Wednesday, 20 March, 2019
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Zima voćnjaci takođe trebaju zaštitu i negu

Zima voćnjaci takođe trebaju zaštitu i negu

Zima voćnjaci  – Tokom mirovanja voćaka treba obilaziti plantaže i preduprediti štetočine da napadnu mlade lastare i cvetove u proleće. Pod korom stabala, u neobranim plodovima, opalom lišću se nalaze štetočine koje će se aktivirati sa prvim toplim periodima u proleće. U slučaju jakih zima i divlje životinje rado se hrane mladicama, pupoljcima voćaka.

Savete za pravilnu primenu zaštite voćnjaka tokom zime predstavlja Vam  Mica Stajić,Dipl. inž.poljoprivrede.

RADOVI U VIŠEGODIŠNJIM ZASADIMA U MIROVANJU VEGETACIJEete kako 

 Zaštita voćaka od prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina ne vrši se samo pesticidima već je neophodno I mehaničko čišćenje. Odbrana voćaka od biljnih bolesti i štetočina sredstvima za zaštitu bilja nije uvek dovoljna. Mehaničko čišćenje stable je važna dodatna mera koju treba redovno izvoditi u zimskom periodu.

 Suvi delovi grane i stabla su glavna skloništa štetočina u toku zime. Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti suve grane, legla štetočina treba pažljivo pokupiti i sa skinutom korom izneti iz voćnjaka i spaliti.  Ako je voćnjak prethodne godine bio napadnut pepelnicom, monilijom ili bakterioznom plamenjačom potrebno je zaražene delove  orezati, mumificirane plodove sakupiti odstraniti iz voćnjaka i spaliti.

Posebnu pažnju posvetiti jabučastom voću na prisustvo bakteriozne plamenjače, onda sve zahvaćene grane i grančice treba orezati i zahvatiti 15 cm na jednogodišnjim i  dvogodišnjim granama, odnosno 50 cm živog dela kada je bakterija prisutna na debljim granama uz obaveznu dezinfekciju alata i preseka. Otvore nastale nakon preseka premazati kalemarskim voskom ili rastvorom bakarnih preparata, dezinfekciju alata vršiti 96 % alkoholom ili varikinom ili rastvorom bakarnih preparata ili opaljivanjem. Odstranjene delove izneti iz voćnjaka i spaliti.

 Veliki broj biljnih bolesti prezimljava u opalom lišću te je takođe potrebno i to lišće ili izneti iz voćnjaka i vinograda ili zaorati ili tretirati 5 % rastvorom uree posebno kada je u pitanju parazit Venturia ineaqualis.

Zima voćnjaci  zaštita

 U zasadima breskve Taphrina deformans je najčešća i najopasnija bolest koja se razvija na mladom lišću, mladarima, cvetu i plodu breskve.  Parazit u toku vegetacije izaziva direktne i indirektne štete na stablu breskve. Direktne štete se manifestuju kovrdžanjem lišća, koje dobija crvenkastu boju i dolazi do njegovog prevremenog opadanja. Potom breskva ponovo počinje da stvara lisnu masu (dolazi do retrovegetacije), čime se stablo breskve iznuruje i tako voćka nepripremljena u punoj vegetaciji, ulazi u zimski period kada i manji mraz može prouzrokovati njeno izmrzavanje (indirektne štete).

 Neophodno je stoga u ovom periodu uraditi dezinfekciju svih višegodišnjih zasada i sprati sve prezimljavajuće organe parazitnih bolesti. Za ovo tretiranje koristiti p r e p a r a t e n a b a z i b a k r a :

 Pre tretiranja ukloniti sve, mumificirane plodove ako to nije uraĎeno ranije, polomljene i suve grane. Kada je stablo pripremljeno okupati ga jednim od navedenih preparata. Tretiranje treba izvesti po mirnom i suvom vremenu na temperaturi vazduha iznad 10 °C.

 Posebnu pažnju treba obratiti na s taklokrilce i prstenare koji prezimljavaju u zaraženom lastaru tako da je neophodno odstraniti I spaliti lastare, ako nisu odstranjeni još u toku vegetacije kada je prisustvo štetočine primećeno, u period mirovanja vegetacije.

  1. Malinin prstenar
  2. Štitaste vaši
  3. Monilija
  4.  Pepelnica vinove loze

 Jedna veoma značajna preventivna mera, u voćnjacima a posebno u zasadima voća koje kreće rano je I krečenje stabala. Krečenje stabala je mera koja usporava kretanje sokova sa povećanjem temperature, sprečava pucanje kore i odbija pojedinu divljač koja može oštetiti koru. Krečna čorba se priprema od 0,5 kg. kreča, 0,25 kg sumpora, 0,5 kg kuhinjske soli i vode po potrebi do potrebne gustine da prilikom premazivanja ne spada sa stabla. Nanosi se na debla i donji delo ramenih grana.

 Svake godine u zimskom periodu, a posebno kada su jače zime, zbog dubokog snega i nedostatka hrane, mlade voćke u voćnjaku, zatim sadnice voćaka i šumskog drveća u rasadnicima izložene su napadu zečeva, srna i ostale divljači. Zečevi najčešće glođu koru mladih voćaka I drugog drveća, već rano u jesen, nakon opadanja lišća, a naročito nakon što padne sneg i nestane druge hrane. Visoka divljač, srne i jeleni grizu mlade grančice i hrane se njima.

Tako da u ovoj godini pre početka padanja snega posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti voćaka od zečeva I ostale divljači da se ne bi ponovoila situacija koja se je javila u januaru I da bi se izbegle štete.

Oštećenja od zečeva

pre sadnje sadnja voćnjaka ipard stubaste jabuke zaštita voćnjaka jesenja sadnja savetovanje novi sad đubrenje mladih zasada mladi voćnjaci Mlade voćke i sadnice voćaka I šumskog drveća mogu se zaštititi od napada divljači mehanički na sledeći način:

Postavljanjem ograde od žičanog pletiva (ova mera je dosta skupa pa se retko primenjuje) ili omotavanjem pojedinih stabala (slamom, kukuruzovinom, plastičnom folijom, natron papirom i drugim otpadnim materijalom za uvijanje). Zaštita voćaka na ovaj način se izbegava jer proctor izmeĎu stabla i materijala za uvijanje može da posluži za prezimljavanje pojedinih štetnih organizama.

 Mlade voćke i sadnice voćaka I šumskog drveća od napada divljači mogu se takoĎe zaštititi i hemijskim putem (postoje repelentna sredstva koja se koriste za odbijanje divljači) I to:

 – prskanjem

 – premazivanjem

 Premazivanje stabala ili prskanje odreĎenim hemijskim sredstvima ima zadatak da deluje repelentno – odbijajuće. Danas se koriste materije na bazi karbolineuma u koncentraciji 10 % i na bazi sumpora , kao s u mp o r n o ma s l o i s u mp o r n o  bazna emulzija. Sumpormo maslo predstavlja smešu 900 grama lanenog ulja i 100 grama sumpornog cveta. Na bazi kreča postoji krečno uljna emulzija i ona se sastoji iz 2 dela kreča u prahu i 1 dela lanenog ulja.  U nekim zemljama preporučuje se primena katrana, asfaltna emulzija, karbonat bakra i dr.

 Uspešnu zaštitu mladih voćaka I šumskog drveća pruža preparat, repelent, CUNITEX, koji odbija divljač, a ne ubija je. Ovaj preparat se koristi u količini 300 – 400 gr. na 1 litar vode i služi za premazivanje. Vreme primene preparata je u jesen, nakon opadanja lišća, a svakako pre nego što padne sneg. Premazivanje stabala treba vršiti po lepom i suvom vremenu, kako bi se sredstvo na biljci osušilo i ostalo u dovoljnoj količini.

Nakon premazivanja stabala poželjno je da ne padne kiša oko 5 sati. Aktivna materija preparata (TIRAM) spada u grupu nesistemičnih (ne prodire kroz biljku), kontaktnih materija (deluje samo gde se nanese na biljku), tako da ukoliko padne jaka kiša ili premazivanje nije kvalitetno obavljeno iz bilo kog razloga potrebno je ponovo premazati. Ako nema kiše onda tek nakon tri nedelje ponoviti premazivanje voćaka.

 Obično se mlade voćke zaštićuju do jednog metra visine, ali u područjima gde padaju duboki snegovi, premazivanje može biti i više od 1 metra visine, u tom slučaju treba premazati i najniže grane.

 Mlade voćke takođe mogu i da se isprskaju, prskaju se veći zasadi, nakon opadanja lišća u poznu jesen ili ranu zimu. Za prskanje se koristi preparat KUNILENT R – 17 u koncentraciji 5 – 10 %. Prskanje se izvodi na temperaturi iznad 10 °C . Po mirnom i tihom vremenou i bez padavina. Ovako nanet preparat odbija divljač čak do 80 dana.

 Mica Stajić

Dipl. inž.poljoprivrede

smer – zaštita bilja i prehrambenih proizvoda

foto pixabay.com

Zima voćnjaci