Najnovije vesti
Početna » Agroekonomija » Ratari protiv Ministarstva poljoprivrede, stočari takođe

Ratari protiv Ministarstva poljoprivrede, stočari takođe

Ako ste pomislili da je ovo bilo u Srbiji prevarili ste se, ratari protiv Ministarstva poljoprivrede i Vlade, ali u Francuskoj na očigledan način poručili su šta misle jer su istovarili balegu ispred brojnih sedišta političke partije predsednika Makrona, širom Francuske (njegova partija je najjači član vladajuće strukture u Francuskoj). Povod je bio odobravanje sporazuma sa Kanadom (CETA) jer poljoprivrednici smatraju da on negativno utiče na njih i njihovu ekonomsku poziciju na domaćem tržištu.

Očigledno cene svoj rad, rezultate svoga rada i ne žele da se on potcenjuje, pa makar to činila i Vlada. Francuska je najveća poljoprivredna zemlja unutar EU. Ostvaruje preko 18% od ukupne poljoprivredne proizvodnje EU. Uzgoj goveda čini 22% od ukupnog broja goveda u čitavoj EU zajednici.

Ratari protiv Ministarstva

Kako je kod nas? Srbija beleži prosečni godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 0,45% (za poslednjih 10 godina). Broj gazdinstava je relativno visok sa prosečno malim obradivim površinama. Podsticaji su izuzetno mali i ne ispunjavaju svoju svrhu (4.000 dinara po hektaru).

Slovenija može da pruži svoje dobro iskustvo jer sa 600.000 hektara (od toga 60% su pašnjaci), ostvaruje vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje od 2,3 milijarde evra (Srbija ostvaruje vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnja od oko 5 milijardi evra sa više od 4,3 miliona hektara).

Subvencije poljoprivrednicima u Sloveniji su do 450 evra po hektaru. Da li se može poljoprivreda razvijati bez većih ulaganja – NE. Znam, mi nismo toliko bogati, ali davanja za stadione su ekonomski opravdani? Koliko će država izdvojiti za to? Stručnjaci kažu da izgradnja novog stadiona košta 1.500 evra po jednom sedištu – sami izračunajte koliko će ih biti – 60.000, 100.000, 160.000…? Najavljena je izgradnja 6 novih stadiona.

U poslednjih 19 godina pad godišnje poljoprivredne proizvodnje veći od 5% bio je zabeležen šest puta, dok je pad veći od 10% zabeležen čak tri puta. Loša agrarna politika i klimatske promene su razlog. Učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije je 6-7% što je duplo više nego u zemljama istočne Evrope i čak četiri puta viši od zemalja, starih članova, EU. Neminovno je da će se taj procenat smanjivati u Srbiji, ali kako će teći proces gašenja mnogih gazdinstava je pravo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede.

Nije dobitna kombinacija da oni koji ne mogu da ekonomski isplativo se bave poljoprivredom postanu radnici “šrafciger” industrije. Pravi dobitak je da se obuče i opreme za preradu proizvoda i da im se obezbedi finansije za ruralni razvoj, turizam. Bilo bi interesantno napraviti izveštaj o ulaganjima koje je država dala mladim poljoprivrednicima, zadrugama i njihovoj isplativosti. Koliki procenat njih uspešno nastavi dalji razvoj kada pare potroše na kupovinu plastenika, sistema za navodnjavanje, opreme za preradu plodova … Da li im je pružena pomoć i u plasmanu robe na tržište (ekonomski savetnici, logistika opštine, poreske olakšice…). Treba pomoći razvoj, ali uz dobru ekonomsku računicu i opravdanosti ulaganja.

Samo vertikalno povezivanje proizvodnje, prerade i prodaje daje rezultate. Tako je organizovana poljoprivreda Danske, Holandije, Italije… Kooperative koje kontrolišu lanac proizvodnje i prodaje, zapošljavaju stručnjake (ekonomiste, tehnologe, marketing stručnjake ali i ih otpuštaju kada rezultata nema).

To daje ekonomski isplative rezultate, a ne najave naših ministara o mogućem izvozu jabuka u Indiju, pšenice u Egipat, svinja i pilećih nogica u Kinu i na prvom stepeniku se poklekne. Ko se seća najavljenih 400 miliona evra koje će uložiti Tennis? Posle prvog uspeha nastavka nema. Neki izvozni uspesi su u najavi, ali da li će se i ostvariti? Izvoz svinja u Kinu, a dolaze nam državne inspekcije iz Kine u novembru 2019. godine?! Kada će krenuti izvoz??? Priča se kao da drugi takođe ne nastupaju na tim tržištima i ne čine sve da ih osvoje.

Rusija i Ukrajina – izvoz pšenica za Egipat, Danska, Holandija – izvoz svinjetine u Kinu, Italija – izvoz jabuka za Indiju (Italija već tamo zajednički sadi voćnjake sa kreditima koja im daje država Italija). Sve te zemlje imaju strategiju za izvoznu politiku i finansije za to. Naš izvoz jabuka u Rusiju je opomena za sve – svi žele da izvoze, ali moraju poštovati zahteve kupca, nema “vrdanja”, zamena proizvoda – kada kupac jednom ode verovatno se neće lako vratiti na naše tržište.

Gde smo tu mi? Dobijamo papirna odobrenja za izvoz, ali ne izdržimo do kraja posla. Ostavimo proizvođače da se sami snalaze (primer sa izvozom tovnih junadi za Tursku – prvi kontigent izvežen, sada već 3 meseca proizvođači mole, preklinju da im otkupe junad pristigla na prodaju, klanice ćute ili nude cenu ispod cene koštanja. Šta radi država preko Robnih rezervi – ponudi razmenu za kukuruz po paritetu koji nije isplativ za tovljače, traži hipoteku za isporučen kukuruz, a junad ih ne interesuju – ili će ih tražiti kada ih tovljači neće imati. Naravno javni poziv je propao, skladištari se raduju, naplatiće i dalje što “čuvaju” kukuruz u svojim skladištima, tovljači ne znaju šta će sa svojim gubitkom (po farmi je od 6 – 12.000 evra), a država čeka da Turska počne ponovo da kupuje.
Malo neozbiljno, zar ne?

Sada se radujemo što je cena junadi u Hrvatskoj 2,4 evra za kilogram?! Šta to nama znači, da ih prodamo u EU? U Rumuniji je 2,5 evra za kilogram, pa šta to nama znači. Ponudiće domaći klaničari 2,4 evra za kilogram? Ko još u to veruje.

Petar Jovičić

Pročitaj i ...

afrička kuga svinja

Afrička kuga svinja stigla u Srbiju ili …

Susedne zemlje beleže više od 1.200 žarišta afričke kuge svinja, Banat je najbliži.