Friday, 24 November, 2017
Najnovije vesti
Home » VIKEND U VOJVODINI » Zasavica biser Srema, čuvar netaknute prirode

Zasavica biser Srema, čuvar netaknute prirode

tasavica toranjZasavica biser Srema – U ?ast magaraca ve? godinama se, krajem aprila,   u Zasavici održava  neobi?na manifestacija – Dan magarica, na kojoj se, uz ostale sadržaje,  promovišu magare?i  gastronomski delikatesi – mleko i proizvodi od njega i magare?e meso, u ?ast kojeg se po dvadesetak  ekipa takmi?i  u spravljanju magare?ih paprikaša

ada neko pomene Francusku, prva ascijacija nije ‘’sitroen’’ ili ‘’pežo’’ nego konjak. Ili Švajcarsku, odmah posmislimo na satove i sireve. Belgiju – ?okoladu… A Srem – njegov prirodni rezervet ’’Zasavica’’ – magarac i  delikatesi od magare?ijeg mleka i mesa!

Ovaj sad ve? u Srbiji i šire poznat prirodni rezervat i turisti?ka destinacija koju godišnje poseti 30.000 posetilaca, svake poslednje subote u aprilu  organizuje manifestaciju Dan magaraca sa nizom prate?ih programa. Osim obilaska rezervata  /peške, ?amcima ili jašuci magarca/, prezentacije i prodaje magare?ijih proizvoda i takimi?enja u spremanju magare?ijeg paprikaša, organizuju se i  nau?ni skupovi o magarcima i još neki zabavni sadržaji.

      ’’Otkri?e’’ magarci

       Kada je pre petnaesetak godina Slobodan Simi?, diplomirani pravnik, upravnik Prirodnog rezervata bara „Zasavica“, išao po Srbiji i kupovao magarad, u Sremskoj Mitrovici su s njegovim poslom zbijali šale. Danas, kad je u „Zasavici“ proizveden i dimljeni sir od magare?eg mleka, i kada je Simi? saopštio da kilogram košta hiljadu evra, da je re? o vrhunskom specijalitetu, koji niko ne proizvodi na Balkanu, niko se više ne smeje i ne podruguje, jer su ljudi shvatili da iz ovog rezervata stižu samo iznena?enja i da nijedan posao do sada nije promašen.

       U torovima i štalama u rezervatu danas ima, pored ostale stoke izvornog porekla, i 170 magarica. Prve životinje je kupovao po Raškoj oblasti i Makedoniji po 150 evra.

     – Shvatio sam vrednost ovih životinja kada sam u Italiji, Holandiji i Francuskoj video da su sa?uvali 14 rasa, da o njima govore s poštovanjem, da od magare?eg mleka prave pomade za lice i sapun za ruke, da Belgijanci od magare?eg mleka prave liker. Onda sam se setio pri?a da se, ovde u Sremu, mlekom od magarice le?io magare?i kašalj, da su deca prezdravljala, a da smo mi našeg magarca odbacili kao glupu i lenju životinju, a kašalj nam sve ?eš?e prerasta u bronhitis i astmu, od kojih se naro?ito pati u Vojvodini – kazuje Simi? koji  energi?no odbija uverenje mnogih da su magarci glupe životinje:

      – Ta zabluda je proistekla iz njegove u principu dragocene osobine da kada se umori ili oseti neku opasnost stane i ne obazire se ni na šta. Konj ?e recimo po?i u provaliju i cr?i rade?i, magarac ?e stati pred provalijom ili se odmoriti od prevelikog zamora ne ugrožavaju?i svoje zdravlje. To je pametno, a ne glupo – tar ne? Ina?e je veoma jaka i izdržljiva životinja koju je lako hraniti,  pa je u pasivnim krajevima drže kao ekstremno korisnu i ekonomi?nu životinju!

         Magare?i delikatesi

          U Sremskoj Mitrovici ga  popularno zovu Ba?a, ?ovek  koji je prvo   po?eo uzgoj svinja rase mangulica, ve? zaboravljene „sremske rase“, ?ije meso i slanina nemaju štetnog holesterola, i sada prodaje meso, kobasice i kulen od mangulice tri-?etiri puta skuplje nego isti proizvod od tovljenih svinja. Lane je u saradnji sa stru?njacima proizveo pomadu za lice i sapun od mleka magarice. Sada je na redu dimljeni sir od mleka magarice, specijaliteyasavica restorant kakav niko ne proizvodi.

      – Balkanski magarac, koji je isti na ?itavom balkanskom poluostrvu, izuzetno je važna životinja, koja je u Vojvodini bila poznata po tome što je išla uz ov?arstvo koje smo imali pre 50 i više godina i koristio se za teške radove. Magarac je po?eo netragom da nestaje kako kod nas tako i u svetu, s obzirom na malu upotrebnu vrednost i promene koje su se desile u poljoprivrednoj proizvodnji i u životu. Interesantno je da na ?itavom Balkanskom poluostrvu niko nije napravio ni jedan rad iz oblasti veterine ili sto?arstva, a da je tema bio MAGARAC. Neverovatno je, ali istinito, da na tu životinju niko nije obratio pažnju, a magarac je životinja koja se može gotovo 100 posto  iskoristiti. Mi smo se, u Zasavici, zato potrudili da sakupimo što više znanja o ovoj plemenitoj životinji i da ga primenimo u praksi. Tako smo napravili farmu muznih magarica, sa ciljem da je baštinimo po onoj vrednosti koja je najve?a kod njih, a to je magare?e mleko.

      – Magare?e meso je nedovoljno poznato, pa prema tome i nedovoljno iskoriš?eno. Poznato je da su se samo u Vojvodini i ni u jednom drugom kraju naše zemlje, svojevremeno, za vreme svinjokolja, pravile kobasice i od magare?eg mesa, ali su se one uvek mešale sa svinjskim mesom. Razlog za to je što je magare?e meso potpuno nemasno i ako se ne zamasti sa svinjskim ono je tvrdo i ne može se jesti. Dobitnici smo zlatne medalje za kvalitet u konkurenciji “Doma?a šunka od mangulice” za 2011 godinu na Novosadskom sajmu i Turistikog cveta za  2014. godinu u kategoriji „Ure?enost turisti?kih ambijentalnih sredina“. Zato mi u Zasavici, pravimo magare?e kobasice sa maš?u od mangulica. Magare?e meso je ukusom sli?no tele?em, nije kiselo puput konjskog, mada magarci pripadaju porodici konja. Ljudi iz ovih krajeva nikada se nisu posebno interesovali za magare?e meso, jer niko nije držao farmu magaraca radi klanja. Niko nikada nije imao ni deset magaraca. Seljaci su imali stado ovaca i jednog magarca ili magaricu. Naša farma je prva prava farma na ovim prostorima sa 170 magarica i sa samo šest magarca. Trenutno muzemo oko 50 magarica, a ostale su u ?ekanju, u postmuznom periodu ili u periodu gestacije itd. Zato uvek govorimo o relativno maloj koli?ini mleka.  Zahvaljuju?i našim akcijama i manifestacijama u ?ijem središtu se nalazi magarac, danas ve? imamo poja?ano interesovanje za kupovinu magaraca, za držanje i kao doma?ih životinja pa ?ak i kao ku?nog ljubimca. Nadamo se, mi svi ovde okupljeni oko istog cilja, da ?e sve to doprineti oporavku ove, za ?oveka izuzetno korisne i vredne životinjske vrste.

       Magare?iji  mle?ni  delikatesi

zasavica maga         Magare?e mleko su stari narodi visoko cenili. Grci su ga smatrali odli?nim lekom, Rimljani luksuznim pi?em. Hipokrat ga je preporu?ivao za mnoge bolesti, naro?ito trovanja i rane. Ono ima revitalizuju?e dejstvo na ceo organizam. Veoma je efikasno protiv problema kože, za ja?anje imuno sistema, za oporavak i protiv hroni?nog umora. Magare?e mleko je po sastavu najsli?nije maj?inom. Ova ?injenica ima zna?aja za mnoge ljude, posebno novoro?en?ad, budu?i da ne izaziva alergije za razliku od kravljeg. Takodje sadrži šezdeset puta više vitamina C nego kravlje i budu?i da ima vitamina A,D I E i da je bogat izvor kalcijuma i fosfora ?ini ga zaista nutricionistickim zlatnim rudnikom. Mleko, tako?e sadrži imunoglobulin, protein koji oja?ava imuni sistem i ?ini ga savršenim picem za prevenciju borbe protiv virusnih i bakterioloških agresora. Preporu?uje se pacijentima pod hemoterapijom,kod plu?nih bolesti,asme,bronhitisa i suvog kašlja. Ja?a imuni sistem.

      – Magare?e mleko je najsli?nije maj?inom mleku. Ono sadrži samo 1 odsto mle?ne mast, sadrži antialergente, le?i bronhitis i astmu i pomaže ja?anju organizma te se koristi za oporavak rekonvalescenata. Magare?im mlekom uspešno se le?io i veliki kašalj (pertussis) poznatiji u narodu pod imenom „magare?i kašalj“. U istoriji, magare?e mleko je posebno cenjeno zbog  izuzetanih svojstava na kožu. Nije slu?ajno da su se egipatska kraljica Kleopatra, Napoleonova sestra Paulina, te austrijska princeza Elizabeta, poznatija kao Sissy, kupale u magare?em mleku, a mi smo na osnovu toga, u saradnji sa firmom Arbor, iz Sremske Mitrovice, napravili kreme i sapune. Otišli smo i korak dalje i ponudili dva proizvoda koja su jedinstvena u svetu: liker od magare?eg mleka i najskuplji sir na svetu, gde kilogram košta  oko 1000 evra. Cena se pravda time što je za jedan kilogram sira potrebno 25 litara mleka od magarica. Mleko od magarica je jedna dragocena te?nost u prirodi. Kada se magarica posle godinu i petnaest dana opuli i kada na svet donese malo pule, ono sisa samo dva meseca, a potom ?etiri meseca magaricino mleko delimo mi i pule. Tako da možemo da kažemo da od jedne magarice imamo 250 – 300 gr mleka na dan. Grubo re?eno, za dve godine jedna magarica može da da od 35 do 40 litara mleka, zavisno od mle?nosti, jer nisu ženke mle?no iste. Kod nas je cena 40 evra za litar mleka, a u Evropi je 100 evra. Nikad se termi?ki ne obra?uje, ve? kada se pomuze stavlja se u bo?ice od 200 do 500 grama i zamrzava. Odmrzava se samo u mlakoj vodi i tako se najbolje?uva – kaže Slobodan Simi?, direktor ‘’Zasavice’’.

yasavica sir                 Upravnik pokazuje  uzorak magare?eg sira od pola kilograma i objašnjava:

       – Sir smo, po magare?em mladuncu, nazvali „pule“ i bi?e, siguran sam, brend. Ovaj ekskluzivni sir ?emo proizvoditi po narudžbi, kilogram ?e koštati 1.000 evra. Do sada je najskuplji sir bio od mleka losa, on košta 500 evra, ali je tražen. Ovaj je bolji, vide?ete – kaže Simi?.

      Sir od mleka magarice nije preskup, kako Simi? kaže, jer za jedan kilogram sira treba 25 litara mleka, a ta koli?ina mleka može se od jedne magarice namusti za dve godine. Kada se završi dnevna muža na „Zasavici“ dobije se tek desetak  litara mleka.

           Repertoar onoga što se može napraviti od mleka magarica proširila je Tamara Vladisavljevi?, ina?e diplomirani inženjer prerade drveta iz Sremske Mitrovice. O lekovitosti magari?inog mleka slušala je još od svoje bake. Potom joj je otac, profesor fizike i hemije, potvrdio te pri?e, a ona, radoznala kakva je ve?, rešila je da ih i prakti?no, u laboratoriji „overi”, ne strahuju?i od toga što nema odgovaraju?e diplome.

     – Magari?ino mleko najsli?nije je maj?inom, ima jedva jedan procenat mle?ne masti i jedino životinjsko koje se deci može davati direktno, bez prethodnog razblaživanja. Lekovito je jer  sadrži u sebi alergene, ima jedan odsto mle?ne masti, sadrži 60 puta više vitamina Ce nego kravlje mleko, i zato se pije isklju?ivo sirovo, da kuvanjem ne bi izgubilo kvalitetne sastojke. Zdravo je i za oboljenja respiratornih organa, bronhitis i astmu, ali, nažalost, veoma je skupo. Naime, litra košta 40 evra jer magarica za dve godine daje svega 35 litara. Od njega se pravi i najskuplji sir na svetu, kilogram vredi 1.000 evra – objašnjava Tamara vlasnica specijalizovane firme „Arbor„ koja proizvodi preparate i proizvode od magari?inog mleka.

    – Kada je Ba?a na Zasavici naselio magarice, došlo je vreme da aktiviram porodi?ne recepte stare više od sto godina. Pre nepune tri godine najpre sam ih testirala na svojim prijateljicama, a odonda i profesionalno proizvodim kozmetiku i likere na bazi magari?inog mleka. Me?utim, sve se radi ru?no. Trenutno sapuni, dnevne i no?ne kreme sadrže 20 odsto magari?inog mleka, ali planirim da uskoro udvostru?im procenat – najavljuje Tamara, naglašavaju?i da je unikatnost ovih krema u tome što su izuzetno hranljive zbog bogatstva globulina i Ce-vitamina, prodiru duboko u kožu, a i ambalaža u koju se pakuju od lipovog drveta je potpuno prirodna.

     No, tu nije kraj Tamarinim ‘’novotarijama’’:

         – Pamtim da je moja baka svojevremeno pravila razne vrste likera pa sam ja u svoj od magari?inog mleka dodala limun i za?insko bilje – isti?e vlasnica „Arbora”.  Zadovoljna sam   što uvek mogu  ra?unati na stru?nu pomo? verziranih prijatelja, farmaceuta i tehnologa, a ponosna što moji  proizvodi imaju sertifikat o kvalitetu i visoku ocenu svetski prestižnog IHTM instituta.

         Zasavica

        Lepa priroda, laka šetnja i dobar zalogaj – glavna su preporuka specijalnog rezervata prirode ‘’Zasavica’’  kod   Sremske Mitrovice. Pristupa?ne cene, blizina Beograda i gostoljubivi doma?ini osnovni su razlog zašto je ovaj specijalni rezervat najpopularnija vikend destinacija u Srbiji.

       „Zasavica“ je jedini rezervat prirode koji nikada ne zatvara kapiju za posetioce.  Njihov  kamp (sa  mangulicama, magarcima, podolskim govedima i ostalim autohtonim vrstama) je uvršten me?u 50 najboljih u Evropi. Jedan od razloga zašto mnogi turisti dolaze u „Zasavicu“ je i odli?an i nov?aniku pristupa?an ru?ak. Druge zanimaju dabrovi koji se množe. U ovoj o?uvanoj oazi prirode raste 800 vrsta biljaka, a mnoge su retke ili ugrožene.  Rezervat je smešten na povšini od 1820 hektara kojim dominira re?ni biotop, pre svega  poznat po uzgoju lasaste mangulice i podolskog gove?eta, a od pre pet godine i po potpuno novom brendu – balkanskom magarcu.

 Autor: Dragan Peji?

izvor:vikendica.net