Friday, 24 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Gajenje domaćih životinja na farmi ..?

Gajenje domaćih životinja na farmi ..?

pravilnaGajenje doma?ih životinja na velikim farmama industrijskog tipa danas predstavlja najve?u oblast na svetu u kojoj postoji zabrinutost zbog problema u smislu dobrobiti životinja. Milijarde doma?ih životinja širom sveta gaje se iza zatvorenih vrata velikih farmi. One se stavljaju u kaveze, zbijaju i zatvaraju, teraju da izuzetno brzo rastu i iscrpljuju do granica fizi?ke izdržljivosti u jurnjavi za više mesa, mleka i jaja. Do brzog uspona sistema velikih farmi industrijskog tipa u SAD i Evropi došlo je u drugoj polovini prošlog veka. Ove sisteme karakteriše veliki broj doma?ih životinja koje se zatvaraju u kaveze ili boksove i zbijaju u staje (obi?no) bez prozora. Ovaj pristup se opisuje uz pomo? ?etiri klasi?ne metode uzgajanja životinja na velikim farmama: boksovi za telad, odeljci i kavezi sa vezivanjem za suprasne svinje, intenzivne farme brojlera i kavezne baterije za kokoške nosilje.

Ovi sistemi su i dalje široko rasprostranjeni u SAD.

Tri od ovih klasi?nih sistema iz šezdesetih godina 20. veka – boksovi za telad, odeljci za krma?e i kavezne baterije – predmet su dalekosežnih reformi u Evropskoj uniji (EU). Iako se reforma odnosi na Evropu, ovi sistemi se brzo šire u drugim delovima sveta, ?ak i u zemljama u razvoju. Potrošnja mesa u zemljama u razvoju je u stalnom porastu. Pritisak da se širom sveta proizvodi i prodaje jeftino meso dovodi do širenja intenzivne poljoprivrede u celom svetu. Ljudi i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju vode ra?una o koli?ini i poreklu mesa koje jedu i na taj na?in ne podržavaju gajenje životinja na velikim farmama.

 Gajenje životinja na velikim farmama industrijskog tipa nije samo loše po dobrobit životinja i njihovo zdravlje, ve? je i dokazano da ima štetan uticaj na brojne oblasti :

  • ·na životnu sredinu : stvaranje zaga?enja, velike koncentracije otpada i gasova staklene bašte

  • na genetsku raznovrsnost : usled selektivnog uzgoja produktivnih sorti

  • · na ljudsko zdravlje : pove?ava se rizik obolevanja lokalnih zajednica i otpornost na antibiotike

  • na pove?anje siromaštva : velike farme ostavljaju male uzgajiva?e životinja bez posla i stvaraju masovno nezaposleno siromašno stanovništvo, naro?ito u zemljama u razvoju

  • na bezbednost hrane : oslanjanjem na tehnologiju i ogromnim ulaganjima u hranu i vodu glad se ne smanjuje tako efikasno kao malom lokalnom proizvo- dnjom, a rizikuju se gubici stoke usled bolesti koje se šire “kolonijama” životinja koje se gaje na farmama.

  SVINJE

Suprasne svinje se u okviru sistema intenzivnog sto?arstva ?esto zatvaraju u niz malih, uskih boksova u toku ?itave bremenitosti koja traje šest nedelja; poznati su kao odeljci za krma?e ili uklještenja za suprasne svinje. Odeljci za krma?e su toliko uski da krma?a ne može ?ak ni da se okrene. One se na nekim farmama vezuju uz pomo? teških lanaca. Time se onemogu?ava prirodno ponašanje ovih inteligentnih životinja, što dovodi do neprirodnog repetitivnog ponašanja kao što je grizenje rešetki. Nau?na istraživanja pokazuju da produženo zato?eništvo može uticati na zdravlje i izazvati šepavost, probleme sa urinarnim traktom, povrede stopala i slabost kostiju.

Odeljci za krma?e i za vezivanje su zabranjeni na Filipima, u Floridi i u EU (EU zabranjuje vezivanje od 2006. a odeljke od 2013).     Suprasne svinje se pre prašenja premeštaju u uklještenja za prašenje koji se koriste za fiksiranje krma?a, da bi se spre?ilo da prasi?i budu zgnje?eni. Njima se krma?a sputava, ali se prasi?ima omogu?ava slobodan pristup hrani. Uklještenjem za prašenje se suzbija jak instinkt krma?a da napravi gnezdo za svoje prasi?e. Studije ponašanja pokazuju da suprasne krma?e 24 sata pre prašenja više vole da imaju pristup slami za pravljenje gnezda nego pristup hrani.     Me?utim, postoje i drugi na?ini da se spre?i da prasi?i budu zgnje?eni. Problem je izazvan selekcijom rasa, što dovodi do ogromnih i trapavih krma?a. Neke rase nemaju ovaj problem, pa bi najtrajnije rešenje bila selekcija radi dobijanja krma?a sa dobrim maj?inskim osobinama. Me?utim, postoje alternativni sistemi ?ak i kod sadašnjih teških sorti, na primer prašenje na otvorenom u “kaveznom” sistemu držanja stoke.

Kada se prasi?i odvoje od majke sa oko mesec dana, ?esto se gaje u praznim oborima sa podovima od betona ili letava. Nedostatak prostirke prestavlja ozbiljan problem u smislu dobrobiti jer prostirka poput slame pruža prasi?ima fizi?ku i termi?ku udobnost, mogu?nost za žvakanje, rovanje i istraživanje, i hranljiva vlakna. Još jedan problem u vezi sa dobrobiti u intenzivnom gajenju svinja na farmama predstavlja praksa kidanja zuba i se?enje repova prasi?ima.

  BROJLERI

Brojleri su pili?i koji se gaje zbog mesa. Oni se u intenzivnim sistemima zbijaju u prazne kaveze. Selektivno se gaje da bi veoma brzo porasli i za samo pet do šest nedelja dostigli telesnu masu za klanje. Stopa njihovog rasta je tako ekstremna da mnogi pate od slabosti nogu i postaju osaka?eni jer im tela prebrzo rastu da bi noge mogle da ih drže. Pate i od oslabljene funkcije srca i plu?a, jer njihovi organi ne mogu da drže korak sa rastom tela. Kako rastu, po?inju da zauzimaju ?itav kavez. Zbijanjem se pticama ne pruža prilika za kretanje. Slabost nogu zna?i da ptice ?esto nisu u stanju da do?u do hrane i vode, pa zato umiru. Druge pate od osipa na grudima, rana na zglobovima i kožnih oboljenja, pošto sede na prostirci natopljenoj izmetom.

Pošto su brojleri dobijeni selekcijom radi brzog rasta, potrebno je da pojedu ogromne koli?ine hrane. Dozvoljava im se da jedu koliko ho?e, pa su mnogi skloni gojaznosti, problemima sa kostima i oslabljenoj funkcije srca ve? sa nekoliko nedelja života. To predstavlja problem proizvo?a?ima mati?nog zapata, jer te ptice treba držati dok ne dostignu polnu zrelost i budu u stanju da se razmnožavaju. Da bi se to postiglo, ovim priplodnim životinjama se daje prili?no redukovana hrana, oko ¼ do ½ onoga što bi “prirodno” pojeli. Zbog toga su hroni?no gladni, frustrirani i pod stresom.

 KOKOŠKE NOSILJE

Ve?ina kokošaka nosilja se intenzivno gaji u kaveznim baterijama u toku ?itavog njihovog produktivnog života. Po 90.000 (ili više) ptica se drži u jednoj hali, a kavezi se re?aju jedan na drugi u ?etiri do devet nivoa. U ovim malim ži?anim kavezima se drži veliki broj kokošaka, a svaka kokoška ima manje prostora nego što je površina ovog lista. Ptice u ovakvim uslovima ne mogu da rašire krila. Pate i od problema sa nogama i stopalima. Pošto se stalno ?ešu o ži?ane kaveze, u velikoj meri im otpada perje, dobijaju modrice ili im se oguli koža.    EU zabranjuje kavezne baterije od 2012.

Kokoška koja je sre?na može slobodno da traži hranu, da se kre?e, ?isti perje kljunom, kupa se u prašini, da se skloni na sedalo kad god se oseti ugroženom i napravi gnezdo u kojem ?e nositi jaja. To je onemogu?eno kokoškama koje se nalaze u sistemu kaveznih baterija.     Da bi se smanjile povrede koje su posledica preteranog kljucanja koje se javlja kada je sputanim kokoškama dosadno ili su frustrirane, prakti?no svim kokoškama nosiljama se odseca deo kljuna. Podsecanje kljuna je bolan postupak koji obuhvata se?enje kosti, hrskavice i mekog tkiva. Ovaj postupak je u potpunosti biti zabranjen u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1. januara 2011.     Još jedan ozbiljan problem u smislu dobrobiti jeste prisilno mitarenje. Kokoške u komercijalnim uslovima po?inju da nose manje jaja nakon jedne godine proizvodnje i po prirodi bi se mitarile jednom godišnje. Prisilno mitarenje, kada se kokoške izgladnjuju 18 dana, predstavlja šok za sistem ovih ptica i tera ih da neprirodno brzo odbacuju perje. Time se kokoške teraju da zapo?nu još jedan ciklus nošenja jaja, mnogo brže nego što bi do toga došlo prirodnim putem. Praksa prisilnog mitarenja je ve? zabranjena zakonom u Ujedinjenom Kraljevstvu i retko se praktikuje u Evropi. Me?utim, i dalje postoji u nekim delovima Azije i SAD.

  TOVNA GOVEDA

Tovilišta su prazni obori u kojima se životinje zbijaju i hrane neprirodnom hranom koja se sastoji od žitarica. Time se podsti?e brzo dobijanje na težini, ali se spre?ava normalno ponašanje prilikom ispaše, ishrane i preživanja, kao i normalna fiziološka funkcija creva. U oborima nema trave, a goveda stoje na nagomilanom blatu i izmetu, što dovodi do problema sa stopalima koji se pogoršavaju promenama u njihovoj fiziologiji. Zdravlje se u ovim pretrpanim i nehigijenskim uslovima održava jedino stalnim davanjem antibiotika koji spre?avaju širenje bolesti. Danas je uveliko prihva?en stav da ova redovna upotreba antibiotika kod doma?ih životinja predstavlja sve ve?i rizik po ljudsko zdravlje jer se podsti?e stvaranje bakterija otpornih na antibiotike kojima se mogu inficirati i ljudi i goveda.   

Rast se u mnogim zemljama poput SAD podsti?e i davanjem vešta?kih hormona. Oni zatim uti?u i na fiziologiju i na ponašanje životinja. Pošto je re? o polnim hormonima, oni verovatno doprinose da se javljaju problemi u socijalnom ponašanju. Ovi problemi po?inu mešanjem nesrodnih životinja, a pogoršavaju se zbog zbijanja neprirodno velikih grupa životinja istog uzrasta. Jedan od najgorih problema je “naskakanje”, kada neke neke životinje neprestano naska?u jedna na drugu, ponekad sve dok životinje na koje naska?u ne uginu ili ne polome nogu i moraju da se odstrane iz priploda.   Drugi problemi u smislu dobrobiti poti?u od uslova kojima su životinje izložene, kada nema zaklona od sunca ili kiše. Goveda u ekstremnim vremenskim prilikama u mnogim oblastima gde se nalaze tovilišta ozbiljno pate od stresa izazvanog toplotom ili od zbog ograni?enosti na stalno mokru zemlju. Blato i mulj u kojima stoje posle kišnih oluja toliko su duboki da goveda ne žele da legnu, pa pate i od uskra?ivanja odmora.     Prirodan životni vek goveda je od 20 do 25 godina. Me?utim, tovna goveda se obi?no odbijaju od sise u uzrastu od 6 do 10 meseci, žive od 3 do 5 meseci na otvorenom, 4 do 5 meseci se tove u tovilištu i kolju se  u uzrastu od 15 do 20 meseci.

  MLE?NE KRAVE

Mle?ne krave se selekcijom i neprirodnom ishranom žitaricama iscrpljuju do krajnjih granica fizi?ke izdržljivosti da proizvode velike koli?ine mleka, oko 10 puta više nego što bi to ?inile u normalnim uslovima. Krave se teraju na razmnožavanje u ranom uzrastu, a telad se oduzima ve? jedan dan nakon ro?enja. Mle?na krava pati zbog traume izazvane oduzimanjem teleta i ?esto danima mu?e. Zatim se muze oko osam meseci, nakon ?ega se ponovo oplo?uje. Ovaj ciklus se obi?no ponavlja dva ili tri puta pre nego što krava postane nezdrava ili “neekonomi?na”. Krava je u toj fazi fiziološki “iscrpljena” i nije više u stanju da drži korak sa “ekonomskom potražnjom”. Mle?na goveda se ?esto kolju u uzrastu od ?etiri do pet godina, uprkos životnom veku koji iznosi preko 20 godina.

Drugi problemi u vezi sa dobrobiti obuhvataju slede?e:

  • Selektivno uzgajanje u cilju dobijanja preterano velikih vimena, udruženo sa šepavoš?u zadnjih nogu

  • · Preterano hranjenje skrobnom, visokoproteinskom hranom što može izazvati probleme sa   varenjem i dovesti do bolne upale papaka pod nazivom “laminitis”

  • ·Loš smeštaj u pregra?enim štalama

  • ·Neprihvatljiv nivo mastitisa: bolne infekcije vimena

  • Velike stope šepavosti

savetodavac Zoran Kozlina

PSSS ŠABAC

Leave a Reply