Monday, 23 April, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Zadruga u Norveškoj, zemlji fjordova i zadrugarstva

Zadruga u Norveškoj, zemlji fjordova i zadrugarstva

Z?drug? je uobi??jen? org?niz?cion? form? u više velikih privrednih, trgovinskih i uslužnih sektor?. D?n?s u svetu preko 800 milion? z?drug?r? org?nizov?no je u preko 750 000 z?drug?.

Zadruge su firme, ali ne kao i svake druge. Zadruge postoje da služe svojim ?lanovima, bilo da su kupci, zaposlenici ili lokalne zajednice. ?lanovi su vlasnici, uz jednako pravo glasa za ono što zadruga radi.

?lanovi, kao što su poljoprivrednici ili slobodne profesije, ?esto mogu u?initi više za sebe, porodicu, društvo rade?i zajedno. Umesto nagra?ivanja investitora, zadruga deli svoj profit me?u ?lanovima.

Ilustr?cije r?di, n?vodimo neke k?r?kteristi?ne primere:

? U SAD su velik? energetsk? preduze?? org?nizov?n? k?o z?druge

? U Velikoj Brit?niji n?jve?e turisti?ke ?gencije su z?druge

? U SR Nem??koj je sv?ki ?etvrti st?novnik z?drug?r

? U Fr?ncuskoj u 21 000 z?drug? je 700 000 z?poslenih

? Credit Agricole je jedn? od n?jve?ih fin?nsijskih org?niz?cij? – z?drug?

Dva milion? Norvež?n? su z?drug?ri org?nizov?ni u 4.000 z?drug?, koje ostv?ruju promet u obl?sti trgovine i uslug? u vrednosti oko 15 milij?rdi €, godišnje. Potroš??k? z?drug? COOP im? 1,1 milion ?l?nov?. 600.000 z?drug?r? su vl?snici st?nov? i ku?? putem z?drug?.

Z?drug?rstvo je r?zvijeno u slede?im sektorim?: potroš??ki, poljoprivred?, st?nov?nje, rib?rstvo, z?n?tstvo, s?vetod?vne usluge, tr?nsport i servisne usluge n? selu.

Zadruga u Norveškoj, zemlji fjordova i zadrugarstva

Z?drug? se definiše k?o dobrovoljno udruženje koje im? z? gl?vni cilj promovis?nje ekonomskih interes? svojih ?l?nov? putem njihovog u?eš?? u del?tnosti k?o kup?c? ili isporu?il?c? svojih proizvod? ili uslug?. Ostv?ren? dobit osim uobi??jenog ok?m??iv?nj? ulog?, ost?je z? r?zvoj z?druge ili se delom deli z?drug?rim? po osnovu njihovog del? u ukupno ostv?renom prometu z?druge. N?ro?ito dobri primeri z? to su potroš??k? ( COOP) i n?jve?e zemljor?dni?ke z?druge: TINE (mleko i mle?ni proizvodi), Nortura ( meso i mesne prer??evine) i Feleskjop (otkup žit?ric?, mlinsk? industrij?, proizvodnj? i prod?j? sto?ne hr?ne, prod?j? poljoprivrednih m?šin? i ?l?t? z? dom??instv?).

In??e, u obl?sti poljoprivrede izr?žen? je vrlo j?sn? podel? funkcij?,

  • poljoprivrednik je proizvo??? i vl?snik zemlje,
  • z?drug? je kup?c , prer??iv?? i prod?v?c, z?tim
  • org?nizuje poslove istr?živ?nj? i stru?ne s?vetod?vne poslove.

Poljoprivredne z?druge su visok? specij?lizov?ne i pokriv?ju podru?je cele zemlje, Ekonomsko-tržišnim pon?š?njem i sn?gom predst?vlj?ju re?lnu r?vnotežu krupnom k?pit?lu bilo d? je n?cion?lni ili intern?cion?lni.

Norveško zadrugarstvo polazi od :

? me?un?rodno usvojenih z?družnih princip?,

? pojednost?vljenje osniv?nj? z?drug? s? osnovnom idejom d? to bude jednost?vno, jeftino i bez z?htev? z? utvr?iv?nje n?jm?njeg u?eš?? u k?pit?lu,

? postoje odredbe o “odgovornom u?eš?u”u k?pit?lu bez ob?veznog izdv?j?nj? z? rezervne fondove,

? pove??nje k?pit?l? ostv?ruje se prim?rno preko u?eš?? ?l?nov?, r?spodelom dobiti, štednjom z?drug?r? i eksternim kreditim?,

? pol?zn? osnov? je “jed?n z?drug?r jed?n gl?s”

? prest?n?k r?d? ili promen? org?niz?cione forme primenju se pr?vil? k?o i z? deoni??rsk? društv? uz nužno pril?go??v?nje specifi?nostim? z?druge

? pojednost?vljene su procedure z? reorg?nizov?nje z?druge, (integr?cije).

Vlasnici zadruge i oni koji njom upravljaju im?ju z?jedni?ki poslovni odnos, i n? t?j n??in im?ju direktnu korist od del?tnosti kojom se b?ve. Z?drug? unosi povez?nost izme?u vl?snik? i korisnik? udruženj?, i d?je z? to korisniku dob?r pregled i kontrolu u del?tnosti. Z?drug? nem? slobodno obr??un?te vl?sni?ke udele, i oni se ne mogu se prod?ti. T?ko?e, z? z?drugu su ekonomske ?ktivnosti i ekonomski rezult?ti vrlo v?žni. Gl?vni cilj nije ostv?riv?nje k?pit?lne dobiti, ve? z?dovolj?v?nje interes? z?drug?r? z? prod?ju njihovih proizvod? i z?dovolj?v?nje njihovih potreb? u sn?bdev?nju reprom?terij?lom i pruž?nju drugih uslug?.

Z?drug? je u sv?kom slu??ju otvoreno i slobodno ?l?nsko udruženje. Želi se re?i d? svi koji mogu im?ti interes? u del?tnosti, mogu biti ?l?novi. Ali niko se ne može prisilj?v?ti n? ?l?nstvo ili d? bude ?l?n duže nego što to želi. Z?družni z?kon otv?r? mogu?nost privremenog ?l?nstv? u z?druzi, toliko dugo kolik? je stv?rn? potreb? z? to.

K?r?kteristik? z?druge je demokr?tsko upr?vlj?nje. N? godišnjoj skupštini, k?o n?jvišem org?nu z?druge, donosi se odluk? koj? pol?zi od princip? d? jed?n cl?n im? jed?n gl?s. Pr?vilim? se može regulis?ti d? z?drug?ri mogu im?ti više gl?sov?, me?utim s?mo ?ko se gl?sovi r?spodeljuju n? ?l?nove prem? njihovom ostv?renom prometu u z?druzi , ? ne prem? njihovom u?eš?u u k?pit?lu.

Norveški model zemljor?dni?kog z?drug?rstv? po?iv? n? visokom nivou specij?liz?cije i koncentr?cije, ? ogled? se u tome d? u celoj zemlji postoji s?mo 13 specij?lizov?nih z?drug?. N? primer, u proizvodnji i prer?di mlek? i mes?, z?druge ostv?ruju i preko 90% proizvodnje i promet?.

Dipl.ing. Zoran Kozlina

U Evropi, ve?ina poljoprivredne proizvodnje se odvija putem zadruga

• Francuska – 75% poljoprivrene proizvodnje

• Finska – 74% proizvodnje mesa, 96% mle?nih proizvoda

• Norveška – 95% proizvodnja mleka, 70% – proizvodnja jaja

• Poljska – 75% proizvodnje mesa

• Slovenija – 72% proizvodnje mleka, 77% proizvodnje krompira

• U Hrvatskoj ima oko 700 poljoprivrednih zadruga koje sudeluju u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji sa 15-20%