Saturday 20.04.2019.
Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Blatina sorta za odlična vina, rodi 10-14 tona/ha

Blatina sorta za odlična vina, rodi 10-14 tona/ha

Blatina sorta za odlična vina – Pored domaćih vina, svetskih čuvenih sorti možda je blatina izazov za Vas? Turisti žele da probaju vina koja odražavaju podneblje na kojem se grožđe rađa. Kvalitet vina će biti na ponos vinogradara i neće ostaviti ravnodušne one koji ga probaju.

Sorta potiče iz Bosne i Hercegovine, gde se smatra kvalitet vina koji se dobija od blatine se može smatrati autohtonom sortom. Gaji se u dolini Neretve u okolini Mostara, u Hrvatskoj (Dalmacija), manje u Makedoniji i sporadično u Crnoj Gori i Srbiji.

Sreće se pod sinonimima: Blatina mala, Blatina velika, Blatina Hercegovačka i dr. Čokot je jake vegetativne snage, vrlo bujan.

Cvet je funkcionalno ženski (autosterilan) i sorta se mora saditi sa drugim sortama koji su dobri oprašivači: Merlo, Game, Alikant Buše, Trnjak i dr. Dobra oplodnja je osigurana samo u optimalnim uslovima za oplodnju.

Ovo je veliki nedostatak sorte i poslednjih dvadesetak godina se intenzivno radi na njegovom otklanjanju. Očekuje se nova Blatina dobijena ukrštanjem Blatine i Vranca sa samooplodnim cvetom, dobrom i redovnom oplodnjom.

Grozd Blatine pri normalnoj oplodnji je krupan, rastresit do srednje zbijen, mase do 300 g. Pri lošoj oplodnji grozdovi su rehuljavi.

Blatina sazreva kasno u III epohi zrenja.

Koeficijent rodnosti je visok 1,4 – 2 . Uz dobru oplodnju i krupne grozdove može da da prinos od 10.000 kg pa i do 14.000 kg/ha, što je svrstava u srednje prinosne do prinosne sorte. U suprotnom uz lošu oplodnju, prinosi mogu biti veoma niski ili potpuno izostati. Ako ne bi došlo do oplodnje (tome često može biti uzrok kiša za vreme oplodnje), i Blatina neda plodove za tu godinu proizvođači je nazivaju i praznobačva.

Sortu treba gajiti u špalirima i mešovito rezati na kratke kondire i lukove na 6 – 8 okaca. Treba voditi računa o kontrolisanom opterećenju okcima i prinosima, u cilju dobijanja željenog kvaliteta grožđa.

Najbolji rezultati se postižu na ako se gaji na toplim, umereno plodnim i rastresitim zemljištima i na odgovarajućim položajima.

Osetljiva je prema gljivičnim oboljenjima.

Svrstava se u sorte male otpornosti prema zimskim mrazevima. Okca izmrzavaju na -14 do -16C.

Ima dobru kompatibilnost sa važnijim loznim podlogama: Belandieri x Riparia, Kober 5BB, Teleki 8B, SO – 4, Richter 99, Paulsen 1103 i dr.

Blatina sorta za odlična vina

Šira sadrži 20 – 24% šećera i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Šira je bezbojna, prijatnog mirisa i ukusa. Randman soka je 55 – 65%.

Blatina daje visokokvalitetna i vrhunska crvena vina proizvedena od istoimene sorte grožđa uz dodatak 15% sorti oprašivača.

To je jako, suvo crveno vino sa 12 – 14% alkohola i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Vino je tamno rubin crvene boje, harmonično, osvežavajuće, pitko i sa karakterističnim sortnim mirisom i ukusom. Za vino je dobro da odleži u drvenim bačvama nekoliko godina, do pet, i pri tom mu se povećava kvalitet.

Preporučuje se uz jela od mesa, posebno uz pečenja, riblje paprikaše i goveđi pršut. Pije se polako, čisto, rashlađeno na 18oC.

Sorta nije zvanično rejonirana i preporučena za vinogirja u našoj zemlji.

Radmila Koprivica dipl. ing.

Pročitaj i ...

defolijacija vinove loza mikrobioloska bojadiser sorta PEPELJASTI GROŽDJANI POSEBNE sorte

Bojadiser sorta bogata antocijanima

Crvena vina plene svojom bojom, za to služe bojadiser sorta koja je bogata antocijanima.