Sunday, 21 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Zarazne bolesti svinja – sprečiti ih dezinfekcijom

Zarazne bolesti svinja – sprečiti ih dezinfekcijom

Zarazne bolesti svinja – SPREČAVANJE POJAVE I ŠIRENJA ZARAZNIH BOLESTI SVINJA

Jačanje mera biosigurnosti smanjuje rizik od unošenja uzročnika bolesti na farmu i njihovog širenja i zbog toga predstavlja pripritet u aktivnostima koje preduzima farmer. Lica koja ulaze u farmu uključujući i poljoprivrednike i radnike koji rade na farmi , ne bi smela pre ulaska na farmu da dolaze u kontakt s drugim svinjama. Posetioce farme treba pitati da li su skoro bili na mestima koja mogu biti kontaminirana, kao što su farme svinja, klanice, pijace, na mestima gde se radilo sa svinjama ili leševima uginulih svinja. Ako jesu oni ne mogu biti primljeni na farmu, osim ako se ne primene posebne i stroge mere biosigurnosti. Za posetioce , druge poljoprivredne proizvođače i radnike na farmi, osim ako se ne primene posebne i stroge mere biosigurnosti. Za posetioce, druge poljoprivredne proizvođače i radnike na farmi treba obezbediti odeću za jednokratnu upotrebu i obuću koja se koristi samo na farmi.

Osim toga treba da operu ruke. Na manjim farmama praksa je da farmeri ne presvlače odeću i obuću posle rada sa svinjama. Preporučuje se da se i u takvim slučajevima koristi odeća i obuća samo za rad u objektima sa svinjama. Posle čišćenja i uklanjanja vidljive organske materije dezinfikuje se odeća. Dezinfekcija nema smisla ako se na odeći ili obući nalazi đubre, jer onda dezinfekciono sredstvo neće biti efikasno.

Vozila i oprema: Vozači i njihova vozila sa kojima se prevoze svinje na pijace, u klaniceili se isporučuje hrana predstavljaju veliki rizik za unošenje i širenje infekcije. Vozila treba mehanički očistiti, oprati i dezinfikovati posle svake isporuke, jer ako nisu dovoljno dobro očišćena ona će na veća rastojanja izmet, pljuvačku, urin preneti s jedne farme ili klanice na drugu farmu ili klanicu. Svi instrumenti i oprema koji se unose u farmu i koji će verovatno doći u kontakt sa svinjama moraju biti čisti i dezinfikovani.

Zarazne bolesti svinja  

Čišćenje i dezinfekcija: Postoje nekoliko važnih oblasti koje su bitne za akcioni plan dezinfekcije: Procena, čišćenje, dezinfekcija provera i ocean svih urađenih poslova. Procena obuhvata identifikaciju uzročnika bolesti, način prenošenja, određivanje vrste sredstava za dezinfekciju, bolesna životinja dolazi u dodir sa podom i ogradama boksa, pojilicom, hranilicim, raznom opremom. Sva oprema u okruženju može se kontaminirati.

Čišćenje je sledći korak koji treba da se obavi pre dezinfekcije. Suvo čišćenje je struganje i uklanjanje svih nečistoća s površine-izmet, hrana, prašina I otpaci iz okoline. Ukoliko je površina suva i prašnjava, treba je poprskati vodom. Cilj bi trebalo da bude uklanjanje što više organske materije. Prisustvo organskih materija predstavlja zaštitni sloj za mikroorganizme na dužem  periodu već i od dejstva dezificijensa. Takođe je važno znati da se mnoga sredstva za dezinfekciju mogu inaktivirati ili učiniti neefikasnim u prisustvu organske materije. Procenjuje se da se samo čišćenjem 90% bakterija može ukloniti s površina. Pranje dodatno smanjuje broj mikroorganizama.

Efikasno čišćenje i pranje može eliminisati 99% mikroorganizama. Prvo se površina koja se pere natopi toplom vodom, deterdžentom ili sredstvom za čišćenje a zatim se briše, prska ili riba. Pranje se može poboljšati upotrebom vode niskog pritiska, odnosno creva za polivanje. Potreban je oprez, jer ako se koristi prskanje pod visokim pritiskom onda može doćo do aerosolizacije i donjeg širenja infekta. Pranje treba početi od najčistijih područija i s najvišeg nivoa (plafon) prema najprljavijem i najnižem nivou (pod). Opremu koja se može ukloniti treba očistiti i natopti s deterdžentom pre dezinfekcije. Posebno se obraća pažnja valove, pojilice, pod, uglove I slivnike. Ove površine mogu služiti za akomulaciju bakteriaj i zato ih treba dobro očistiti i poslednje dezinfikovati. Nakon pranja treba obaviti temeljno ispiranje vodom niskog pritiska i na taj način ukloniti ostatke i deterdžent.

Mnoga sredstva za dezinfekciju mogu biti inaktivirana ostacima sapuna ili deterdženta. Očišćene opreme i isprane površine treba ostaviti da se osuše. Ovo je važno da se ne bi razvodnila (razredila) sredstva za dezinfekciju zavisi od vrste mikroorganizma kao i faktora okoline (na primer temperatura, pH vrednost) i bezbednosnih pitanja. Uvek treba pročitati uputstvo da bi se pravilno odredila. Dezinfekciju obavljati prskanjem i korišćenjem niskog pritiska. <tokom hladnog vremena objekat treba zagrejati na oko 20 stepeni jer su neka dezinfekciona sredstva neefikasna na niskim temperaturama. Obratiti pažnju na koncentraciju koja treba da se primeni po kvadratnom metru površine.

Pored toga dezinficijens treba da se zadži određeno vreme , u zavisnosti od vrste dezinfekcionog sredstva. O vrsti sredstava za dezinfekciju, koncentraciju i vremenu delovanja treba se uvek konsultovati sa veterinarom.  Nakon toga površinu ponovo treba oprati i osušiti pre useljenja životinje. Električna oprema se mora ukloniti ili prekriti vodoptpornim materijalom I ručno dezinfikovati.

Savetodavac za stočarstvo

Dipl.inž. Dragan Jakovljević

foto pixabay.com

Zarazne bolesti svinja