Tuesday, 22 May, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Zimski način prehrane krava – silaža, seno, leguminoze

Zimski način prehrane krava – silaža, seno, leguminoze

zimska ishranaZimski na?in prehrane krava –  Prehrana krava muzara u zimskom period treba biti zasnovana na korištenju suvih i so?nih kabastih hraniva. Neprikladna prehrana naro?ito visokomle?nih grla može dovesti do manje proizvodnje po grlu nego kod ekstenzivnih rasa. Na taj na?in može do?i do narušavanja njihovog zdravlja.

 Osnovno kabasto hranivo u zimskom razdoblju ja silaža od cele biljke kukuruza. Kao dopuna kabastoj hrani se koriste se razli?ita sena trava i leguminoza.  Najvažnije kabasto hranivo koje se koristi u zimskom razdoblju za prehranu muznih krava je silaža cele biljke kukuruza. Nije uvek lako osigurati kvalitetnu silažu kao u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike. suša u odre?enim fazama razvoja kukuruza dovodi do toga da bude manje klipova u odnosu na ukupnu masu biljke.  Na vreme ubrana, u razdoblju prelaska iz mle?ne u voštanu fazu zrelosti i dobro spremljena silaža s visokim udelom zrna ( od 35 do 40%) sadrži 30 do 35% suve materije. Ovakva silaža je ugljeno hidratno hranivo bogato u energiji, a siromašno u proteinima. Stepen kiselosti ph jedan od najboljih kriterijuma za ocenu kvaliteta. U dobro spremljenoj silaži ph se kre?e izme?u 3,5- 4,2. Ako ph iznad 5,0 zna?i da silaža nije dovoljno kisela, odnosno da nije dovoljno prevrela, me?utim, ako je ph oko 2,0 onda je prekisela. odnos ispoljenih kiselina tako?er ukazuje na njen kvalitet.

Zimski na?in prehrane krava – silaža, seno, leguminoze

Mle?na kiselina je bez mirisa. Oštar miris je pokazatelj ve?e koli?ine sir?etne kiseline. Ve?e koli?ine ove kiseline dovode do smanjenog konzumiranja silaže. Kiselkast, neugodan miris je znak viška buterne kiseline. Buterna kiselina u silaži uglavnom nastaje u naknadnom vrenju usled nepažljivog spravljanja silaže, kao i prisutnosti zemlje u siliranoj masi. Ako ova kiselina prisutna u velikim koli?inama, siguran je pokazatelj lošeg konzerviranja i nestabilnosti silirane mase.

 Silažu je najbolje koristiti u kontinuitetu cele godine, da bi se izbegao stres pri prelasku s jednog na drugi režim prehrane. nedostatak hranjivih materija u silaži se nadokna?uje uvo?enjem koncentro-vanih hraniva.

 Osim silaže od suvih kabastih hraniva najzastupljenija su razli?ita sena trava I leguminoza. Njihovo korištenje zadovoljava minimum fizioloških potreba kao i normalnu funkciju probavnih organa. Kvaliteta sena zavisi o više faktora I jako je promenljiv. Jedan od zna?ajnijih faktora je vreme kosidbe, koje može biti obavljeno prerano ili prekasno. Odstupanje od pravovremene košnje kao i nepovoljni vremenski uslovi doprinose velikim gubicima njihovog najvrednijeg dela.

Seno višegodišnjih leguminoza odlikuje se visokim sadržajem proteina, mineralnih materija, vita-mina i drugih korisnih sastojaka. Livadsko seno je siromašnije sadežajem mineralnih marerija. Da bi ovo hranivo bilo kvalitetnije treba strogo voditi ra?una da se kosi u po?etku cvetanja i osuši bez ve?ih gubitaka.

 Pored silaže i sena trava i leguminoza, koriste se i suhi rezanci še?erne repe, koji predstavljaju ugljenohidrartno hranivo, siromašno proteinima (oko 8%), sa sadržajem sirove celuloze oko 18%, zadovoljavaju?im sadržajem mineralnih materija. Mogu se koristiti u svežem stanju, silirani ili suvi. kod krava muzara treba paziti na koli?ine, jer može dovesti do pove?ane kiselosti I pogoršanja kvaliteta mleka. Suve repine rezance pre upotrebe treba nakvasiti sa 2-3 puta ve?im koli?inama vode i ostaviti preko no?i da nabubre.

Ovako nakvašeni se mešaju s drugom hranom. Ugodnog su ukusa i mirisa pa ih stoka rado jede. Kravama se daju u malim koli?inama 3-4 kg dnevno radi postizanja bolje produkcije mleka.

PSSS ?a?ak,

Ljiljana ?ur?i? inž.sto?arstva