma dobre rezultate daje pri pokrivanju agrotekstilom. Spanać se gaji se zbog zelenih listova koji se koriste kao salata i za varivo. List je bogat belančevinama (2,28%), a ističe se i sadržajem gvožđa (4 mg/100 g suve materije), zatim kalijuma i kalcijuma, a od vitamina beta karotenom. Spanać sadrži oksalnu kiselinu i često pri neodgovarajućim klimatskim uslovima i obilnom đubrenju azotom sadrži velike količine štetnih nitrata i nitrita. Nitrata i oksalne kiseline ima više u mladim listovima, a posebno je visok sadržaj u lisnim drškama.

U zapadnu Evropu dospeo je u XII veku. Razlikujemo var. inneimis sa glatkim semenom i var. spinosa sa bodljikavim semenom.

Sorte sa glatkim semenom spanaća najčešće imaju listove sa produženim lancetastim, okruglim ili tupo zaobljenim vrhom, slabo ili jako naborane površine i te sorte su otpornije prema prevremenom cvetanju.

Sorte sa bodljikavim semenom spanaća brzo cvetaju, otporna su na niske temperature i imaju jako nazubljene listove. Razlikuju se listovi rozete koji se koriste za ishranu i listovi cvetnog stabla koji nisu jestivi.

Spanać u plasteniku tokom zime

Spanać

U početku vegetacije spanaća obrazuje se lisna rozeta. Period formiranja listova je različit i zavisi od sorte. Kod ranih sorti rozeta se formira za 28-35 dana, srednje ranih za 36-42 dana, a kod kasnih za više od 42 dana. U zavisnosti od faze rasta i položaja u rozeti, oblik i veličina lista se menjaju, ali su karakteristične sortne odlike najviše izražene u tehnološkoj zrelosti. Veoma su značajni novostvoreni hibridi neutralne reakcije na dužinu dana ili hibridi kratkog dana, sa dugim vegetativnim rastom, što omogućava njihovu proizvodnju i u toku dugog dana.

Nicanje spanaća


Spanać niče za oko 12-15 dana.
Tokom prvih mesec dana vegetacije, rast je usporen, a najintenzivnije obrazovanje listova je između 30-60 dana vegetacije. U jesenjoj setvi špinat prezimljava u fazi nekoliko listova, što znači da miruje u periodu decembar – februar. Nastajanjem dužeg dana i viših temperatura dolazi do izbijanja cvetnog stabla, kod ozimih sorti već krajem aprila, a kod proletnih u drugoj dekadi maja. Spanać dobro podnosi niske temperature. Seme niče na temperaturi 3 – 4°C, a najbolje na 20°C. Optimalna temperatura za razvoj vegetativnih organa je 13 -16°C, a generativnih 25°C. Kritična minimalna temperatura je 1°C , a maksimalna 30°C.

Biljke u fazi prvih listova mogu uspešno da izdrže od -6 do -8°C. Dobro ukorenjene biljke pod snežnim pokrivačem mogu da podnesu i temperaturu do -20°C. Temperatura veća od 25°C ubrzava starenje biljaka i obrazovanje cvetonosnih stabala.

Nega spanaća

Svetlost – Potreba spanaća za svetlošću nije velika, zbog čega daje zadovoljavajuće prinose i kad se gaji kao međukultura. Spanać je biljka dugog dana. Sa dužim danom internodije se izdužuju, obrazuje se produženo stablo a kasnije i cvetovi. Ako mlade biljke u toku mesec dana rastu na temperaturi od 5-15°C, a pri 12-satnom danu, ranije će cvetati nego ako je temperatura u prvim mesecima bila iznad 15°C. Zbog toga brže cveta špinat sejan u jesen nego u leto. U toku zime gaje se sorte otporne prema niskim temperaturama, za proletni period sorte sa dugim stadijumom jarovizacije i dugim fotoperiodom, a u letnjem periodu sorte sa dugim stadijumom jarovizacije ili neutralne na dužinu dana.

Voda – Spanać ima velike potrebe za vodom, pre svega zbog slabo razvijenog korenovog sistema i njegovog rasprostiranja u površinskom sloju. Spanać ima visok transpiracioni koeficijent a kratku vegetaciju u kojoj biljka stvara veliku vegetativnu masu. U nedostatku vlage sporo se razvija, brzo stari i posle formiranja 3-4 lista obrazuje generativne organe (na višoj temperaturi). Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70% PVK, a vazduha 80-85%. Biološka svojstva špinata su bitna za određivanje vremena proizvodnje i regulisanje uslova u plastenicima.

Spanać u plasteniku tokom zime

Zemljište – Za uspešno gajenje spanaća neophodna su veoma plodna, srednje teška zemljišta, lako propustljiva i dobre strukture. Spanać ne podnosi kisela zemljišta, već ona bogata kalcijumom. Najpogodnije zemljište je sa pH 6,0-5,7.

Spanać je najčešće prethodna, odnosno naknadna kultura, odnosno međuusev u plasteniku.

Đubrivo – Sa 10 tona prinosa spanać iznosi iz zemljišta 50 kg azota, 20 kg fosfora, 40 kg kalijuma i 20 kg kalcijuma. Zbog opasnosti od nagomilavanja štetnog NO3, spanać se najčešće đubri sa 80-100 g/10 m2 azotnih, fosfornih i kalijumovih hraniva. Pri tom se koriste sporo razgradiva azotna đubriva, a đubri se pre setve. Za spanać je bolji amonijačni oblik azotnog đubriva jer smanjuje sadržaj oksalne kiseline i NO3 u listovima.

Sorte – Treba gajiti sorte sa bržim rastom (za plastenike), a za neposredno pokrivanje agrotekstilom sorte spanaća otporne prema niskim temperaturama. Za zimski period gajenja treba koristiti sorte sa nežnim lisnim drškama jer se tako smanjuje sadržaj štetnog N03. Najčešće se gaje sorte:

  • bolero,
  • volter,
  • sitra,
  • prins,
  • sprint,

a za neposredno pokrivanje agrotekstilom ozime sorte tipa viraflaj (pri setvi u jesen i pokrivanju u proleće), kao i sorte koje sporo cvetaju (tiko, mazurka buterflaj i sorte tipa matador), a pogodne su za ranu prolećnu setvu i pokrivanje agrotekstilom.

Izvor: Poljoprivreda Niša; prilagodio: Agro-Eko Magazin)

 

Pročitaj i ...

kalendar povrtarstva povrće zeolit organska proizvodnja kalendar radova razvojna agencija vlažna trulež podsticaji sertifikati

Kalendar povrtarstva – kada i šta raditi u vrtu

Kalendar povrtarstva i radova u povrtarstvu nudi osvrt na najvažnije radnje u proizvodnji povrća. Predlažemo Vam da pročitate optimalne uslove.

Leave a Reply