Saturday, 20 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Hortikultura » Vranilova trava se gaji tri godine – setva, uzgoj, žetva

Vranilova trava se gaji tri godine – setva, uzgoj, žetva

Vranilova trava – Origanum vulgare – Fam:Lamiaceae. Gaji se radi nadzemne mase, lista i etarskog ulja, a najveći procenat etarsgog ulja je u listovima i cvastima. Etarska ulja se dobiljaju vodenom destilacijom nadzemne mase i veoma je cenjeno zbog prijatnog mirisa i antiseptičkog dejstva. Ima široku primenu u narodnoj medicini, a i u prehrambenoj industriji kao za?inska biljka. Etarsko ulje se koristi u industriji lekova kao i u kozmeti?koj industriji.

Vranilova trava se gaji tri godine – setva, uzgoj, žetva

Višegodišnja je biljka sunčanih i suvih staništa, koren je kratak i snažan iz kojeg se pružaju podzemna stabla i razvijaju bočni vertikalni izdanci (nove biljke). Stablo je zeljasto visine do 80 cm, kvadratnog preseka, pri zemlji je poleglo a zatim se uspravlja,dosta je razgranato pa dobija formu polu žbuna. Listovi su jajasti, a iz pazuha lista polaze grane koje se završavaju sa cvastima. Cvetovi su sitni, crveni do tamno ljubičaste boje. Plod je merikarpijum koji je sastavljen od četiri orašća (semena).

Vranilovka je biljka koja traži puno svetlosti i toplote. Dobro uspeva na suvim terenima ali dobro podnosi i navodnjavanje te daje i veći prinos. Zahteva humusna, strukturna i plodna zemljišta, neutralna do slabo alkalna zemljišta.

U proizvodnji ove vrste uzimaju se uglavnom neselekcionisane sorte, ali se pri odabiranju uzimaju naj kvalitetnije biljke od kojih će se naknadno proizvoditi rasad. Zemljište treba da bude dobrog kvaliteta i nezakorovljeno jer se vranilovka na istoj parceli proizvodi više godina, odnosno do tri godine pa kao takva može da udje u sastav mnogih plodoreda. Kao predusev najbolji su jednogodišnje leguminoze,djubrene okopavine i strna žita.

Ne sme se gajiti posle biljaka iz iste familije (usnatice), niti da je predusev istih, jer je jednostrano iskorišćavanje hraniva iz zemljišta, a i zbog bolesti. Osnovna obrada je ujesen na dubini od 25-30cm, dok se u proleće više puta obradjuje setvospremačem.

Djubrenje se vrši na osnovu hemiske analize zemljišta, ali se u osnovi kod osnivanja zasada djubri stajskim djubrivom i to u količini 30-40 kg/ha, istovremeno se dodaju i mineralana djubriva i to 60-80 kg/ha P2O5 i 100-120 kg/ha K2O, a u proleće se dodaje 40-60kg/ha N. Kod prihranjivanja unosi se još 50-70 kg/ha N. Druge i treće godine se dodaje 60-80 kg/ha N, 80-100 kg/ha P2O5 i 80-100 kg/ha K2O.

Razmnožava se direktnom setvom semena ili iz rasada. Setva se obavlja u proleće kada je zemljište dovoljno zagrejano i kada ne postoji opasnos od prolećnih mrazeva. Seje se na razmaku 40-50 cm izmedju redu i 25cm u redu, sa 2-3 biljke zajedno.

Proizvodnja iz rasada je sigurniji način, vrši se u toplim lejama krajem februara početkom marta meseca, setvom omaška. Za setvu je potrebno na 1 m2 oko 2 gr. semena. Seme niče na 12 stepeni, biljke niču za 10-12 dana, rasad se formira do kraja aprila početkom maja kada se iznosi na parceli i to na razmaku 40-50 cm izmedju reda i 25 cm u radu. Posle sadnje parcela se zaliva.

Nega useva se sastoji u kultiviranju, okopavanju, plevljenju, proredjivanju,prihranjivanju, zaštiti i navodnjavanja.

Žetva se obavlja dva puta godišnje, a uz dobru ogrotehniku i navodnjavanje i tri puta, kosi se kada je 50% cvetova procvetalo po suvom vremenu, a kosi se na visini od 8-10 cm od zemlje kako bi se pospešilo formiranje bočnih izdanaka. Pokošena masa se suši ili se sveža nosi na destilaciju. Sušenje se vrši na promajnom mestu ili u sušarama na 40 stepeni. Sa jednog hektara može se dobiti 2.000-2.500 kg suve materije. Odnos sveže i suve materije je 4:1.

Vladica Stefanović, dipl.inž., savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

foto pixabay.com

Vranilova trava