Saturday 24.08.2019.
Najnovije vesti
Početna » ORGANSKA » Organski sektor poljoprivrede u Srbiji i zemljama EU

Organski sektor poljoprivrede u Srbiji i zemljama EU

Sve veći značaj dobija uzgoj voća, povrća i domaćih životinja na tržištu organski uzgojene hrane i organski sektor poljoprivrede Srbije pruža mogućnost velikog izvoza u zemlje EU.

Srbija je prošle godine imala uspešan izvoz u zemlje EU u vrednosti od 24,7 miliona evra. Pre samo 7 godina izvoz je bio samo 3,8 miliona evra. Podsticaji za organski način proizvodnje su ove godine vredni 108 miliona dinara – 8 miliona dinara za biljnu proizvodnju (11.400 dinara po hektaru) i 100 miliona dinara za stočarsku proizvodnju.

Na površini na nešto više od 15.600 hektara se odvija organska proizvodnja u Srbiji. Posle prvog uzleta interesovanja proizvođača sada je smanjena površina u odnosu na 2018. godinu. U Evropi se taj način proizvodnje održava na 15 miliona hektara, za 12 meseci 2018. površina za organski uzgoj je povećana za 1 milion hektara. Sve veća tražnja na tržištu, visoki podsticaji države su privoleli mnoge da se upuste u ovaj način proizvodnje. Pojedinci od države u EU dobijaju od 400 do 800 evra po hektaru, u zavisnosti od vrste proizvodnje. Vrednost proizvoda iz organske poljoprivrede na tržištu EU je više od 37 milijardi evra (Nemačka 9,5 milijardi evra, Francuska 6,7 milijardi evra…).

Organski uzgojena, više vitamina, minerala – zdravlje na usta ulazi

Austrija na 25% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta ima organsku proizvodnju. U Danskoj 10% tržišta voća, povrća, mleka i prerađevina od tih proizvoda je organski uzgajano. U gradu Kopenhagenu 90% hrane koja se servira deci u državnim školama, vrtićima je organski uzgajana! Dobar putokaz za naše zvaničnike u opštinama. Manje automobila i bogate reprezentacije, više organski uzgajanog voća, povrća, mesa i mleka na trpezi naših najmlađih. Veća potrošnja izaziva veću proizvodnju i veće interesovanje za uzgoj – veća proizvodnja snižava cene u trgovini.

Organski sektor poljoprivrede

Srbija je načinila korak bliže da država više podstakne proizvođače, ali oni kažu da je njima najveći problem plasman proizvoda. Pojedini gradovi (Beograd, Novi Sad) imaju posebne dane u nedelji i mesta na pijacama, posebne police u marketima, ali slabija informisanost građana i cena proizvoda umanjuju efekat te dobre namere.

Rešenje je da se više pažnje i pomoći proizvođačima usmeri na promociju proizvoda i značaja konzumiranja hrane sa više dobrih nutritijenata, subvencionisanje sertifikacije, podsticaji za izvoz, odrediti smernice da naši najmlađi dobiju više od 80% obroka u školama, vrtićima iz organskog načina uzgoja (to podstaći konkretnim finansijskim sredstvima iz budžeta Republike, pokrajine, grada, opštine…).

Pročitaj i ...

krompir siliranje STOČNI KELJ kalijum manjak jalovost trave kao lekovi zimska ishrana tov junadi konkurs za opremanje kalcijum trave bolesti papaka goveda stočna so

Silaža kao rešenje za savremenu proizvodnju

Silaža je zahvalna za tov i može Vam smanjiti troškove tova i povećati neto zaradu.