Saturday, 20 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Zanimljivosti iz poljoprivrede širom sveta

Zanimljivosti iz poljoprivrede širom sveta

zanimljivosti iz poljoprivredeZanimljivosti iz poljoprivrede – Škotska ne?e gajiti GMO hranu . Richard Lochhead je rekao da škotska vlada nije bila spremna “kockati” se sa  budu?noš?u sektora hrane i pi?a u zemlji vredan £ 14bn ( 17 milijardi eura ). Škotski Zeleni su se složili da bi uzgoj GM useva  naškodio prirodnoj okolini  i ugledu zemlje kao proizvo?a?a koja garantuje visoki kvalitet hrane i pi?a.

Prema propisima EU, GM usevi moraju biti formalno ovlašteni pre nego se mogu uzgajati. Izmene i dopune propisa stupile su na snagu po?etkom ove godine, koji omogu?uje državama ?lanicama i njihovoj upravi da mogu ograni?iti ili zabraniti uzgoj genetski modificiranih organizama na njihovoj teritoriji.

 Škotska je poznata širom sveta po svom  prirodnom okruženju i zabrans uzgoja genetski modificiranih useva ?e štititi i dodatno unaprediti svoj “?ist, zeleni status”. Nema dokaza o zna?ajnom stepenu potražnje za GM proizvode kod škotskih potroša?a i zabrinutost  je opravdana da bi dopuštaju?i uzgoj GM useva, što bi oštetilo naše ?iste i zelene marke, ?ime se kocka sa budu?noš?u £ 14bn ( 17 milijardi eura ) vrednim sektorom hrane i pi?a .

Pozvao je ministre da podstakne udruženje velikih trgovaca da poboljšaju ozna?avanje proizvoda – koje bi pokazalo da li meso, jaja i mle?ni proizvodi dolaze od životinja hranjenih GM hranom.

Postoje i glasovi za uzgoj GM hrane. Huw Jones, profesor molekularne genetike u poljoprivredi grupe Rothamsted istraživanja, navodi da je “tužan dan za nauku i tužan dan za Škotsku”. On je dodao da su GM usevi odobreni od strane EU, to bi bila “sigurna za ljude, životinje i prirodnu okolinu”.

ŽITARICE NA RUMUNSKIM POLJIMA

Rumunska poljoprivreda trpi velike gubitke zbog suše koja traje ve? nekoliko meseci. Šteta se za sada procenjuje na dve milijarde evra, upozoravaju udruženja poljoprivrednika u Rumuniji. U nekim delovima Rumunije kiša nije pala od aprila, a usevi propadaju. Problem predstavlja i to što sistem navodnjavanja nije obnovljen i delimi?no funkcioniše. Prilike u Srbiji su nešto bolje, ali se o?ekuje i da njena poljoprivreda u ovoj godini ostvari manje prinose zbog suše.

“Gubici su ogromni i do sada su dostigli dve milijarde evra ali bi mogli da se pove?avaju ako se vru?ine nastave a padavine izostanu”, rekao je predsednik Lige poljoprivrednih proizvo?a?a Rumunije (LAPAR) Laurentiu Ba?u.

 On je dodao da u nekim delovima Rumunije kiša nije pala od aprila. “Ovo je propast. Godina koja je na planu poljoprivrede dobro po?ela, završava se katrastrofalno”, rekao je za AFP Aleksandru Ba?u, predsednik udruženja uzgajiva?a žitarica u Kalarasiju, na jugu zemlje.

U tom delu Rumunije, u kome je poljoprivreda dominantna delatnost, usevi su ugroženi na 200.000 hektara ili 45% ukupne površine.

 Zapadnije, u regionu Mehedinti, “suncokret je potpuno spržen na više hiljada hektara, a isto je i sa kukuruzom”, rekao je Aleksandru Stroesku, predsednik lokalnog ogranka LAPAR-a. “Ve? ?etiri nedelje nije pala ni kap kiše a temperature nisu pale ispod 35 stepeni oko podneva”, dodao je on.

“Izme?u 30% i 40% kultura na jugu i istoku Rumunije je pogo?eno”, naveo je Stefan Poienaru, predsednik Udruženja rumunskih poljoprivrednika i dodao da je ovo “najgora suša od 2008”. On je izrazio žaljenje jer vlasti nisu održale obe?anje da ?e obnoviti sistem navodnjavanja koji sada funkcioniše na 300.000 hektara, dok je u vreme komunizma pokrivao 3,5 miliona hektara.

“Država je ta koja treba da osposobi irigacioni sistem na nacionalnom nivou jer sami poljoprivrednici nemaju kapacitete za to”, dodao je Poienaru.U rumunskom Ministarstvu poljoprivrede su rekli AFP-u da ne raspolažu opštom procenom posledica šuse i naveli da bi objavljivanje izrazito negativnih podataka moglo da izazove “vešta?ko dizanje cena poljoprivrednih proizvoda”.

Udeo poljoprivrede u rumunskom bruto doma?em proizvodu iznosti 6%.

Tako?e, zbog dugotrajne suše nivo Dunava u Rumuniji je znatno opao, a u nekim delovima je ograni?en brodski saobra?aj. Krajem jula je izmereno da drugom najve?om evropskom rekom proti?e za 45% manje vode nego prose?no i saopšteno da se o?ekuje dalje smanjenje.Zbog alarmantne situacije Rumunska pravoslavna crkva pozvala je u julu svoje sveštenike i vernike da se mole za kišu.

Prostran: Pad poljoprivredne proizvodnje zbog suše

Prema oceni agroekonomskog analiti?ara Milana Prostrana, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ?e u ovoj godini imati sigurno pad i negativni predznak pošto suša svakodnevno umanjuje prinose osnovnih ratarskih kultura, vo?a i povr?a, ali nije mogao da kaže kolika ?e šteta biti.

 On je agenciji Beta kazao 5. avgusta da je prva polovina godine za poljoprivredu bila sasvim uspešna, ali da je drugi deo godine pod velikim uticajem suše koja ?e umanjiti ukupne prinose pa ?e i ukupan vrednost poljoprivredne proizvodnje biti manja, posebno što se dve tre?ine te vrednosti realizuje u drugoj polovini godine.

“Ova godina ?e podbaciti i do?i ?e do pada, ali je teško re?i koliki ?e on biti, jer suša svaki dan uzima svoj danak. Minus ?e biti sigurno, ali ne znam koliki. Sretan bih bio kada bi minus bio 8%, ali se plašim da ?e on biti ve?i”, kazao je Prostran.

Prema njegovim re?ima, suša se posebno negativno odražava na vode?u ratarsku kulturu – kukuruz, ?iji ?e prinos umesto od o?ekivanih sedam do osam miliona tona biti manji za dva do tri miliona tona, što je višak koji je Srbija izvozila, a sad je doveden u pitanje.

“Druga kultura koja trpi velike štete od suše, a ove godine je zasejana na rekordnim površinama na oko 200.000 hektara, jeste soja. Nju je suša uhvatila u najkriti?nijem periodu kada se formiraju mahune”, naglasio je on.

Prostran je dodao i da ?e posledice suše osetiti i suncokret, kao i proizvo?a?i povr?a na otvorenom, a smanji?e se i rod nekih vrsta vo?a, jer su negde ve? po?ela da se suše vo?na stabla.

On je naglasio da razloga sa strah nema, jer ?e osnovnih prehrambenih proizvoda biti dovoljno za doma?e potrebe, ali da ?e izvozni rezultati biti znatno umanjeni do kraja godine.

Prostran je istakao i da bi država trebalo da u narednom periodu pove?a površine pod onim kulturama koje se seju u jesen na bar najmanje milion do 1,5 miliona hektara, ?ime bi izbegla rizike od visokih temperatura i suša.

“Treba i?i na jednu obimniju jesenju setvu i ozbiljniju obradu zemljišta – duboka obrada i ?ubrenje organskim ?ubrivom. Zna?i vratiti se klasi?noj agronomskoj struci, a to je najjeftiniji na?in da izbegnemo velike rizike suše jer je država siromašna i ne može za neko kratko pa ni u narednih 10 godina da uloži neka ozbiljnija sredstva u sisteme za navodnjavanje”, zaklju?io je agroekonomski analiti?ar.

RUSIJA UNIŠTAVA ILEGALNO UVEZENU HRANU

U Rusiji je 6. avgusta stupio na snagu predsedni?ki dekret o uništavanju nelegalno uvezenih prehrambenih proizvoda na koje je uveden embargo kao odgovor na sankcije Zapada Moskvi zbog ukrajinskog pitanja. Zapo?injanjem uništavanja hrane Rusija “obeležava” godišnjicu zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda sa Zapada. Na udaru ?e se prvo na?i sir, mesni proizvodi i nektarine. I dok ruska javnost oštro kritikuje uništavanje hrane u zemlji u kojoj je svaki šesti stanovnik siromašan, ?uje se da bi se na listi proizvoda ?iji je uvoz sa Zapada zabranjen uskoro mogli da na?u i medicinski aparati, tamponi i kondomi.

Predsedni?ki dekret odnosi se na meso i mesne proizvode, ribu, piletinu, mleko i mle?ne proizvode, sireve, vo?e i povr?e proizvedeno u EU, SAD, Kanadi, Australiji i Norveškoj koje je Moskva stavila na spisak kontrasankcija, kao odgovor na sankcije Zapada nekim ruskim ?inovnicima, politi?arima, biznismenima i kompanijama.

  Ukaz o tome potpisao je predsednik Vladimir Putin 29. jula, na zahtev vlade koja taj potez objašnjava namerom da spre?i nelegalan uvoz zabranjene hrane.

Šef Roseljhoznadzora, uprave za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu, Sergej Dankvert rekao je da je koli?ina hrane koja se nelegalno uveze u Rusiju smanjena 10 puta pošto je donet predsedni?ki dekret o uništavanju takvih proizvoda. On je dodao da je za uništavanje ve? pripremljeno nekoliko stotina tona zaplenjenih proizvoda.Najavljeno je da ?e se na granici hrana uništavati u industrijskim pe?ima, ali nije isklju?eno da ?e mesni i mle?ni proizvodi biti prera?eni u hranu za životinje. Pri tom, kako je naglašeno, nije važno da li je ustanovljen vlasnik robe ili ne.

Dok vlasti tvrde da je ve? pretnja uništavanja ilegalno uvezene zabranjene hrane desetostruko smanjila šverc, i ukazuju da proizvodi nisu bezopasni za ljudsku ishranu, veliki deo ruske javnosti ustao je protiv te odluke. Na sajtu ?ange.org prikupljeno je više od 200.000 potpisa protiv akcije.Takva mera, navodi se u peticiji, može biti ne samo trošak za ruski budžet i naneti štete ekologiji, ve? je i nepravedna, imaju?i u vidu broj siromašnih u zemlji. Navodi se da u Rusiji ima de?ijih domova, stara?kih domova i socijalno nezašti?enih gra?ana kojima bi itekako dobro došla pomo? u hrani.

“Zašto da uništavamo hranu kojom možemo da nahranimo veterane, penzionere, invalide, porodice s ve?im brojem dece, ljude nastradale od prirodnih katastrofa”, navodi se u peticiji upu?enoj Putinu i premijeru Dmitriju Medvedevu.

Potpredsednica ruske vlade Olga Golodec izjavila je nedavno da u Rusiji ima 22 miliona siromašnih, odnosno svaki šesti stanovnik. To je za šest miliona više nego pre godinu dana.

O?ekuje se da ?e prva tura nelegalno uvezene hrane biti uništena u Orenburgu i Sankt Peterburgu.  “?ak 20 tona sira može biti uništeno u Orenburgu, a u Sankt Peterburgu ?e biti uništena svinjetina”, izjavila je portparolka uprave za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Julija Melano dodaju?i da ?e biti uništeno još tri kamiona nektarina.Vo?e i povr?e ?e biti odneto na deponije, dok ?e mle?ni i mesni proizvodi biti spaljeni kao proizvodi visoke biološke opasnosti u postrojenjima za uništavanje otpada.

Uskoro nove zabrane

Rusi i dalje mogu da unose u zemlju parmezan i druge zabranjene prehrambene proizvode iz inostranstva, ali samo za svoje potrebe.

Zvani?na Moskva smatra da zabrana uvoza zapadnih proizvoda za ruske proizvo?a?e zna?i priliku da se probiju na tržište i “zasijaju”. Me?utim, lokalni proizvo?a?i teško uspevaju da naprave mocarelu ili ?edar ?iji kvalitet može da se uporedi sa onim sa Zapada a cene u prodavnicama su otišle naviše.

Prehrambeni sektor nije jedini koji trpi posledice zabrane uvoza i od 10. avgusta ?e biti poja?ane provere cve?a iz Holandije koje stiže u Rusiju, nakon tvrdnji da je deo zaražen parazitima i insektima. “Svo holandsko cve?e bi?e pregledano mikroskopima na granici i ruski proizvo?a?i cve?a ?e dobiti šansu da razviju svoje tržište”, navode ruski zvani?nici.