Saturday, 20 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Voćarstvo, uticaj uslova sredine na uspeh

Voćarstvo, uticaj uslova sredine na uspeh

Savetovanje Zaštita jabuke od smotavca

Vo?arstvo, uticaj sredine

Vo?arstvo, uticaj uslova sredine – Prof dr Zoran Keserovi? savetuje. Savremena intenzivna proizvodnja vo?a u velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ako uslovi spoljne sredine nisu odgovaraju?i, ?ak i najbolja sorta uz najbolju agro i pomotehniku ne?e dati dobre rezultate.

Prirodni uslovi (klima, zemljište i položaj) pojedinih rejona u Srbiji, su izuzetno su povoljni za gajenje vo?a. Limitiraju?i faktori koji imaju velikog uticaja na smanjenje prinosa i kvaliteta u agroekološkim uslovima Srbije su:

  1. niske zimske temperature,
  2. kasni prole?ni mrazevi,
  3. grad,
  4. nagla promena temperatura u zimskom periodu,
  5. visoke letnje temperature,
  6. relativna vlažnost vazduha i nedostatak padavina.

u 2012. godini imali smo velike štete od pojave niskih zimskih temperatura i pojave prole?nih mrazeva, a ista situacija se ponavlja i u 2013 godini kada smo u pojedinim rejonima imali krajem druge dekade marta niske temperature i do -9,3 stepena ispod nule.

Niske zimske temperature posebno poga?aju neke od košti?avih (breskva i kajsija) i jagodastih vo?nih vrsta (kupina) koje su manje tolerantne na niske temperature. U toku zimskog perioda 2009/2010. godine, došlo je do izmrzavanja u malinjacima i kupinjacima zapadne Srbije, a pogotovu u Ma?vi. U pojedinim delovima Vojvodine su iz istog razloga stradali zasadi breskve, uglavnom oni podignuti gde im nije mesto ili zasadi sa osetljivim sortama. Jedine uspešne protiv mere su gajenje otpornih sorti i izbegavanje gajenja u regionima sa pojavom veoma niskih zimskih temperaturama. Prednost treba dati sortama koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima, ili se ovde ve? duže vreme gaje, jer su one ve? adaptirale na takve uslove. Veoma je važno da vo?ke u?u dobro pripremljene u period mirovanja. U tom slu?aju one su otpornije prema niskim zimskim temperaturama. Jesen 2010. godine je bila dosta dobra i tamo gde je bila dobra zaštita, vo?ke su se dobro pripremile za rod u 2011. godini. Me?utim, visoke temperature u drugoj dekadi novembra su ubrzale tokove organogeneze pogotovu kod košti?avih vo?nih vrsta što bi moglo imati za posledicu ve?u osetljivost pupoljaka u toku zimskog perioda pogotovu ukoliko bi se temperature spuštale ispod -20 °C. Poseban negativan efekat u toku vegetacije imaju visoke temperature i visok intenzitet sun?evog zra?enja. One uzrokuju ožegotine na plodovima i liš?u, ali i na kori debla i grana. Pored protivgradnih mreža ova pojava se može umanjiti i izborom sorti (na primer sorta kruške Konferans je osetljivija od sorte Abate fetel). Sa ciljem smanjenja pojave ožegotina, poželjan pravac redova u zasadu je sever-jug. Nagle promene temperature u 2008. godini, uticale su na pojavu ožegotina listova kod sorte viljamovka, ožegotine na plodovimadok kod sorti kruške Santa Marija, Boskova bo?ica, Kiferov sejanac i Pakhams trijumf, takvih ožegotina nije bilo. Velike štete su nastale i u zasadima maline i drugog jagodastog vo?a jer su plodovi ovih vo?nih vrsta veoma osetljivi na visoke temperature. Plodovi sa ožegotinama delimi?no su pogodni jedino za industrijsku preradu i umanjuju rentabilnost proizvodnje. Gubici koji nastaju usled pojave ožegotina plodova mogu biti zna?ajni što je ilustrovano slede?im primerom: Na plantaži gde je ostvaren ukupan prinos od 273.227 kg jabuke ožegotine su se pojavile se na 20% plodova. Izra?unato je da je vlasnik imao gubitak od 16.108 evra jer je takva jabuka prodata kao industrijska po znatno nižoj ceni. Na lokalitetima pokraj velikih vodenih površina, ako je pravac redova istok zapad, pojava ožegotina je još ve?a, pogotovu kod sorti jabuke Jonagold i Red?if.

U poslednjih deset godina nastaju velike štete od grada. U?estalost njegove pojave može biti ograni?avaju?i faktor za vo?arsku proizvodnju. Štete od grada mogu biti direktne i indirektne. Grad direktno ošte?uje plodove, mladare, listove i grane. Pored direktne štete grad nanosi i indirektne štete. Zbog ošte?enja listova i grana dolazi do slabijeg formiranja rodnih pupoljaka za slede?u godinu, što uti?e na smanjenje rodnosti. Pored toga povrede na kori izazivaju pojavu gljivi?nih i bakterijskih bolesti. Povrede od grada su posebno opasne kod košti?avih vo?nih vrsta, gde grane sporo i nepotpuno zarastaju te dolazi do pojave smoloto?ine i do prenošenja nekroze na samo drvo. Jedini siguran na?in zaštite od grada je postavljanje protivgradnih mreža. Na tržištu se mogu na?i mreže razli?itog kvaliteta. Kvalitetna mreža može trajati i do 25 godina. U svim delocvetni pupoljakvima Srbije, u maju i junu mesecu 2010. godine, grad pra?en olujnim vetrom naneo je ogromne štete, ?ak i na pojedinim lokalitetima gde se pojava grada ne pamti poslednjih 30 godina. Samo u slankamena?kom ataru grad je uništio rod u zasadima jabuke i breskve na preko 800 ha. Najsigurniji na?in zaštite od grada je postavljanje protivgradnih mreža. Protivgradne mreže su posebno važne u savremenim intenzivnim zasadima jabu?astih vo?nih vrsta i u proizvodnji sadnog materijala. Naveš?emo primer jednog zasada pokrivenog protivgradnom mrežom, gde je ove godine u tre?oj godini ostvaren prinos od 42 tona po hektaru. Na ovom lokalitetu, grad je padao dva puta u toku vegetacije. Ošte?eni su bili samo plodovi na kraju redova. Da nije bilo protivgradnih mreža šteta od grada iznosila bi više od 16.000 evra po hektaru. Može se re?i da se mreža isplatila ve? u ovoj godini. U 2013. Godini ve? krajem marta i prvoj dekadi aprila došlo je do pojave grada. Bez obzira na sve probleme u 2013. godini, pojave niskih temperatura u martu, loših vremenskih uslova za vreme oprašivanja i oplodnje, velikih koli?ina padavina u prvom delu vegetacije koje su otežavale zaštitu od važnijih uzro?nika bolesti, zatim sušni period u drugom delu vegetacije, ova godina je bila sa najve?im prinosom vo?a u poslednjih 10 godina. Proizvo?a?i nisu dobro odradili rezidbu, a pogotovu hemijsko prore?ivanje cvetova i plodova i na kraju se dobio loš kvalitet plodova pogotovu kod šljive i jabuke. Proizvo?a?ima smo na po?etku godine savetovali da povedu ra?una o kvalitetu plodova, da rodnost regulišu rezidbom, hemijskim i ru?nim prore?ivanjem plodova, da povedu ra?una o zaštiti protiv važnijih uzro?nika bolesti i šteto?ina, pogotovu protiv monilije,rezidba vo?a ?a?ave krastavosti, jabu?nog smotavca i grinja, me?utim mnogi proizvo?a?i se nisu snašli.

Sušna jesen 2014. i nedostatak snega ostavile su zemlju bez preko potrebne vlage.  U decembru je palo 5 puta manje padavina u odnosu na višegodišnji prosek. Pored toga izuzetno rodna 2013. je dosta iscrpela vo?ke, ali zahvaljuju?i toploj jeseni one su se dobro pripremile za rod. Toplo vreme je uticalo na brži razvoj generativnih i vegetativnih pupoljaka, tako da smo imali raniji po?etak vegetacije za 10 do 15 dana u odnosu na prose?nu godinu. Me?utim sneg u drugoj dekadi aprila pogotovu u Zapadno moravskom i šumadijskom regionu je naneo velike štete u zasadima maline i kupine koji su dobro negovani. U tre?oj dekadi aprila u istim regionima i južnomoravskom došlo je do poplava koje su delimi?no uništile zasade u ravni?arskim delovima, a velike koli?ine padavina u drugoj dekadi maja (13, 14 i 15 maja 2014.) koje su u nekim krajevima iznosile i preko 200 mm su dodatno oštetile zasade jagode, maline i kupine pogotovu u ravni?arskom delu najviše u Podrinjsko-Kolubarskom, Zapadno-Moravskom i podunavskom rejonu. I na ve?im nadmorskim visinama zbog odrona, klizišta došlo je do šteta u zasadima. U zasadima maline u Ariljskom i Ivanji?kom malinogorju gde nije dobro pripremljeno zemljište prilikom podizanja zasada i gde nije razbijen glejni horizont, došlo je do “gušenje” korena i sušenje izdanak u rodu. U ovim zasadima zbog prevelike vlažnosti došlo je do pojave šteto?ina koje su dodatno uticale na sušenje izdanaka. Kod nekih sorti trešnje iako su imale dobro zametanje plodova zbog velikog variranja temperatura došlo je do pojave stresa i naglog opadanja plodova, a masovno je i pucanje plodova, pogotovu ranih sorti trešanja. Sve ovo ?e uticati na smanjenje prinosa jagode, trešnje i maline u odnosu na procene koje su date po?etkom godine. Na pojavu nižih temperatura, ali i koriš?enje preparata za zaštitu koji dodatno izazivaju r?u u fazi precvetavanja reagovale su i neke sorte jabuke, pogotovu sorta greni smit kod koje se pojavila r?asta prevlaka, ali u manjoj meri i kod drugih sorti. Za razliku od jagodastih vo?nih vrsta kod ostalih jabu?astih, košti?avih osim trešnje i jezgrastih o?ekuje se dobar prinos i kvalitet, uz dobru zaštitu od bolesti i šteto?ina.

Bez obzira na elementarne nepogode koje su se javile u tre?oj dekadi aprila i drugoj dekadi maja u Srbiji na osnovu dosadašnje analize pupoljaka, cvetanja, zametanja plodi?a i izgleda vo?aka u 2014. godini može se o?ekivati nešto manji rod u odnosu na 2013. Godinu za 5-10 odsto, a posebno se o?ekuje visoka rodnost kod kajsije, breskve i višnje u odnosu na prošlu godinu. U Vojvodini ova godina ?e biti jedna od najrodnijih u poslednjih deset godina.

Uzimaju?i u obzir klimatske promene, u savremenom vo?arstvu treba birati vo?ne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u odgovaraju?im agroekološkim uslovima, podizati protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i antifrost sisteme kao obavezne mere u ve?ini regiona Srbije. Iako je cena visoka, isplati se ve? nakon jedne kriti?ne godine. Uz odgovaraju?e subvencije države i lokalne samouprave proizvo?a?i bi se mnogo lakše opredelili za ovo dugoro?no isplativo ulaganje.

Izvor: prof.dr Zoran Keserovi?

autor: Goran ?akovi?

agropress.org.rs