Wednesday 23.10.2019.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » O gajenju artičoke, neobične biljke i kulinarskog delikatesa

O gajenju artičoke, neobične biljke i kulinarskog delikatesa

Da li ste razmišljali o gajenju artičoke, neobične biljke koja pleni izgledom i bogatstvom minerala? Može se gajiti iz semena ili zelenim reznicama u proleće ili jesen.

Artičoka – agrotehnika gajenja – savetuje dipl. inž. Gordana Rehak PSSS Šabac

Artičoka je višegodišnja biljka, ali se može gajiti i kao jednogodišnja. Koren je dubok, na lišću ima dlačice i bodlje, a cvetovi su skupljeni u cvast svetlo ljubičaste boje. Za ishranu se koriste cvetne lože koje se očiste od ljuskastih listova. Listovi su takođe jestivi od kojih se dobija ekstrakt koji se koristi za alkoholne i bezalkoholne napitke kao i u farmaceutskoj industriji za proizvodnju raznih sredstava. Seme artičoke sadrži 45% ulja.

Artičoka se uspešno može gajiti i u našim uslovima, jer za vegetativni rast optimalna temperatura iznosi 18-22 stepena Celzijusa, dok na -10 stepeni biljka izmrzava. Takođe, ne podnosi visoke podzemne vode, koje izazivaju stradanje korena i rizoma, ali za dobijanje visokih prinosa je potrebno navodnjavanje i to u fazi pune vegetacije na svakih 10-20 dana sa po 30-40 mm. Za kretanje vegetacije posle letnjeg mirovanja, potrebna količina vode treba da iznosi od 80-100 mm. Što se tiče zemljišta, artičoka traži duboka, srednje teška zemljišta, dobro drenirana i neutralne reakcije zemljišta, pH 6,5-7.

Ukoliko se gaji kao višegodišnji zasad od 3-4 godine, posle završetka vegetacije, na toj parceli gajiti druge biljne vrste kao što su krompir, paradajz i kupusnjače u trajanju od 2-3 godine. Zemljište se za artičoku obrađuje dubokom obradom do 40 cm sa podrivanjem. Što se tiče đubrenja, za višegodišnji zasad koristi se stajnjak u količini od 50-70 t/ha, a za prinos glavica od 100 kg treba uneti 2 kg/ha azota, 0,3 kg/ha fosfora i 2,5 kg/ha kalijuma. Prihrana azotnim đubrivom se vrši u 4 navrata: prilikom prekida mirovanja, pred formiranje cvetne stabljike, za vreme pojave prvih glavica, kao i pre prve glavne prolećne berbe.

O gajenju artičoke

Artičoka se razmnožava vegetativno, zelenim reznicama i reznicama rizoma sa spavajućim pupoljcima, a ukoliko se ne sade direktno, mogu se razmnožiti i u rasadniku. Sade se na razmak 1,2 x 1,2 m, 7000-8000 biljaka po ha ili 2,3 x 0,6-0,8 m, odnosno 6200-9200 biljaka/ha. Sadi se u proleće u martu ili početkom aprila, ili u jesen posle prvih obilnih kiša.

Proizvodnja iz semena iziskuje đubrenje samo mineralnim đubrivima uz obavezno navodnjavanje, a seje se krajem leta i početkom jeseni na razmak 1-1,2 m i razmak u redu 50-40 cm planirajući 2 biljke/m2 i koristi se 4 kg semena/ha. Artičoka iziskuje negu koja se vrši mesec dana posle sadnje, kada se zasad plitko okopava, a u vegetativnoj fazi u jesen ili u proleće se odstranjuju suvišni izdanci pri čemu se ostavlja jedan najjači izdanak ili dva-tri ukoliko je usev slabiji.

Artičoku treba brati kada su joj cvasti još zatvorene, ručno ili odsecanjem makazama gde drška ne može biti duža od 10 cm, a ukoliko se bere za preradu, onda se glavice beru bez drške. Glavice se tokom zime razvijaju sporije, ali u proleće se beru sve do maja, kada treba 20-25 berbi, dok se kasni kultivari beru 5-6 puta od marta do maja. Pripremu za tržište treba obaviti pakovanjem u plitke gajbice u jedan red prekrivanjem perforiranom PE folijom. Čuvanje artičoke u hladnjačama obavlja se na temperaturi od 0 stepeni i više od 90% relativne vlage vazduha, pri čemu se mogu čuvati do 30 dana, ali ako se planira samo nekoliko dana skladištenja, onda su dovoljne temperature od 2-4 stepena Celzijusa.

Pročitaj i ...

zalivanje paradajza paradajz djubrenje tuta absoluta paradajz izbor paradajz kao

Paradajz voda – zalivanje uslov uspešne proizvodnje

Paradajz zavisi od navodnjavanja, pravilni zalivni turnusi obezbeđuju dobar rod.