Monday, 25 September, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Vinograd visoki prinosi odnose materije iz tla

Vinograd visoki prinosi odnose materije iz tla

Vinograd visoki prinosi. Na osnovu mnogih analiza utvrđeno je, da za prinos od 6 do 18 t/ha grožđa vinova loza iznese iz zemlje: čistog azota od 40 do 150 kilograma, fosfora od 10 do 60, kalijuma od 40 do 200 i kalcijuma od 25 do 100 kilograma. Prema tome loza koristi iz zemljišta znatne količine hraniva koje treba redovno nadoknađivati, ako želimo osigurati redovnu rodnost i visoki prinos. Ako se iz bilo kojeg razloga neki od tih biogenih elemenata ne nalazi u optimalnim količinama, nastaje bolest “manjkavosti”.

Znaci nedostatka svakog od biogenih elemenata su specifični i na specifičan način se manifestuju na pojedinim organima vinove loze, a posebno listovima koji najviše reaguju na ove nedostatke.

Folijarnom dijagnostikom, putem lišća, utvrđeno je da sadržaj hranjivih elemenata nije statičan. već se menja prema fazama vegetacije vinove loze. Najviše mineralnih materija vinova loza sadrži u početku vegetacije, za vreme bujnog rasta, otprilike do polovine srpnja, dok starenjem organa loze njihova se količina smanjuje.

DELOVANJE GLAVNIH BIOGENIH ELEMENATA NA LOZU

Azot

To je najvažniji element za stvaranje novih ćelija u procesu rasta i razvoja svih delova čokota. Bujnost vegetacije, tj. rast i razvoj direktno su u vezi s količinom azota. Utvrđeno je takođe da azot do određene mere vrlo povoljno utiče na klijavost polena i na oplodnju. Nedostatak azota opaža se u slabljenju čokota, slabom rastu mladara, svetlozelenoj boji lišća, osipanju cvetova i rehuljavosti grozdova, sitnim bobicama i dr.

Ako je uz pomanjkanje azota opterećenje čokota rodnim drvom uslovilo veliki prinos, to može toliko da iscrpi čokot, da se lišće suši i kovrdža prema gore. Jednogodišnji lastari su hrapavi, pupoljci sitni, kolenca zadebljala. Nedostatak azota se ranije zapaža nego nedostatak fosfora i kalijuma.

Najveći deo azota loza iskoristi do cvetanje i zato je najpovoljnije vreme za đubrenje azotom u proleće, pre kretanja vegetacije, a u nekim slučajevima dobre rezultate daje i prihranjivanje azotom u toku vegetacije.

U đubrenju vinograda sa azotom stvarno moramo biti vrlo oprezni, jer tu se najviše greši.

Prekomerno đubrenje azotom pogotovo bez dovoljno i izbalansiranog đubrenja sa fosforom i kalijumom utiče na prebujan porast mladara, osipanje cveta uz pojavu rehuljavosti grozda, produžuje se vegetacija do kasno u jesen, lastari redovno ne uspevaju da sazre, postaju osetljivi na zimske niske temperature i kasne prolećne mrazeve. Grožđe kasni u sazrevanju, a vina dobijena sa zemljišta koje je bogato azotom imaju slabiji kvalitet, slabo izraženu aromu, teže se bistre, stabiliziraju i čuvaju.

U vinogradima jako đubreni azotom jači je porast korova, a loza postaje osetljivija na bolesti i štetočine. Zato đubrenje azotom ne smemo pristupati šablonski, već moramo voditi računa o ekološkim uslovima, svojstvima sorte i agrotehnici, posebno kad je u pitanju opterećenje rodnim lastarima. Ove momente treba imati na umu, jer nepravilno đubrenje azotom može biti neefikasno ili čak štetno.

Da se podsetimo: u 100 kg 25 %-tnog KAN-a ima 25 kg čistog azota, a u 100 kg stajskog đubrivaa samo pola kilograma. Azot iz stajskog đubriva se iskoristi samo 25 %, dok se azot iz mineralnih đubrivaa iskoristi 80 %.

Vinograd visoki prinosi odnose materije iz tla

Kalijum

U biljci se nalazi najviše u mladim organima loze. On je odgovoran za sintezu belančevina, hlorofila i drugih važnih sastava. Kaljium vrlo povoljno deluje na razvoj generativnih organa vinove loze, tj. cveta i oplodnju, dozrevanje grožđa i pruta, a samim tim znatno utiče i na otpornost loze prema zimskim niskim temperaturama i kasnim prolećnim mrazevima.

Nedostatak kalijuma izaziva posmeđivanje listova i crvenilo lišća. Kalijum najviše nalazimo u pupoljcima, vrhovima mladara, mladim listovima, polenovoj cevi i u mladom korenju. U nedostatku kalijuma primećen je slab usporen porast loze, koren se slabo grana uz smanjenje broja korenovih dlačica, a time slabi moć upijanja moć primanja biljnih hraniva i vode. U pomanjkanju kalijuma, grožđe kasnije dozreva, a količina šećera je znatno manja. Mladari slabo i sporo sazrevaju i imaju veliku srž. Kada ga ima dovoljno, kalijum utiče na povećanje sadržaja šećera, povećava ekstrakt vina, a smanjuje ukupne kiseline mošta odnosno vina. U godinama kada su dugotrajne suše, pogotovu pred cvetanje i u vreme šaranja grozda, interesantno moštevi sadrže više ukupnih kiselina, što se tumači fiziološkom pojavom da korenov sistem nije u stanju primiti u vodi otopljene minerale odnosno kalijum, koji je odlučujući za povećanje šećera u grožđu.

Najviše kalijuma potrebno je vinovoj lozi u fazi cvetanja i u fenofazi šarka. Vinova loza se tretira kao kalijumovaa biljka. Naime, sve biljke koje proizvode skrob i šećer zahtevaju mnogo kalijuma. Zato i nije slučajan odnos NPK hraniva 1:2:3. Pokretljivost-mobilnost kalijuma u teškim zemljištima je vrlo slaba, isto kao i fosfora. Upravo zbog toga se preporučuje da se meliorativno đubrenje (đubrenje pre sadnje) PK đubrivima 20:30 vrši prilikom rigolovanja – uzduž celog profila brazde od 0 do 80 cm, u količini 3 do 5 tona po hektaru.

Vinogradi đubreni kalijumom mnogo lakše podnose sušu. Poznati austrijski vinogradar Mozer smatra da je kalijum potreban za stvaranje AROMATIČNIH materija u grožđu, odnosno u vinu. Od formulacije NPK đubriva, za đubrenje vinograda najbolje odgovaraju formulacije: NPK 5:20:30, NPK 7:20:30 i NPK 7:16:24

Smatra se da je vinogradarsko zemljište dovoljno opskrbljeno kalijumom ako u 100 grama suvog zemljišta sadrži 50 mg kalijuma. Da vas podsetimo: mnogobrojne pedološke analize zemljišta, posebno vinogradarske, pokazale su da kalijuma (u sloju zemlje 30-60 cm dubine, gde se nalazi većina korenovog sistema) ima desetak puta manje od optimuma za visoku i unosnu proizvodnju.

Azot i fosfor vinova loza iskorišćava samo 25 %, a kalijuma do 60 %. U zemljištima bogatim krečom odnosno kalcijumom, korenje vinove loze, teže prima magnezijum, pa i to može biti uzrok hloroze (žutice). Neki naši stručnjaci preporučaju u tom slučaju korišćenje kombiniranih đubriva koja osim kalijuma sadrže određeni procenat magnezijuma u obliku lakotopivog magnezijumovog sulfata.

Magnezijum

Magnezijum je sastavni deo biljnog zelenila – hlorofila, pa je njegova fiziološka uloga u procesu asimilacije vrlo značajna. U 1 gramu suve mase, lišća vinove loze nalazi se 2 do 4 mg magnezijuma. Premda je magnezijum neophodan biogeni element u ishrani vinove loze, njega ne nalazimo u zemlji u velikim količinama. Srećom, većina zemljišta sadrži dovoljno magnezijuma. Njegov nedostatak je češći na laganim peskovitim zemljištima. Posledice nedostatka su pojava žutila lišća, asimilacija je usporena-oslabljena, lastari slabo sazrevaju, a grožđe sadrži malo šećera.

Nedostatak magnezijuma vrlo lako se uočava na lišću. Između nerava lista pojavljuje se žuto polje, a kod većeg nedostatka žutilo može zahvatiti ceo list. Smatra se da sušenje peteljke na nedozrelom grožđu nije uvek posledica ranog botritisa, već je često uzrokovano poremećajem u odnosu biljnih hraniva kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Pošto je magnezijum antagonist kalcijumu, to dodavanje kalcijuma u zemljištu u kojem ga nema, može sprečiti štetno delovanje magnezijuma. Naime, magnezijum u višku može toksično delovati na čokot, koji brzo propadne.

Vrlo  često mladi vinogradi prve dve godine osećaju nedostatak magnezijuma, razlog je što se magnezijum u zemljištu nalazi u dubljim slojevima, koji je nepristupačan korenu mladog čokota, sve dok se korenov sistem ne razvije u dubinu. Višak kalijuma takođe može sprečiti usvajanje magnezijuma. Zapaženo je da zaštitna sredstva na bazi cinka smanjuju sadržaj magnezijuma u lišću, dok sredstva na bazi bakra ne.

Sumpor

U vinogradima se retko susrećemo sa pomanjkanjem sumpora, jer ga redovno unosimo putem đubrenja te prilikom zaprašivanja loze protiv pepelnice. Premda loza treba minimalne količine sumpora, on sudeluje u stvaranju aminokiselina, koje ulaze u sastav belančevina. enizma i dr.

Ljubiša Đorđević, dipl.ing.

foto pixabay.com