Najnovije vesti
Početna » Agroekonomija » Porez u poljoprivredi, kako se obračunava?

Porez u poljoprivredi, kako se obračunava?

Često se poljoprivrednici ne “snalaze” sa obračunom poreza na dodanu vrednost i zato pročitajte – porez u poljoprivredi i način obračuna i plaćanja, kao gazdinstvo ili kao preduzetnik.

Primena poreza na dodatu vrednost u poljoprivredi – savetuje Vas
Saša Stamenković, dipl. inž. agroekonomije

Iako je prošlo 14 godina od uvođenja Poreza da dodatu vrednost poljoprivredni proizvođači su još uvek u dilemi kako ovaj sistem funkcioniše.

Naplata poreza je od vitalnog značaja za opstanak i normalno funkcionisanju države s obzirom na to da javna dobra i zajedničke potrebe, poput obrazovanja, zdravstva, vojske i policije direktno od nje zavise.

PDV je najkorišćeniji sistem u svetu, smatra se da je pravedniji i efikasniji, pre svega zbog eliminacije mogućnosti prevaljivanja poreza na finalnog potrošača i maloprodaju, što predstavlja ozbiljan izazov funkcionisanju fiskalnog sistema države i njenoj borbi protiv utaje poreza i sive ekonomije.

Neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama za poreskog obveznika ogleda se u mogućnosti odbitka takozvanog „prethodnog poreza“ iskazanog u primljenim računima.

PDV spada u kategoriju poreza na potrošnju, obračunava se i plaća u svim fazama proizvodnog ciklusa, prometa i uvoza robe, pa sve do krajnje potrošnje, ali tako da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja se u njoj stvara.

Porez u poljoprivredi

Dodata vrednost je dobit, odnosno profit koji proizvođač, pružalac usluga ili trgovac ostvaruje menjajući i oblikujući sirovine i druge inpute pomoću svog znanja i umeća, ali u periodu pre prodaje tog proizvoda ili izvršene usluge.

Kako sistem poreza na dodatu vrednost funkcioniše najbolje je shvatiti kroz proizvodnju brašna. U slučaju da se brašno koristi u domaćinstvu, njegovom kupovinom u prodavnici je već plaćen, odnosno obračunat PDV. Ako se sa druge strane, brašno koristi u pekari kao repromaterijal za pečenje hleba, porez za isporučeno brašno koji je iskazan u računu dobavljača, pekara ne plaća, odnosno odbija kao „prethodni porez“. Porez dakle plaća samo za fazu mešenja, oblikovanja, odnosno pečenja hleba.

Porez na dodatu vrednost kao nov sistem primenjuje se u našoj zemlji od 1. januara 2005. godine. Do tada je primenjivan sistem poreza na promet proizvoda i usluga.

PDV je inače kompatibilan sa sistemom u Evropskoj uniji što je u skladu sa tekućom ekonomskom politikom Republike Srbije.

Od 1. oktobra 2012. godine opšta poreska stopa je sa 18 odsto povećana na 20. Poljoprivreda kao strateška grana u proizvodnji hrane ima poseban tretman.

To se pre svega ogleda u visini poreske stope koja je daleko manja nego ostalih proizvodnih ciklusa. U agraru za isporučena dobra ili pružene usluge od strane poljoprivrednih proizvođača, PDV se obračunava prilikom isplate naknade za primljene poljoprivredne ili šumske proizvode ili usluge, tako što se na vrednost tih dobara dodaje poreska nadoknada od 8%. Poljoprivrednik je dužan i da izda priznanicu.

Kupac će tako plaćeni PDV odbiti po sistemu „prethodnog poreza“ u onom periodu kada je izvršio isplatu, ali samo u slučaju isplate u gotovini ili uplatom na tekući ili štedni račun.

Poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost izbora za uključivanje u sistem PDV-a pod uslovom da su u prethodnih 12 meseci ostvarivali ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda ili usluga u iznosu većem od 8 miliona dinara. Tada podnose evidencionu prijavu najkasnije do 15. Januara nadležnom poreskom organu na području gde imaju prebivalište.

Nakon uključenja, proizvođač ima obavezu plaćanja poreza najmanje dve kalendarske godine u ovom sistemu. Posle toga ima mogućnost izlaska iz sistema kada može podneti zahtev za prestanak obaveze plaćanja.

Kada poljoprivrednik uđe u sistem PDV-a, tada gubi status obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, a dobija status obveznika na prihode od samostalnih delatnosti.

Tada nema pravo na PDV nadoknadu za isporučene proizvode, koju mu kupac isplaćuje, već dobija obavezu izdavanja računa o izvršenom prometu dobara i usluga. Obavezan je da vodi evidenciju u skladu sa zakonom, obračunava, plaća PDV od 10 odsto i podnosi poreske prijave. Kada se nalazi u sistemu poljoprivrednik ima pravo na odbitak „prethodnog poreza“.

Porez na dodatu vrednost se primenjuje u Francuskoj od 1954. godine nakon što ga je osmislio francuski ekonomista i direktor poreske službe Moris Lore. Prvih godina primenjivan je u velikim kompanijama, ali je vremenom postao opšte prihvaćen sistem obračunavanja poreza.

Pročitaj i ...

degradacija zemljišta vojvodina pustinja

Vojvodina pustinja za 50 godina, da li je to naša budućnost?

Navodnjavanje može dovesti do zaslanjivanja zemljišta. Humus je "zlatni" deo zemljišta. Kako ga sačuvati?