Saturday, 20 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Voćarstvo kod nas i u svetu, perspektive

Voćarstvo kod nas i u svetu, perspektive

jabukaVo?arstvo kod nas i u svetu – prilika da pro?itate neke od saveta uvaženih stru?njaka iz oblasti vo?arstva. Možda ?e Vam njihovi saveti pomo?i pri izboru. Srbija je jedna od retkih zemalja koja na relativno malom prostoru (88.407 km), na oko 5,09 miliona ha poljoprivrednog zemljišta (Statisti?ki godišnjak Republike Srbije 2011, 2012), ima povoljne  agroekološke  uslove  za  gajenje  svih  kontinentalnih  vrsta  vo?aka.  Zahvaljuju?i  takvim uslovima  postoji  vekovima  duga  tradicija  proizvodnje  i  prerade  vo?a  i  zainteresovanost poljoprivrednika  za  bavljenje  vo?arstvom.  U  skladu  sa  tim  vo?arstvo  je  do  sada  imalo  zna?ajno mesto  u  ekonomiji  zemlje,  mada  ne  i  jedno  od  vode?ih  koje  bi  moglo  da  ima,  kao  visoko profitabilna poljoprivredna grana, pri koriš?enju svih prirodnih, ljudskih i nau?nih potencijala koji su na raspolaganju kao obe?avaju?e mogu?nosti, ali nažalost nedovoljno iskoriš?ene.

Zna?aj vo?arstva u ishrani stanovništva i privrednom prosperitetu Srbije je veliki. Vo?e je pre svega hrana izrazite nutritivne vrednosti, jer sadrži mnoga jedinjenja neophodna za održavanje zdravlja ljudi. Ono je ujedno i zna?ajna sirovina za dobijanje razli?itih prera?evina. Za preradu se ?esto, pored plodova, koristi i drvo vo?aka. Polen i nektar vo?aka u znatnom obimu koriste i p?ele u svojoj  ishrani, ?ime se  neposredno uti?e na bolje oprašivanje i dobijanje meda. Proizvodnja vo?a doprinosi i razvoju niza drugih industrijskih grana: prera?iva?ke, hemijske, farmaceutske itd., kao i uslužnih  delatnosti:  transporta,  trgovine  i  turizma.  Vo?arstvo  omogu?ava  i  racionalno  koriš?enje poljoprivrednih  površina,  jer  je  visokoakumulativna  poljoprivredna  delatnost.  Ve?e  površine  pod vo?kama pozitivno uti?u na mikroklimu mesta, a na nagnutim terenima spre?avaju eroziju zemljišta.

Vo?arstvo u svetu – U  radu  je  analizirano  stanje  proizvodnje  kontinentalnih  vrsta  vo?aka  i  mogu?nosti unapre?enja  proizvodnje  i  prerade  vo?a,  imaju?i  u  vidu  krupne  promene  sa  kojima  se  suo?ava vo?arstvo  Srbije  kao  posledica  socio-ekonomske  tranzicije  u  kojoj  se  zemlja  nalazi  poslednjih decenija (Cerovi? i sar., 2005; Nacionalni program poljoprivrede Srbije 2009-2011, 2009). Uprkos postojanju velikog potencijala i šansi za izvoz vo?a u zemlje EU i Ruske federacije, posebno zbog ranijeg vremena zrenja odre?enih vrsta i sorti vo?aka u odnosu na navedene zemlje, nije dovoljno oslanjati se na ove i druge komparativne prednosti, kao što su prirodni uslovi i jeftina radna snaga, ve? je za razvitak vo?arstva, kao i drugih grana poljoprivrede i privrede uopšte, neophodno osloniti se  na  znanje,  razvijenu  infrastrukturu,  savremene  tehnologije  gajenja  i  prerade,  napredno konkurentno poslovno okruženje i inovacije. U skladu sa tim u ovom radu su dati trenutno stanje i predlozi  neophodnih  mera  unapre?enja  vo?arstva  prema  vrstama  vo?aka,  ali  i  opštih  mera unapre?enja proizvodnje i prerade vo?a.

 Jabu?aste vo?ke

 Jabuka, kruška i dunja su tehnološki zahtevne vrste vo?aka, ali izuzetno akumulativne. U odnosu na ostale vrste vo?aka, najve?e promene uvode se u tehnologiju gajenja jabuke. Standard u proizvodnji  jabuke  je  podizanje  visokointenzivnih  zasada  u  gustom  sklopu  sa  protivgradnim mrežama  i  sistemima  za  navodnjavanje  uz  uvo?enje  standarda  kvaliteta.  Ovakve  zasade  prati  i savremeni sortiment diktiran od strane tržišta. Prinosi po hektaru u ovim zasadima se kre?u od 50 do 70 tona u proseku, uz visoka ulaganja po jedinici površine. 

  Prirodni uslovi Srbije, a pogotovu nekih rejona, izuzetno su povoljni za gajenje jabu?astih vrsta  vo?aka.  Nijedna  vrsta  vo?aka  ne  može  doneti  toliku  zaradu  kao  jabuka,  ako  se  primeni savremena tehnologija proizvodnje.  Raspadom  velikih  agroindustrijskih  sistema  dominaciju  preuzimaju  individualna poljoprivredna doma?instva, koja se sve ?eš?e udružuju u kooperative. Pored toga velike investicije u podizanje zasada jabuke dolaze i iz drugih grana privrede. 

Obim proizvodnje

Jabuka  je  po  obimu  proizvodnje  najzna?ajnija  kontinentalna  vrsta  vo?aka  u  svetu. Poslednjih godina  svetska proizvodnja jabuke je  u blagom porastu. Kina zauzima prvo  mesto po proizvedenim  koli?inama  jabuke  (33,3  miliona  tona),  što  ?ini  skoro  polovinu  ukupne  svetske proizvodnje, zatim SAD (4,3 miliona tona) itd. Najve?i evropski proizvo?a?i su Poljska (2,6 miliona tona) i Italija (2,2 miliona tona). U Srbiji je u 2010. godini proizvedeno 239.945 tona, dok je prinos godine bio  nešto  viši,  265.676  tona.  Me?utim, pravi  pokazatelj  stanja  je  prinos  po  jedinici površine za koji zvani?na FAO statistika kaže da je 6,8 t/ha u 2010. godini što je daleko od 70,9 t/ha u Austriji ili 42,5 t/ha u Sloveniji. Deo uzroka ovako loše slike je sigurno i neažurna statistika po kojoj je površina pod zasadima ve?a od stvarne. Podizanje gustih, visokointenzivnih zasada jabuke ?e dovesti do ve?eg obima proizvodnje po jedinici površine, dok ?e prinos po stablu biti normalnoniži. 

  I kod kruške Kina zauzima prvo  mesto po proizvedenim koli?inama (15,2 miliona tona), što  ?ini  skoro  dve  tre?ine  ukupne  svetske  proizvodnje,  zatim  slede  SAD  (0,74  miliona  tona). Najve?i evropski proizvo?a?i u 2010. godini (WAPA, 2012) su Italija (680 hiljada tona), Španija (456 hiljade tona) i Belgija (285 hiljada tona). U Srbiji je 2010. godine proizvedeno 47.501 tona što  je  daleko  niže  od  80.000  tona  koje  su  se  proizvodile  80-tih  godina  prošlog  veka.  Usled  napada kruškine  buve,  bakteriozne  plamenja?e,  izbora  pogrešnih  podloga  i  sadnje  kruške  u neodgovaraju?im uslovima došlo je do smanjenja površina pod ovom vrstom vo?aka. U poslednjih nekoliko  godina  podignuti  su  ve?i  zasadi,  pogotovu  u  Sremu,  ali  podizanje  zasada  ne  prati  i najnovija tehnologija kao što je to slu?aj kod jabuke. Prose?an prinos je i dalje nizak, svega 4,75t/ha u 2010. godini.

Najve?i proizvo?a? dunje u svetu je Turska (121 hiljada tona), a sledi Kina sa 111 hiljada tona.  U  Evropi,  ako  izuzmemo  Tursku,  na  prvom  mestu  je  Španija  sa  14.200  tona,  a  Srbija  na drugom  sa  10.953  tone  po  FAO  podacima za  2010.  godinu.  U  pojedinim  godinama  proizvodnja nadmašuje i 15.000 tona.

Vo?arstvo kod nas i u svetu, perspektive

Izbor sorti i podloga

Poznavanje sortimenta u Svetu, Evropi i našoj zemlji, preduslov je za pravilan izbor sorti za podizanje zasada jabuke. U 2011. godini vode?e sorta jabuke u EU (WAPA, 2012) su bile Zlatni delišes sa  udelom u  proizvodnji od 24,53%, sledi grupa Gala (10,63%), grupa Jonagold (8,13%), Crveni  delišes  (6,37%),  Ajdared  (6,04%),  a  zatim  slede  Elstar  (4,24%),  Greni  smit  (3,85%),Šampion (3,07%), Breburn (3,04%) itd. 

Proizvodnju jabuke u Srbiji karakteriše zastareli sortiment. U odsustvu zvani?ne statistike gruba procena  je  da  su u zasadima najviše zastupljene  sorte  Ajdared  (40%),  grupa  Zlatni delišes (20%),  Greni  smit  (10%),  grupa  Jonagold  (10%),  grupa  Crveni  delišes  (5%).  Preostali  udeo popunjavaju sorte koje polako izlaze iz proizvodnje (Mucu, Gloster, ?adel, Melroze i dr.) i one koje se uvode u nove zasade (Breburn, Gala, Fudži i dr.). Važno je napomenuti da se novi zasadi podižu i savremenim klonovima starih sorti (Reinders, Wilton’s Red Jonaprince, Superchief, Gala Schniga itd). Prate?i trendove u svetu i doma?a istraživanja, za podizanje intenzivnih zasada jabuke u Srbiji predlaže se slede?i sortiment: Zlatni delišes  – klon Reinders, Greni smit – klon Challenger, Crveni delišes  –  preporu?eni  spur  tipovi  su  Superchief®  Sandige,  Redchief®  Camspur,  Scarlet  Spur® Evasni, Red Cap Valtod®, a standardni tipovi Early Red One® Erovan i Hapke Delicious (LB)® 53, Fudži – klonovi Kiku 8® i Furbrax®, Jonagold – klonovi Red Jonaprince® ili Decosta®, Gala – klonovi Gala Schnitzer Schniga®, Brookfield® Baigent Gala, Buckeye Gala® Simmons, Fendeca i Galaxy  Selecta®,  Breburn  sa  klonovima  Hillwell®  Hidala  i  Mariri  Red®. 

Podloga  M9  je najzastupljenija  slabobujna  podloga  za  jabuku  u  svetu,  ali  se  pre  svega  koriste  njeni  klonovi (Wertheim, 1998)  koji su lakši za ožiljavanje, a imaju sli?nu produktivnost. U  rasadni?koj praksi najviše  se  koristi  klon  NAKB  T  337.  Ova  podloga  se  koristi  za  gustu  sadnju,  gde  se  redovno primenjuju sve agro i pomotehni?ke mere. Na nju se kaleme srednje bujne ili bujne sorte jabuke. U Srbiji se najviše sorti jabuke kalemi na MM 106 (44,5?), zatim na M9 (40,8?) i M26 (12,2%), a u nešto manjoj meri na podloge MM 111, A 2 i sejanac divlje jabuke (Keserovi? i sar., 2004). Kada je u  pitanju  struktura  proizvedenih  podloga  u  Srbiji  situacija  je  ista,  mada  se  stanje  menja  sa formiranjem novih mati?njaka. 

U  EU  dominiraju  slede?e  sorte  kruške?  Konferans,  Vilijamovka,  Fetelova,  Roša  i Društvenka  (WAPA,  2012).  Od  ukupne  proizvodnje  kruške  u  Italiji  dve  tre?ine  otpada  na Vilijamovku,  Fetelovu  i  Konferans,  a  pored  ovih  gaje  se  i  Crvena  vilijamovka,  Santa  Marija, Društvenka,  Boskova  bo?ica,  Krasanka  i  dr.  U  zasadima  u  Srbiji  dominantna  je  Vilijamovka,  a pored nje gaje se i letnje sorte kao što su Junska lepotica, Karmen i Moretinijeva rana, zatim Santa Marija,  Fetelova,  Košija,  a  u  starijim  zasadima  su  zastupljene  i  Društvenka,  General  lekler  i Kalu?erka. Jedno vreme je veoma popularna sorta bio Kiferov sejanac zbog otpornosti na erviniju i kruškinu  buvu.  Na  bazi  proizvodnih  iskustava  i  stanja  proizvodnje  i  našeg  tržišta,  za  gajenje  unarednom  periodu  možemo  preporu?iti  slede?e  sorte  krušaka  po  vremenu  sazrevanja:  Junska lepotica,  Turandot,  Karmen,  Moretinijeva  rana,  Santa  Marija,  Vilijamovka,  Abate  fetel,  Boskova bo?ica,  Pakams  trijumf,  Kalu?erka,  Krasanka  i  Konferans.  Podloge  za  krušku  koje  se  koriste  u Srbiji su sejanac divlje kruške (Pyrus comunis L.) i vegetativne podloge poreklom od dunje MA i Ba 29. U  znatno manjoj meri se koristi dunja MC, a  vegetativne podloge poreklom od kruške se sporadi?no sre?u samo na uvoznom sadnom materijalu.

Sortiment  dunje  u  svetu  je  dosta  lokalnog  karaktera.  U  Turskoj  se  gaje  sorte  doma?eg porekla,  razli?ite  namene,  pa  ?ak  i  one  za  stonu  potrošnju.  Kod  nas  u  sortimentu  dominiraju Leskova?ka, Vranjska i Šampion, tako da bi u narednom periodu trebalo više uraditi na introdukciji novih sorti. Za dunju se koriste iste vegetativne podloge kao i kod kruške.

Oplemenjivanje

Velikim brojem primera do sada pokazano je da visoka i kvalitetna proizvodnja vo?a zavisi prvenstveno  od  rezultata  oplemenjivanja  tj.  potencijala  gajene  sorte  (Nikoli?  i  sar.,  2009).  Kao rezultat spontane i planske hibridizacije nastalo je do danas preko 10.000 sorti plemenite jabuke, a stalno  se  stvaraju  nove  i  bolje  sorte  (Nikoli?  i  Fotiri?,  2009).  Na  Poljoprivrednom  fakultetu  u Novom Sadu nastavlja se rad na konvencionalnom i mutacionom oplemenjivanju sorti jabuke, sa ciljem  stvaranja  otpornih  kvalitetnih  sorti.  Hibridizacijom  gde  je  u  ukrštanjima  u?estvovala autohtona sorta Bihorka izvojene su selekcije NS 25/83 i NS 25/140 izuzetnog kvaliteta i krupno?e, ploda uz visoku otpornost prema prouzrokova?ima bolesti, te se mogu gajiti bez ikakve hemijskezaštite na sve ekonomski zna?ajne gljivi?ne bolesti (Ognjanov i sar., 2011). Pored ve? priznatih sorti stubastog  tipa  rasta  nastavljen  je  rad  na  hibridizaciji  i  selekciji  stubastih  sorti  potpuno  crvenog, žutog  ili  zelenog  ploda,  razli?itog  vremena  sazrevanja,  tolerantnih  na  prouzrokova?e  ekonomski najvažnijih bolesti i šteto?ina. Standardne sorte Ajdared, Elstar i Jonagold su i  u našim  uslovima pokazale  izraženu  sklonost  prema  prirodnim  mutacijama.  Izdvojeno  je  više  pozitivnih  mutacija prijavljenih Komisiji za priznavanje sorti. Dva mutanta sorte Jonagold izdvojila su se po izrazitoj atraktivnosti  ploda,  aromi  i  ukusu,  dok  mutanti  sorti  Ajdared  i  Elstar,  u  pore?enju  sa  izvornim sortama imaju znatno izraženije difuzno crvenilo (Ognjanov i sar., 2009).

U Institutu za vo?arstvo u ?a?ku primena molekularnih markera omogu?ila je mapiranje genoma jabuke i formiranje nekolikosaturisanih  geneti?kih  mapa  na  kojima  je  lociran  veliki  broj  gena  koji  determinišu  osobine esencijalno važne u daljem unapre?enju sortimenta jabuke (Mari? i sar., 2010). Rad na hibridizaciji jabuke  zapo?et  je  i  na  Poljoprivrednom  fakultetu  u  Beogradu.  Glavni  cilj  oplemenjivanja  je kombinovanje visokog kvaliteta ploda sa otpornoš?u na bolesti i šteto?ine. Pored autohtonih sorti, kao  donori  otpornosti  na  izaziva?e  najvažnijih  gljivi?nih  bolesti  koriste  se  novije  evropske  i ameri?ke  sorte.  U  odre?enim  kombinacijama  ukrštanja  posebna  pažnja  se  posve?uje  ekstremnim klimatskim uslovima, vremenu sazrevanja, sposobnosti ?uvanja i pogodnosti genotipova za preradu. 

Standard  za  kvalitet  ploda  kruške  je  sorta  Vilijamovka.  Iako  je  ona  nastala  pre  više  od dvesta godina i dalje se smatra neprevazi?enom sortom u pogledu kvaliteta ploda. Poželjno je da nove  sorte  imaju  so?no,  topivo  meso,  skladan  odnos  izme?u  še?era  i  kiselina,  prijatnu  aromu  i odsustvo  kamenih  ?elija.  Selekcija  RŠ1  (P.  communis  x  P.  pyrifolia  Nijisseiki)  stvorena  na Poljoprivrednom  fakultetu  u  Novom  Sadu,  prijavljena  Komisiji  za  priznavanje,  poseduje  sve navedene  pozitivne  karakteristike  vezane  za  kvalitet  ploda,  uz  visoku  otpornost  na  bolesti.

Izdvajanjem  podloge  Pyrodwarf  u  Nema?koj  ukazalo  se  na  mogu?nosti  selekcionisanja  slabije bujnih  podloga  iz  populacije  sejanaca  kruške.  Na  Poljoprivrednom  fakultetu  u  Novom  Sadu  u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Banja Luci vrše se istraživanja u ovom pravcu, budu?i da je  veoma  velika  varijabilnost  u  bujnosti  i  drugim  morfološkim  pokazateljima  utvr?ena  me?u mati?nim stablima i sejancima kolekcionisanim na teritoriji BiH.U Srbiji posle  priznavanja  sorte dunje  Morava  1987.  godine nije  priznata  ni  jedna  nova sorta. 

Tehnologija proizvodnje

Sadni materijal. Uspešna proizvodnja  vo?a ne može se ostvariti bez  kvalitetnog sadnog materijala. Proizvodnja sadnog materijala za visokointenzivne zasade jabuka podrazumeva visoko kalemljene  dvogodišnje  sadnice,  dobro  obrasle  umereno  bujnim  letorastima  ili  prevremenim gran?icama,  takozvane  „KNIP“  sadnice.  Unazad  nekoliko  godina  i  pojedini  rasadnici  u  Srbiji  su po?eli  proizvodnju  ovakvog  sadnog  materijala.  Ova  proizvodnja  je  omogu?ena  pre  svega formiranjem novih mati?njaka podloga i sorti Osnovne kategorije.

I pored toga što su podignuti novi mati?njaci sorti i podloga, proizvodnja sadnica kruške i dunje je i dalje ispod potreba tržišta pre svega po ponudi sorti, izboru podloga i kvalitetu sadnog materijala.

Podizanje  zasada. 

U prethodnom  periodu  u Srbiji  se  prilikom  podizanja  zasada  jabuke naj?eš?e išlo sa kombinacijama sorti u parnim redovima u kojima je osnovna sorta zastupljena sa 6 ili 4 reda, a sorte oprašiva?i sa 2 do 4 reda. Da bi se olakšala zaštita, hemijsko prore?ivanje plodova i  berba,  u  svetu  se  u  poslednje  vreme  podižu  monosortni  zasadi  jabuke,  gde  se  kao  oprašiva?i koriste  pojedine  divlje  vrste  jabuke  ili  druge  sorte  jabuke  kao  svako  10  ili  20  stablo  u  redu  sa osnovnom  sortom. Ova  praksa  je  delimi?no  zaživela  i  kod  nas.  Proizvodnju  jabuke  u  razvijenim zemljama  karakteriše  intenzifikacija  uz  zadržavanje  ili  porast  obima  proizvodnje  na  manjim površinama,  što  je  postignuto  kod  jabuke  pove?anjem  broja  stabala  po  jedinici  površine  i smanjenjem dimenzija krune. Rastojanje izme?u redova na Zapadu iznosi 2,8  – 3,2  m, a kod nas naj?eš?e u novim zasadima 3,2  – 3,6 m, imaju?i  u  vidu da su naša zemljišta sa ve?im sadržajem humusa i da nisu zamorena. U novim zasadima u Srbiji rastojanje izme?u stabala u redu iznosi za spur tipove 0,6 – 0,65 m, a za standardne sorte 0,75 – 0,8 m, sa 3900 do 5200 biljaka po ha. Zasad se podiže u ovako gustom sklopu kako bi se što pre vratila uložena sredstva, jer je pri velikoj gustini sadnje  mogu?e ve?  u tre?oj godini ostvariti po?etak pune rodnosti. Ovakvi zasadi traže i potporu koja ima dodatnu funkciju i kao nosa? protivgradnih mreža. Sve više zasada se podiže na na?in da se  prvo  postavi  potpora,  a  onda  vrši  sadnja.  Važan  element  novih  zasada  je  i  zatravljivanje me?urednog prostora gajenom travom ili prirodnim pokriva?em. Ovo je mogu?e samo u zasadima gde  postoji  sistem  za  navodnjavanje,  uglavnom  „kap  po  kap“.  Postojanje  ovakvog  sistema navodnjavanja opredeljuje proizvo?a?e da najve?i deo prihrane vo?aka vrše fertirigacijom, a da se korektivno koriste i folijarna ?ubriva.

Kod  kruške  i  dunje,  glavni  ograni?avaju?i  faktor  intenzifikacije  proizvodnje  predstavlja izbor  podloga.  Sejanac  kruške,  kao  i  sve  generativne  podloge,  daje  bujna  stabla,  ali  mora  da  se koristi na zemljištima sa visokim sadržajem Ca karbonata i tamo gde nema navodnjavanja. Srednje bujne  podloge  MA  i  Ba29  omogu?avaju  nešto  guš?u  sadnju,  odnosno  intenzivnije  zasade.  Novi zasadi  kruške i dunje se podižu tzv. prut sadnicama,  bez  protivgradne  mreže,  a  navodnjavanje je retkost. Odsustvo ve?ih ulaganja u intenzivnije zasade kruške i dunje je verovatno posledica straha od bakteriozne plamenja?e i kruškine buve.

Izbor oblika krune. Od savremenih uzgojnih oblika koji se danas koriste za intenzivne i visokointenzivne  sisteme  gajenja  naj?eš?e  se  koristi  vitko  vreteno,  a  u  zasadima  na  bujnijim podlogama  vretenasti  žbun.  Kod  kruške  kalemljene  na  sejancu  koriste  se  i  vodoravna  i  kosa palmeta.

Rezidba. Jedan od najvažnijih poslova u vo?njaku je zimska rezidba. Kratka rezidba kod jabuke se zamenjuje „dugom rezidbom“ gde se dvogodišnje grane ne prekra?uju. Dugom rezidbom se  smanjuje  bujnost  vo?aka,  bolje  je  formiranje  cvetnih  za?etaka,  lakše  je  hemijsko prore?ivanje plodova, bolja obojenost i smanjeno otpadanje plodova. ?esto se rezidbom ostavljaju ?epovi dužine prsta koji kasnije stvaraju velike probleme, stvaranje guka i velikih rana koje su osnova za napad stakrokrilca i krvavave vaši. Zelena rezidba se posebno preporu?uje za bujne sorte  jabuka, poput Glostera,  Fudžija,  Elstara,  Greni  smita,  Dekoste,  Red  jonaprinsa  i  sli?nih.  Na  žalost,  ova pomotehni?ka mera nije redovna u Srbiji. Preporuka je da se mladari orezuju po završetku aktivnog vegetativnog  rasta.  Prema  nekim  doma?im  još  neobjavljenim  istraživanjima  to  je  bolje  uraditi  u drugoj  ili  tre?oj  dekadi  avgusta,  jer  tada  izvedena  rezidba  depresivno  deluje  na  porast,  a diferenciranje  cvetnih  za?etaka  je  bolje  za  narednu  godinu.  Veliki  problem  u  Srbiji  predstavlja neodstatak  kvalitetne  obu?ene  radne  snage  za  obavljanje  rezidbe  koja  se  još  uvek  odvija  ru?nim makazama i testerama, bez primene pneumatike.

Vo?arstvo u Srbiji

Prore?ivanje cvetova i plodi?a. Efikasan metod za kontrolu rodnosti vo?aka i poboljšanje kvaliteta  plodova  je  prore?ivanje  cvetova  ili  mladih  plodova.  Obimna  doma?a  istraživanja (Keserovi? i sar., 2009) su omogu?ila  uvo?enje u redovnu praksu ove  mere  kod jabuke,  mada je svega jedan preparat  zvani?no  registrovan  u  Srbiji  za  ovu  namenu,  a  stara  tehnologija  podizanja zasada  je  ?esto  prepreka  za  pravilno  izvo?enje  prore?ivanja.  Za  prore?ivanje  cvetova  koriste  se razli?iti  preparati,  a  naj?eš?e  na  bazi  amonijum  tiosulfata  (ATS).  ATS  je  našao  primenu  u prore?ivanju cvetova jer se smatra bezbednim za korisnike, okolinu i potroša?e (Mili? i sar., 2011).

Za  prore?ivanje  plodova  koriste  se  preparati  na  bazi  naftalenacetamida  (NAD),  ?-naftilsir?etne kiseline  (NAA)  i  6-benziladenina  (BA).  NAD  se  primenjuje  najkasnije  7  dana  nakon  punog cvetanja. NAA se primenjuje u fazi kada pre?nik centralnih plodi?a iznosi u proseku 6 – 12 mm. BA se primenjuje u periodu kada je prose?an pre?nik primarnog ploda izme?u 7 – 12 mm, odnosno 14 – 21  dana  nakon  punog  cvetanja  (Mili?  i  sar.,  2012).  Ru?no,  korektivno  prore?ivanje  jabuke  nije uobi?ajeno  kod  nas,  ali  ako  se  želi  dobiti  preko  90%  plodova  prve  klase,  onda  je  to  ekonomski opravdano. Prore?ivanje uz pomo? mašina još nije zaživelo.  Prore?ivanje cvetova i plodova kruške i dunje nije uobi?ajeno ni u razvijenim zemljama. Mnogo  važniji  tretmani  kod  kruške  su  tretmani  giberelinima  u  cilju  formiranja  partenokarpnih plodova.

Spre?avanje  opadanja  plodova u  zasadu jabuke.  Danas su proizvo?a?ima za  kontrolu opadanja plodova dostupni  (neregistrovani) preparati na bazi ?-naftilsir?etne kiseline (NAA). NAA se koristi u koncentracijama izme?u 5 i 20 ppm aktivne materije i treba se primeniti pre nego što plodovi po?nu zna?ajno da opadaju. 

Uvo?enje modela integralne proizvodnje vo?a. U najrazvijenijim vo?arskim zemljama je koncept Integralne proizvodnje vo?a primenjen u praksi na 90% i više površina. Oslanjaju?i se na „AGRIOS“ model iz Južnog Tirola, u pojedinim zasadima jabuke na Fruškoj gori zapo?et je razvoj modela Integralne proizvodnje u Srbiji (Keserovi? i sar., 2007). U skladu sa osnovnim konceptom IPV propisane su sve agrotehni?ke mere: zaštita, ?ubrenje, navodnjavanje, prore?ivanje, održavanje zemljišta, berba, ?uvanje itd. Uvo?enje integralnog koncepta proizvodnje u Srbiji je i veoma važan faktor ukoliko se želi izvoziti vo?e. 

Berba i ?uvanje plodova. Veliki deo proizvedene jabuke i kruške u Srbiji propadne tokom ?uvanja zbog neodgovaraju?eg momenta berbe ili zbog loših uslova ?uvanja. Mali broj proizvo?a?a pravilno odre?uje momenat berbe koriste?i metode kao  što su jodno-skrobni test, ?vrstina ploda i promena osnovne boje pokožice, ve? se uglavnom oslanjaju na subjektivne ocene poput obojenosti plodova ili jednostavno beru kada misle da treba na osnovu prethodnog iskustva. Ohrabruju?e je da se  broj  i  kapacitet  savremenih  hladnja?a  pove?ava.  Uglavnom  su  to  hladnja?e  sa  mogu?noš?u spuštanja  nivoa  kiseonika  ispod  1%  (eng.  ULO),  dok se  u  pojedinim hladnja?ama koristi  i  DCA (eng.  Dynamic  Controlled  Atmosphere)  tehnologija  koja  omogu?ava  ?uvanje  plodova  na  veoma niskim koncentracijama kiseonika. Od 2011. godine u Srbiji je registrovan i preparat SmartFresh za  primenu  na  jabuci  koji  ?e  u  mnogome  pomo?i  doma?im  proizvo?a?ima  da  o?uvaju  kvalitet plodova tokom skladištenja i da izbegnu pojavu skalda (Magazin i sar., 2010).

Autori -Nikoli? Dragan,, Keserovi? Zoran,, Magazin Nenad,, Paunovi? Svetlana,Mileti? Rade, Nikoli? Mihailo, Milivojevi? Jasminka

Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Institut za vo?arstvo, ?a?ak