Friday, 24 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Vinograd visoki prinosi odnose materije iz tla

Vinograd visoki prinosi odnose materije iz tla

Vinograd visoki prinosi. Na osnovu mnogih analiza utvr?eno je, da za prinos od 6 do 18 t/ha grož?a vinova loza iznese iz zemlje: ?istog azota od 40 do 150 kilograma, fosfora od 10 do 60, kalijuma od 40 do 200 i kalcijuma od 25 do 100 kilograma. Prema tome loza koristi iz zemljišta znatne koli?ine hraniva koje treba redovno nadokna?ivati, ako želimo osigurati redovnu rodnost i visoki prinos. Ako se iz bilo kojeg razloga neki od tih biogenih elemenata ne nalazi u optimalnim koli?inama, nastaje bolest “manjkavosti”.

Znaci nedostatka svakog od biogenih elemenata su specifi?ni i na specifi?an na?in se manifestuju na pojedinim organima vinove loze, a posebno listovima koji najviše reaguju na ove nedostatke.

Folijarnom dijagnostikom, putem liš?a, utvr?eno je da sadržaj hranjivih elemenata nije stati?an. ve? se menja prema fazama vegetacije vinove loze. Najviše mineralnih materija vinova loza sadrži u po?etku vegetacije, za vreme bujnog rasta, otprilike do polovine srpnja, dok starenjem organa loze njihova se koli?ina smanjuje.

DELOVANJE GLAVNIH BIOGENIH ELEMENATA NA LOZU

Azot

To je najvažniji element za stvaranje novih ?elija u procesu rasta i razvoja svih delova ?okota. Bujnost vegetacije, tj. rast i razvoj direktno su u vezi s koli?inom azota. Utvr?eno je tako?e da azot do odre?ene mere vrlo povoljno uti?e na klijavost polena i na oplodnju. Nedostatak azota opaža se u slabljenju ?okota, slabom rastu mladara, svetlozelenoj boji liš?a, osipanju cvetova i rehuljavosti grozdova, sitnim bobicama i dr.

Ako je uz pomanjkanje azota optere?enje ?okota rodnim drvom uslovilo veliki prinos, to može toliko da iscrpi ?okot, da se liš?e suši i kovrdža prema gore. Jednogodišnji lastari su hrapavi, pupoljci sitni, kolenca zadebljala. Nedostatak azota se ranije zapaža nego nedostatak fosfora i kalijuma.

Najve?i deo azota loza iskoristi do cvetanje i zato je najpovoljnije vreme za ?ubrenje azotom u prole?e, pre kretanja vegetacije, a u nekim slu?ajevima dobre rezultate daje i prihranjivanje azotom u toku vegetacije.

U ?ubrenju vinograda sa azotom stvarno moramo biti vrlo oprezni, jer tu se najviše greši.

Prekomerno ?ubrenje azotom pogotovo bez dovoljno i izbalansiranog ?ubrenja sa fosforom i kalijumom uti?e na prebujan porast mladara, osipanje cveta uz pojavu rehuljavosti grozda, produžuje se vegetacija do kasno u jesen, lastari redovno ne uspevaju da sazre, postaju osetljivi na zimske niske temperature i kasne prole?ne mrazeve. Grož?e kasni u sazrevanju, a vina dobijena sa zemljišta koje je bogato azotom imaju slabiji kvalitet, slabo izraženu aromu, teže se bistre, stabiliziraju i ?uvaju.

U vinogradima jako ?ubreni azotom ja?i je porast korova, a loza postaje osetljivija na bolesti i šteto?ine. Zato ?ubrenje azotom ne smemo pristupati šablonski, ve? moramo voditi ra?una o ekološkim uslovima, svojstvima sorte i agrotehnici, posebno kad je u pitanju optere?enje rodnim lastarima. Ove momente treba imati na umu, jer nepravilno ?ubrenje azotom može biti neefikasno ili ?ak štetno.

Da se podsetimo: u 100 kg 25 %-tnog KAN-a ima 25 kg ?istog azota, a u 100 kg stajskog ?ubrivaa samo pola kilograma. Azot iz stajskog ?ubriva se iskoristi samo 25 %, dok se azot iz mineralnih ?ubrivaa iskoristi 80 %.

Vinograd visoki prinosi odnose materije iz tla

Kalijum

U biljci se nalazi najviše u mladim organima loze. On je odgovoran za sintezu belan?evina, hlorofila i drugih važnih sastava. Kaljium vrlo povoljno deluje na razvoj generativnih organa vinove loze, tj. cveta i oplodnju, dozrevanje grož?a i pruta, a samim tim znatno uti?e i na otpornost loze prema zimskim niskim temperaturama i kasnim prole?nim mrazevima.

Nedostatak kalijuma izaziva posme?ivanje listova i crvenilo liš?a. Kalijum najviše nalazimo u pupoljcima, vrhovima mladara, mladim listovima, polenovoj cevi i u mladom korenju. U nedostatku kalijuma prime?en je slab usporen porast loze, koren se slabo grana uz smanjenje broja korenovih dla?ica, a time slabi mo? upijanja mo? primanja biljnih hraniva i vode. U pomanjkanju kalijuma, grož?e kasnije dozreva, a koli?ina še?era je znatno manja. Mladari slabo i sporo sazrevaju i imaju veliku srž. Kada ga ima dovoljno, kalijum uti?e na pove?anje sadržaja še?era, pove?ava ekstrakt vina, a smanjuje ukupne kiseline mošta odnosno vina. U godinama kada su dugotrajne suše, pogotovu pred cvetanje i u vreme šaranja grozda, interesantno moštevi sadrže više ukupnih kiselina, što se tuma?i fiziološkom pojavom da korenov sistem nije u stanju primiti u vodi otopljene minerale odnosno kalijum, koji je odlu?uju?i za pove?anje še?era u grož?u.

Najviše kalijuma potrebno je vinovoj lozi u fazi cvetanja i u fenofazi šarka. Vinova loza se tretira kao kalijumovaa biljka. Naime, sve biljke koje proizvode skrob i še?er zahtevaju mnogo kalijuma. Zato i nije slu?ajan odnos NPK hraniva 1:2:3. Pokretljivost-mobilnost kalijuma u teškim zemljištima je vrlo slaba, isto kao i fosfora. Upravo zbog toga se preporu?uje da se meliorativno ?ubrenje (?ubrenje pre sadnje) PK ?ubrivima 20:30 vrši prilikom rigolovanja – uzduž celog profila brazde od 0 do 80 cm, u koli?ini 3 do 5 tona po hektaru.

Vinogradi ?ubreni kalijumom mnogo lakše podnose sušu. Poznati austrijski vinogradar Mozer smatra da je kalijum potreban za stvaranje AROMATI?NIH materija u grož?u, odnosno u vinu. Od formulacije NPK ?ubriva, za ?ubrenje vinograda najbolje odgovaraju formulacije: NPK 5:20:30, NPK 7:20:30 i NPK 7:16:24

Smatra se da je vinogradarsko zemljište dovoljno opskrbljeno kalijumom ako u 100 grama suvog zemljišta sadrži 50 mg kalijuma. Da vas podsetimo: mnogobrojne pedološke analize zemljišta, posebno vinogradarske, pokazale su da kalijuma (u sloju zemlje 30-60 cm dubine, gde se nalazi ve?ina korenovog sistema) ima desetak puta manje od optimuma za visoku i unosnu proizvodnju.

Vinograd visoki prinosi. 

Azot i fosfor vinova loza iskoriš?ava samo 25 %, a kalijuma do 60 %. U zemljištima bogatim kre?om odnosno kalcijumom, korenje vinove loze, teže prima magnezijum, pa i to može biti uzrok hloroze (žutice). Neki naši stru?njaci preporu?aju u tom slu?aju koriš?enje kombiniranih ?ubriva koja osim kalijuma sadrže odre?eni procenat magnezijuma u obliku lakotopivog magnezijumovog sulfata.

Magnezijum

Magnezijum je sastavni deo biljnog zelenila – hlorofila, pa je njegova fiziološka uloga u procesu asimilacije vrlo zna?ajna. U 1 gramu suve mase, liš?a vinove loze nalazi se 2 do 4 mg magnezijuma. Premda je magnezijum neophodan biogeni element u ishrani vinove loze, njega ne nalazimo u zemlji u velikim koli?inama. Sre?om, ve?ina zemljišta sadrži dovoljno magnezijuma. Njegov nedostatak je ?eš?i na laganim peskovitim zemljištima. Posledice nedostatka su pojava žutila liš?a, asimilacija je usporena-oslabljena, lastari slabo sazrevaju, a grož?e sadrži malo še?era.

Nedostatak magnezijuma vrlo lako se uo?ava na liš?u. Izme?u nerava lista pojavljuje se žuto polje, a kod ve?eg nedostatka žutilo može zahvatiti ceo list. Smatra se da sušenje peteljke na nedozrelom grož?u nije uvek posledica ranog botritisa, ve? je ?esto uzrokovano poreme?ajem u odnosu biljnih hraniva kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Pošto je magnezijum antagonist kalcijumu, to dodavanje kalcijuma u zemljištu u kojem ga nema, može spre?iti štetno delovanje magnezijuma. Naime, magnezijum u višku može toksi?no delovati na ?okot, koji brzo propadne.

Vrlo  ?esto mladi vinogradi prve dve godine ose?aju nedostatak magnezijuma, razlog je što se magnezijum u zemljištu nalazi u dubljim slojevima, koji je nepristupa?an korenu mladog ?okota, sve dok se korenov sistem ne razvije u dubinu. Višak kalijuma tako?e može spre?iti usvajanje magnezijuma. Zapaženo je da zaštitna sredstva na bazi cinka smanjuju sadržaj magnezijuma u liš?u, dok sredstva na bazi bakra ne.

Sumpor

U vinogradima se retko susre?emo sa pomanjkanjem sumpora, jer ga redovno unosimo putem ?ubrenja te prilikom zaprašivanja loze protiv pepelnice. Premda loza treba minimalne koli?ine sumpora, on sudeluje u stvaranju aminokiselina, koje ulaze u sastav belan?evina. enizma i dr.

Ljubiša ?or?evi?, dipl.ing.

foto pixabay.com

Vinograd visoki prinosi.