Wednesday, 26 September, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Zadruga u Norveškoj, zemlji fjordova i zadrugarstva

Zadruga u Norveškoj, zemlji fjordova i zadrugarstva

Zadruga je uobičajena organizaciona forma u više velikih privrednih, trgovinskih i uslužnih sektora. Danas u svetu preko 800 miliona zadrugara organizovano je u preko 750 000 zadruga.

Zadruge su firme, ali ne kao i svake druge. Zadruge postoje da služe svojim članovima, bilo da su kupci, zaposlenici ili lokalne zajednice. članovi su vlasnici, uz jednako pravo glasa za ono što zadruga radi.

Članovi, kao što su poljoprivrednici ili slobodne profesije, često mogu učiniti više za sebe, porodicu, društvo radeći zajedno. Umesto nagrađivanja investitora, zadruga deli svoj profit među članovima.

Ilustracije radi, navodimo neke karakteristiane primere:

? U SAD su velika energetska preduzeća organizovana kao zadruge

? U Velikoj Britaniji najveće turističke agencije su zadruge

? U SR Nemačkoj je svaki četvrti stanovnik zadrugar

? U Francuskoj u 21 000 zadruga je 700 000 zaposlenih

? Credit Agricole je jedna od najvećih finansijskih organizacija – zadruga

Dva miliona Norvežana su zadrugari organizovani u 4.000 zadruga, koje ostvaruju promet u oblasti trgovine i usluga u vrednosti oko 15 milijardi €, godišnje. Potrošačka zadruga COOP ima 1,1 milion članova. 600.000 zadrugara su vlasnici stanova i kuća putem zadruga.

Zadrugarstvo je razvijeno u sledećim sektorima: potrošački, poljoprivreda, stanovanje, ribarstvo, zanatstvo, savetodavne usluge, transport i servisne usluge na selu.

Zadruga u Norveškoj, zemlji fjordova i zadrugarstva

Zadruga se definiše kao dobrovoljno udruženje koje ima za glavni cilj promovisanje ekonomskih interesa svojih članova putem njihovog učešća u delatnosti kao kupaca ili isporučilaca svojih proizvoda ili usluga. Ostvarena dobit osim uobičajenog okamaćivanja uloga, ostaje za razvoj zadruge ili se delom deli zadrugarima po osnovu njihovog dela u ukupno ostvarenom prometu zadruge. Naročito dobri primeri za to su potrošačka ( COOP) i najveće zemljoradničke zadruge: TINE (mleko i mlečni proizvodi), Nortura ( meso i mesne prerađevine) i Feleskjop (otkup žitarica, mlinska industrija, proizvodnja i prodaja stoane hrane, prodaja poljoprivrednih mašina i alata za domćiinstva).

Inače, u oblasti poljoprivrede izražena je vrlo jasna podela funkcija,

  • poljoprivrednik je proizvođač i vlasnik zemlje,
  • zadruga je kupac , prerađevač i prodavac, zatim
  • organizuje poslove istraživanja i stručne savetodavne poslove.

Poljoprivredne zadruge su visoko specijalizovane i pokrivaju područje cele zemlje, Ekonomsko-tržišnim ponašanjem i snagom predstavljaju realnu ravnotežu krupnom kapitalu bilo da je nacionalni ili internacionalni.

Norveško zadrugarstvo polazi od :

  1.  međunarodno usvojenih zadružnih principa,
  2.  pojednostavljenje osnivanja zadruga sa osnovnom idejom da to bude jednostavno, jeftino i bez zhteva za utvrđivanje najmanjeg učešća u kapitalu,
  3.  postoje odredbe o “odgovornom učešću” u kapitalu bez obaveznog izdvajanja za rezervne fondove,
  4.  povećanje kapitala ostvaruje se primarno preko učešća članova, raspodelom dobiti, štednjom zadrugara i eksternim kreditima,
  5.  polazna osnova je “jedan zadrugar jedan glas”
  6.  prestanak rada ili promena organizacione forme primenju se pravila kao i za deoničarska društva uz nužno prilagođavanje specifičnostima zadruge
  7.  pojednostavljene su procedure za reorganizovanje zadruge, (integracije).

Vlasnici zadruge i oni koji njom upravljaju imaju zajednički poslovni odnos, i na taj način imaju direktnu korist od delatnosti kojom se bave. Zadruga unosi povezanost između vlasnika i korisnika udruženja, i daje za to korisniku dobar pregled i kontrolu u delatnosti. Zadruga nema slobodno obračunate vlasničke udele, i oni se ne mogu se prodati. Takođe, za zadrugu su ekonomske aktivnosti i ekonomski rezultati vrlo važni. Glavni cilj nije ostvarivanje kapitalne dobiti, već zadovoljavanje interesa zadrugara za prodaju njihovih proizvoda i zadovoljavanje njihovih potreba u snabdevanju repromaterijalom i pružanju drugih usluga.

Zadruga je u svakom slučaju otvoreno i slobodno člansko udruženje. Želi se reći da svi koji mogu imati interesa u delatnosti, mogu biti članovi. Ali niko se ne može prisiljavati na ćlanstvo ili da bude član duže nego što to želi. Zadružni zakon otvara mogućnost privremenog članstva u zadruzi, toliko dugo kolika je stvarna potreba za to.

Karakteristika zadruge je demokratsko upravljanje. Na godišnjoj skupštini, kao najvišem organu zadruge, donosi se odluka koja polazi od principa da jedan član ima jedan glas. Pravilima se može regulisati da zadrugari mogu imati više glasova, međutim samo ako se glasovi raspodeljuju na članove prema njihovom ostvarenom prometu u zadruzi , a ne prema njihovom uaešću u kapitalu.

Norveški model zemljoradničkog zadrugarstva počiva na visokom nivou specijalizacije i koncentracije, a ogleda se u tome da u celoj zemlji postoji samo 13 specijalizovanih zadruga. Na primer, u proizvodnji i preradi mleka i mesa, zadruge ostvaruju i preko 90% proizvodnje i prometa.

Dipl.ing. Zoran Kozlina

U Evropi, većina poljoprivredne proizvodnje se odvija putem zadruga

• Francuska – 75% poljoprivrene proizvodnje

• Finska – 74% proizvodnje mesa, 96% mlečnih proizvoda

• Norveška – 95% proizvodnja mleka, 70% – proizvodnja jaja

• Poljska – 75% proizvodnje mesa

• Slovenija – 72% proizvodnje mleka, 77% proizvodnje krompira

• U Hrvatskoj ima oko 700 poljoprivrednih zadruga koje sudeluju u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji sa 15-20%