Sunday, 19 August, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Hortikultura » ŽALFIJA biljka koja donosi spasenje

ŽALFIJA biljka koja donosi spasenje

zalfija biljka

ŽALFIJA donosi spasenje

ŽALFIJA  biljka – Sam naziv žalfije (lat. Salvia  officinalis) na latinskom Salvia poti?e od re?i salvare, što zna?i spasiti, izle?iti, jer su je još stari Rimljani veoma koristili u le?enju raznih bolesti, a officinalis zna?i lekovit. Na engleskom re? za žalfiju sage, ozna?ava mudrost, a koristili su je za stimulisanje koncentracije, za pove?anje pam?enja, a smatra se da dorinosi i dugove?nosti

 Morfološke i fiziološke odlike Žalfija je višegodišnja polužbunasta biljka iz porodice usnatica. Odlikuje se razvijenim mo?nim i razgranatim korenovim sistemom. Koren prodire duboko u zemlju. Velik broj žila i žilica obuhvata znatnu koli?inu zemlje koju vrlo ?vrsto veže. Ova odlika žalfije uspešno se koristi u borbi protiv erozije i za vezivanje živog peska. S obzirom da se od žalfije koriste samo nadzemni delovi, gajenje na erozivnom terenu i pesku donosi dvostruku korist. Da se uspešno može upotrebljavati u ove svrhe pokazali su rezultati mnogabrojnih ispitivanja koja su vršena kod nas i u svetu. Iz višegodišnjeg korena izbija velik broj stabljika koje dostižu visinu 50-80 cm.

Stabljike su ?etvrtaste, slabo razgranate i u donjem delu odrvenjene. Liš?e je naspramno raspore?eno po stabljikama na dužim ili kra?im drškama. Liska je duguljasta, jajasta ili kopljasta, a po obodu sitno nazubljena, što zavisi od toga kojoj vrsti pripada. Liš?e je sivo ili srebrnastosivo i meko od gustih sitnih dla?ica. S lica je žili?asto naborano, a s nali?ja mrežasto usled jasno izraženih nerava. Cvetovi su plavoljubi?aste boje, sakupljeni u cvast na vrhovima stabljika i bo?nih grana. Cvetovi se otvaraju postupno odozdo na gore. Cela biljka ima karakteristi?an aromati?an miris, a nagorak i opor ukus. Cvetanje po?inje u maju i traje sve do avgusta. Cvetovi žalfije su bogati nektarom i predstavljaju izvanrednu pašu za p?ele.

 Hemijski sastav i upotreba – Žalfija u liš?u sadrži 1,5 do 2,5 % etarskog ulja. Pored ulja, u drogi ima tanina, smola i gorkih materija. Etarsko ulje sadrži oko 15 % cineola, do 50 % tujona i drugih sastojaka. Svi sastojci ulja, osim cineola, su otrovni. Žalfija se najviše koristi kao za?in i za proizvodnju etarskog ulja. U farmaciji se koristi za izradu raznih preparata. Upotrebljava se protiv znojenja, u obliku ?aja, sama ili sa drugim drogama, zatim za ispiranje grla i protiv zapaljenja sluzokože. Žalfija se i danas mnogo primenjuje u narodnoj medicini za le?enje velikog broja oboljenja. Zato, gotovo svako doma?instvo u svom dvorištu ima po koji bokor žalfije.

  Uslovi uspevanja

Podneblje – žalfija – kadulja je biljka suvog i toplog podneblja. Poznato je da se najve?i prinos i sadržaj etarskog ulja dobija od žalfije gajene na terenima sa mnogo svetla i toplote. To je biljka koja može da podnese i veoma niske temperature. Suvišnu vlagu i hladno vreme ne podnosi. Višak vode je brzo guši, a koren lako truli. Nedostatak svetlosti i toplote u toku vegetacije nepovoljno uti?u na sadržaj ulja u biljci. Prema suši je vrlo otporna. Može da podnese dugotrajne suše, ali u fazi nicanja zahteva dovoljno vlage. Žalfiju treba gajiti na sun?anim i ocednim terenima.

 Zemljište – Žalfija nema velikih zahteva prema zemljištu. Uspeva gotovo svuda. Može se uspešno gajiti i na najsiromašnijem zemljištu, samo ako nije zabareno. Dabre rezultate pokazuje i na peskovitim glinušama. Ipak, najbolje rezultate, kako sa gledišta prinosa, tako i kvaliteta, pokazuje na rastresitim, propustljivim i bogatim zemljištima. Na lakšem, prapustljivom i siromašnijem zemljištu, koje je osun?ano, dobija se droga sa visokim sadržajem aktivnih materija. Na plodnom zemljištu dobija se visok prinos mase, ali je sadržaj ulja u biljci nešto manji.

 Gajenje – Plodored – Kao višegodišnja kultura žalfija se NE gaji u plodoredu. Na istom zemljištu ostaje 10 i više godina. Treba samo voditi ra?una o predusevu kada se kultura podiže. Zasad žalfije treba podizati posle onih useva iza kojih zemljište ostaje ?isto od korova i u rastresitom stanju.

ŽALFIJA  biljka koja donosi spasenje

Obrada zemljišta – S obzirom da žalfija nekoliko godina ostaje na istoj parceli, posebnu pažnju treba posvetiti obradi zemljišta. Pravilnom pripremom zemljišta treba što potpunije uništiti trave, naro?ito višegodišnje. Obradu zemljišta treba po?eti još krajem leta i što je mogu?e dublje. Dubina oranja treba da bude najmanje 40 cm. Ukoliko je zemljište zakorovljeno tokom jeseni može se obaviti još jedno plitko oranje ili tanjiranje. Uništavanje višegodišnjih korova je od velikog zna?aja za ovu kulturu, a njihovo uništavanje tokom gajenja je veoma otežano.

 ?ubrenje – Unošenje ?ubriva pri osnovnoj obradi zemljišta ima za cilj obezbe?enje hranljivih elemenata za duži period. Zemljište za žalfiju može se ?ubriti svim vrstama ?ubriva. Na slabim zemljištima se može upotrebiti stajsko ?ubrivo u koli?ini 20-30 t/ha. S obzirom da je upotreba stajnjaka skupa i da je to ?ubrivo neophodno za druge kulture, nije nužna. Osim stajnjaka za djubrenje se mogu upotrebiti mineralna i druga ?ubriva. Od ovih ?ubriva u najve?oj koli?ini se upotrebljava superfosfat. Koli?ine superfosfata koje se unose pri osnovnoj obradi zemljišta kre?u se od 500-800 kg/ha. Osim superfosfata, pri osnovnoj obradi, upotrebljava se kalijumova so u koli?ini od 150 do 250 kg/ha. Hranljivi elementi za kulturu žalfije unose se ne samo pri podizanju zasada, ve? se to ?ini i periodi?nim prihranjivanjem, o ?emu ?e biti re?i docnije.

zalfija cvast Razmnožavanje – Žalfija se može razmnožavati na dva na?iina: semenom i deljenjem starijih bokora. Drugi na?in razmnožavanja se ne primenjuje u širokoj praksi. O ovom na?inu razmnožavanja bilo je re?i kod lavande, buha?a i drugih vrsta. Potpuno je istovetan i u ovom slu?aju.

U širokoj praksi semenom se razmnožava preko proizvodnje rasada ili direktnom setvom semena na parceli. Prilikom razmnožavanja rasadom seme se seje u hladne leje koje su pripremljene na rastresitom, lakom, propustljivom i bogatom zemljištu. Neki proizvoda?i prave udubljene leje, tako da se mogu polivati teku?om vodom. Seme za proizvodnju rasada seje se u redove na rastojanju 10-20 cm. Za 1 m2  potrebno je 5-8 grama semena. Posle setve seme se pokriva slojem plodne usitnjene zemlje debljine 1-2 cm. Seme se pokriva, jer brže proklija u mraku nego na svetlu. Setva se može obaviti u jesen, u novembru ili decembru. Tako zasejano seme prezimljuje u lejama, a u prole?e, ?im nai?u topliji dani, ni?e.

Setva u leje se može obaviti i u prole?e, što vremenski pada krajem marta i po?etkom aprila. Seme ni?e za 15-20 dana. Rasad u lejama se redovno poliva i plevi ?itavog leta. Osim toga, rasad se može prihranjivati, a me?uredni prostor se može okopavati. Za proizvodnju ve?e koli?ine sadnica najbolje je na bogatijem zemljištu odabrati parcelu i dobro je usitniti i poravnati, a zatim seme posejati u redove na rastojanju ve?em od 20 cm. Ovakav na?in setve u velikoj meri olakšava negu rasada. Rasad i u ovom slu?aju ostaje u rasadniku celog leta i jeseni. Sadnice se na stalno mesto rasa?uju u jesen, u oktobru ili novembru, tj. sa po?etkom jesenjih kiša.

 Setva – sadnja.

Kao što je napomenuto, žalfija se može razmnožavati i direktnom setvom semena na parcelu. Seje se obi?no pred zimu, tj. u novembru i decembru mesecu. Setva se može obaviti sejalicama, ako to omogu?uje konfiguracija terena, ili ru?no. Rastojanje izme?u redova treba da bude 50-60 cm, a dubina setve ne ve?a od 2 cm. U prole?e sa prvim toplim danima, seme ni?e. Direktna setva na parcelu može da se obavi i u rano prole?e u drugoj polovini marta ili po?etkom aprila. Pri direktnoj setvi za površinu od 1 ha potrebno je 6-8 kg semena. Parcelu zasejanu u prole?e treba odmah posle setve povaljati. Ovaj na?in setve je pogodan za rejone koji su tokom prole?a i po?etkom leta dovoljno vlažni. Poslednjih godina direktna setva semena se pokazala najprakti?nija Rasad proizveden u hladnim lejama rasa?uje se na stalno mesto u oktobru ili novembru. Jesenja sadnja je znatno pogodnija od prole?ne, jer zasa?ene biljke u toku pozne jeseni i ranog prole?a koriste raspoloživu vlagu, a bolje se primaju i ukorenjuju. Prole?na sadnja se obavlja rano, ?im vremenske prilike dozvole. Sa sadnjom u prole?e se ne sme zakasniti jer ?e, u slu?aju pojave suše, ve?i broj sadnica uginuti. Na stalno mesto sadi se u redove na rastojanju 50 do 60 cm i izme?u biljaka u redu na 30-40 cm. Za površinu od 1 ha potrebno je 45.000-65.000 sadnica.

 Nega – Nega žalfije se sastoji u prore?ivanju i popunjavanju praznih mesta, prašenju, okopavanju, prihranjivanju, zaštiti od bolesti i šteto?ina i dr. Naro?itu pažnju valja posvetiti nezi zasada u prvoj godini gajenja, jer tada treba pomo?i biljci da se što ja?e razvije i razbokori.

 Prore?ivanje – Proredivanje žalfije se obavlja kada je zasad zasnovan direktnom setvom. Prore?ivanje se obavlja u fazi kada biljka dobije 3-4 stalna lista. Uklanjanje suvišnih biljaka ima za cilj da obezbedi normalan vegetacioni prostor za razvoj kulture. Pri prore?ivanju ostavljaju se najja?e biljke, a rastojanje u redu treba da bude 30-40 cm. Biljke, koje se dobiju prore?ivanjem, mogu se koristiti za popunjavanje praznih mesta. Ova mera je neophodna, jer je u pitanju višegodišnja kultura, a otklanja se i mogu?nost da se na praznim mestima pojavi korov.

 Okopavanje i prašenje – To je obavezna mera nege pri kulturi žalfije. Odmah posle nicanja useva ili primanja sadnica vrši se uništavanje pokorice i izniklih korova. Kada se formiraju redovi, a to je faza razvoja tre?eg i ?etvrtog lista, dolazi prvo me?uredno kultiviranje – prašenje. Ova operacija se izvodi me?urednim kultivatorima (zaprežnim ili traktorskim). Posle prašenja ru?no se okopava izme?u biljaka, a ako je seme posejano direktno na parcelu onda se istovremeno sa okopavanjem i prore?uje. Prašenje i okopavanje se obavlja po potrebi, a obavezno je 2-3 puta tokom vegetacije. U prvoj godini gajenja okopava se više puta. Naj?eš?e je to potrebno ponoviti 3-4 puta. Stari zasad se obavezno okopava na kraju vegetacije, bilo kasno u jesen ili rano u prole?e.

  Prihranjivanje – Prihranjivanje je važna mera nege, a naro?ito u prvoj godini gajenja. Pred drugo okopavanje unose se hranljive materije u zemljište. Za prvo prihranjivanje upotrebljava se 100-150 kg/ha azotnog ?ubriva. Kao i kod drugih kultura, treba paziti da prilikom prihranjivanja ?ubrivo ne pada po liš?u, jer izaziva opekotine. U toku leta prihranjivanje se može ponoviti još jednom sa istom koli?inom ?ubriva. Stariji zasadi se prihranjuju u dva do tri navrata, od kojih je poslednje periodi?no ?ubrenje. U prole?e, pred prvo kopanje, primenjuje se prvo prihranjivanje sa 100 do 150 kg/ha ?ubriva. Drugo prihranjivanje se praktikuje posle prve žetve, posle ?ega se i okopava. U jesen, kad se upražnjava predzimsko okopavanje, neophodno je i periodi?no ?ubrenje. Ovom prilikom se unose sva ?ubriva, a najbolje je upotrebiti kombinovano (NPK) ?ubrivo. Ovo ?ubrivo se upotrebljava u koli?ini 200-300 kg/ha.

 Bolesti i šteto?ine – Žalfija veoma retko oboleva od bolesti, a kada se pojave ne izazivaju neke ozbiljnije štete da bi bilo opravdano primenjivati mere zaštite. Od gljivi?nih oboljenja na žalfiji je zapažena pojava pepelnice (Oidium erysiphoides Fr.) i pegavost liš?a (Ascochyta vicina Sacc.). Osim na liš?u, pegavost se javlja i na stabljici (Phoma salviae Brun.). Od šteto?ina ovu biljku napadaju buva?i (Halticinae), jedna vrsta sovica (Phytometra chrysitis L.), kao i neki drugi insekti. Ove šteto?ine ne pri?injavaju ve?e štete. Upotreba insekti?ida je otežana, jer je list maljav, pa se teško osloba?a upotrebljenih sredstava.

Žetva – Kadulja je izuzetak od mnogih vrsta lekovitog bilja. Dok se najve?i broj vrsta žanje u fazi cvetanja kadulja se kosi posle cvetanja. Pravi momenat za žetvu kadulje je kada listovi dobiju srebrnastu boju. Vremenski to u našim uslovima pada krajem jula i po?etkom septembra, a u primorskim krajevima po?etkom jula. Berba se obavlja košenjem ?itavog nadzemnog dela na visishi od oko 10 cm. Ovo se mora obaviti pažljivo, jer odrvenjene stabljike mogu da oštete mašine. Za proizvodnju liš?a nadzemni deo se suši a zatim se odvaja stabljika od liš?a. To se može obaviti i mašinama pre sušenja. Liš?e se suši u zašti?enom prostoru na promaji, ili u sušari na temperaturi do 40 C. Osušen list se ?uva na hladnom i mra?nom mestu. Pakuje se u papirnate ili jutane vre?e. I za žalfiju, kao i za druge vrste, važi pravilo da se žetva ne sme obaviti dok je usev mokar od rose ili kiše. Treba žeti po lepom i suvom vremenu. Ukoliko se proizvodi etarsko ulje, pokošenu masu treba ostaviti da provene, a zatim je destilisati.

 ŽALFIJA  biljka koja donosi spasenje

Destilacija

Proces destilacije traje 1-2 sata. Ukoliko se destilacija ne može obaviti odmah po žetvi, onda žalfiju treba sušiti i destilisati kasnije.

 Proizvodnja semena – Žalfiju za proizvodnju semena treba žeti u fazi fiziološke zrelosti. Sazrevanje semena je neujedna?eno, kao i cvetanje. Dok je seme u donjem delu cvasti zrelo, na vrhu se mogu na?i cvetovi. Žetvu treba obaviti kad je seme u donjoj polovini cvasti zrelo. To vremenski pada krajem avgusta i u septembru. Ne treba ?ekati da svo seme sazri, jer se ono osipa. Sakupljanje semena najbolje je obaviti na taj na?in što se cele cvasti seku i ostavljaju na bezbedno mesto da se dosuše. Vršidba se obavlja ru?no, a samo u slu?aju ve?ih koli?ina mašinski. Sa površine od 1 ha može se dobiti 400-600 kg semena.

 Prinosi – Kao višegodišnja biljka u prvoj godini gajenja daje najmanji prinos. On se postepeno pove?ava sa staroš?u zasada. Najve?i prinos se dobija u tre?oj i ?etvrtoj godini gajenja, posle opada. Kultura podignuta direktnom setvom daje pun prinos u prvoj godini gajenja. Sa površine od 1 ha dobija se 3.000-5.000 kg suve herbe, a suvog lista 2.500-3.000 kg. Ako se destiliše, onda se može dobiti 20-30 kg/ha etarskog ulja. Za drogu Salviae folium – list žalfije propisan je standard JUS E.B3.029

 Troškovi proizvodnje po 1 ha

1. Mašinska obrada                                           90 €
2. ?ubrivo stajsko                                             75 €
3. ?ubrivo mineralno (1000 kg)                 350 €
4. Sadnice (60.000komada)                        300 €
5. Radna snaga                                                250 €
6. Košenje (mašinsko)                                   100 €
7. Sušenje                                                        400 €
8. Destilacija (troškovi)                                 125 €
9. Ambalaža                                                       50 €
Svega troškovi                                              1740 €

 

Prinos i prihoda) Seme                     500 kg x   3 €      =      1500 €
b) Etarsko ulje              25 kg x 50 €       = 1250 €
Ukupni prihod                                             2750 €

 

Bilans uspeha1. Ukupan prihod                 2750 €
2. Troškovi proizvodnje                              1740 €
3. Dobit                                                            1010 €
4. Porez na dobit                                             202 €
5. Neto dobit                                                    808 €

Vladan Trandafilovi?, dipl. ing.

spec.ampelografije

Leave a Reply